1-52 KORICE mart.qxd - Lovacki Savez Srbije

LOVA^KE NOVINE, MART 2008.
18
PRED NOVU LOVNU SEZONU NA SRNDA]E
STRU^NO[]U DO VE]E ZARADE
Svake godine, u ovo vreme, napravimo osvrt na
proteklu sezonu lova, a predvi|amo i {ta
mo`emo o~ekivati od naredne. Pro{la je prva
godina kako se u lovnom turizmu primewivao
novi cenovnik na bazi te`ine trofeja, a ne po
CIC poenima, kako se radilo minulih godina.
Kvalitet odstreqenih grla bio je na nivou
prethodnih sezona, a broj lovaca-turista nije se
pove}ao
Na`alost, kod nas se
broj turista ne mo`e
povezivati s cenovnikom
i kvalitetom divqa~i
kao primarnim faktorima
dolaska, ve}
naj~e{}e s politi~kom
situacijom, koju lovcituristi
pretpostavqaju
kao uslov bezbednosti.
Te{ko je dovesti nove
turiste koji znaju ne{to o
na{oj zemqi samo iz
propagandnog materijala.
Potrebni su li~ni
kontakti sa onima koji su
ve} bili ovde i koji mogu
da potvrde da je u Srbiji
sve bezbedno, kao i u
drugim evropskim zemqama.
Na{ novi cenovnik je
isti kao ma|arski, ili
poqski, za kategorije
Gostu treba ugoditi - fijakerom u lov
srnda}a do srebrne
medaqe. To zna~i da za
ovaj najtra`eniji vid
odstrela nismo konkurentni,
jer je turistima
mnogo lak{e da odu tamo
gde nema grani~nih
formalnosti, a cena je
ista. Za nas se odlu~uju,
naj~e{}e, oni turisti koji
tra`e visokokvalitetna
grla, jer su ona daleko
jeftinija kod nas nego u
pomenutim zemqama.
Me|utim, ni kod nas
srebrni i zlatni trofeji
"ne rastu na drvetu", ve}
na 40 do 50 odstreqenih
grla bude jedan u zlatu. I
daqe }e ovde biti
najtra`eniji trofeji
preko 500 gr. Ovo je jo{
jedan od razloga da se {to
Do trofeja dolazi se stru~nim radom
ozbiqnije pozabavimo
~uvawem i uzgojem najkvalitetnijih
grla.
Kako do standardnog
kvaliteta?
U trci za zaradom ne
smemo odstreqivati grla
koja nisu dostigla
trofejnu zrelost i
ostavila potomstvo.
Imamo sve vi{e lovnih
radnika koji se razumeju u
srne}u divqa~, i koji bi
mogli da se pobrinu da
struka vodi uzgoj i
odstrel, "ali". Uvek ima
jedno, ili vi{e, "ali".
Svaka nova uprava u
lova~kom dru{tvu `eli
da poka`e da je ostvarila
ve}i prihod od one
prethodne, pa se nema
vremena za ~ekawe da
osmotreno grlo sazri.
Drugo "ali" je - ako ga ne
odstrelimo sada, poje{}e
ga " pomr~ina ". Na`alost,
i ovo je na{a realnost, jer
se kod nas ve}i broj
srne}e divqa~i odstreli
nelegalno nego legalno, i
to za trista posto vi{e.
Ovo tvrdim ve} godinama,
a u prethodnom broju, u
~lanku gospodina Risti-
}a, imamo stru~an prora-
~un tvrdwe da je
nelegalni odstrel nekoliko
puta ve}i od
legalnog. Na prste se mogu
izbrojati dru{tva koja
imaju lovo~uvara u
radnom odnosu, dok je,
naj~e{}e, to mesto samo
formalno popuweno.
Imao sam priliku da od
pravog lovo~uvara ~ujem
opravdawe da pokriva
suvi{e veliku teritoriju
i da ne mo`e da zna {ta
se doga|a na drugom kraju
lovi{ta, koje je udaqeno
deset kilometra. Ako bi
se i trudio da uhvati neke
od "poznatih" lovokradica,
morao bi da se seli
iz sela. Ipak, tamo gde
postoji lovo~uvar mawa je
mogu}nost za lovokra|u, a
skoro nikakva da se prati
razvoj divqa~i na terenu,
ili da se lociraju
kvalitetna grla. Stru~an
odstrel mnogo zna~i i za
vi{egodi{wi standardni
kvalitet u lovi{tu. Ja
pamtim oko 40 godina
lovnog turizma, a u tom
periodu su i neka poznata
srne}a lovi{ta imala i
zna~ajne padove u kvalitetu,
ali su se ponovno
uzdigla. Dolazilo je do
situacije da u 50
odstreqenih grla nije
bilo ni jedne medaqe, pa
je re{eno da se par godina
uop{te ne lovi, ili da se
samo selektivno odstrequje
divqa~. Ve} nakon
par godina imali su i
"srebrne i zlatne"