1-52 KORICE mart.qxd - Lovacki Savez Srbije

ISSN 0350-8072

U KRUPWU SVEÂNO OBELE@EN 

JUBILEJ 

DECENIJE USPE[NOG RADA 

Bogat program proslave, baziran na brojnom u~e{}u 

podmlatkara, odu{evio prisutne 

Lovci Krupwa su na 

Sretewe, 15. februara, proslavili 

veliki jubilej - 110 godina 

od osnivawa Lova~kog udruèwa 

"Krupaw". U prepunoj sali 

Doma kulture odràna je 

Sve~ana akademija posve}ena 

jubileju, koja je po~ela intonirawem 

himne "Boè pravde". 

Potom su podmlatkari ovog 

Udruèwa, kao uvod u dobrodo{licu, 

izveli simpati~an 

igrokaz o lovu na srnda}a. 

Predsednik Lova~kog 

udruèwa " Krupaw " u Krupwu, 

@ivorad Mati}, prigodnim 

govorom pozdravio je prisutne 

goste, me|u kojima su bili: 

PRIZNAWA LSS 

Plaketa za lova~ke 

zasluge pripala je SO 

Krupaw, Policijskoj stanici 

Krupaw, LU "Krupaw" u 

Krupwu, i hotelu " Grand " u 

Krupwu. 

Zlatni orden dobili su: 

Bogdan Vu~eti}, Radosav 

Simi}, Milomir Mati} i 

Darko Radi{i}, posthumno. 

Srebrnim ordenom odlikovani 

su: Dragan Jevti}, 

Andrija Radovanovi}, Borivoje 

Boji}, Marko Masalovi}, 

Milorad Cviji}, Radojica 

@ivanovi} i Veli~ko 

Sekuli}, posthumno. Bronzani 

orden dodeqen je: Stevanu 

Petrovi}u, Ivanu Jeremi}u, 

\or|u Te{i}u, Milanu 

Cviji}u, Mladenu Ne{kovi}u, 

Stanku Go{i}u, Radovanu 

Panteli}u i @ivoradu 

Jeli}u. 

Aleksandar Panteli}, sekretar 

Lova~kog saveza Srbije sa 

saradnicima, predsednik 

op{tine Krupaw, Budimir 

Stefanovi}, kao i brojni 

predstavnici susednih lova- 

~kih udruèwa i medija. Uz sve 

~estitke za jubilej, sekretar 

LSS govorio je i o wegovom 

zna~aju u okviru istorijata 

na{eg lovstva, dok je predsednik 

Op{tine naglasio da je 

saradwa op{tinskih struktura 

s lovcima ovog Udruèwa 

odli~na. 

U okviru sve~anog miqea 

proslave prikazan je i film o 

radu Lova~kog udruèwa, da bi 

usledilo muzicirawe "Orkestra 

mandolina" iz ovda{we 

Osnovne {kole. Ske~ na temu 

"Lova~ka torba" izveli su 

BOGATO LOVI[TE 

Danas LU "Krupaw" 

gazduje brdsko-planinskim 

lovi{tem "Jagodwa" povr{ine 

31.282 hektara, koje ima 

bogat fond divqa~i: tu je 

"crna", i srne}a divqa~, a 

brojan je i zec, kao i fazan i 

poqska jarebica. U Udru- 

èwe je u~laweno 350 lovaca, 

podeqenih u tri sekcije: 

Krupaw, Zavlaka i Bela 

Crkva. Wihov uspe{an rad 

ogleda se u svim segmentima 

lovstva - ekologiji, izgradwi 

lovnih i tehni~kih objekata. 

Du`nu pa`wu posve}uju i 

Lova~kom podmlatku koji ima 

29 ~lanova, a vodi ga Predrag 

Dimitri}, profesor u 

penziji. 

Orkestar mandolina razgalio prisutne 

~lanovi dramske sekcije pri 

Biblioteci, a zatim je nastupila 

grupa "Milan i prijateqi "s 

akusti~nim programom. Splet 

narodnih igara iz Srbije 

izveli su ~lanovi folklornih 

sekcija iz Osnovne {kole i 

Biblioteke, profesionalno se 

smewuju}i, na op{te odu{evqewe 

prisutnih, koji su ih 

pozdravili burnim aplauzom. 

Toplo su pozdravqeni i 

pobednci konkursa za literarne 

i likovne radove na temu 

lovstva. 

Potom je usledila dodela 

priznawa - LU "Krupaw" je poveqama 

i zahvalnicama nagradilo 

svoje najuspe{nije ~lanove, 

a plakete i oredene 

Lova~kog saveza Srbije uru~io 

je, zaslu`nim organizacijama i 

pojedincima, Aleksandar Panteli}. 

Ova, kao retko gde, uspe{no 

organizovana sve~anost, koja }e 

dugo biti ponos krupawskih 

lovaca, zavr{ena je uz zvuke 

truba~kog orkestra Radi{e 

Dobitnici priznawa sa sekretarom LSS 

Vitezovi}a, koji je razgalio sve 

prisutne, i kulinarski specijalitet 

- pe~enog vola na ra`wu. 

Dragan Markovi} 

ISTORIJAT 

UDRU@EWA 

Po jednom zapisu 

Udruèwe je osnovalo 

tridesetak lovaca 4. oktobra 

1898. godine, a po drugom, kao 

datum osnivawa, navodi se 

deseti novembar iste godine. 

Prvi predsednik bio je 

kafexija Trivun Simovi}, 

potpredsednik Petar M. 

Ivanovi}, tako|e kafexija, 

dok je po{tar Mihajlo S. 

Mihajlovi} bio poslovo|a i 

blagajnik. Ostali ~lanovi 

uprave bili su: Milo{ 

Popovi}, Dragi Stepanovi} i 

Drag. Mihajlovi}.

MART 2008. GODINA XLVI- BROJ 3 ( 864) 

LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE 

(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i 

Metohije) 

Naslovna strana 

Snimio: Jaroslav Pap 

13. mart 2008. godine 

Izdava~ Lova~ki savez Srbije 

Za izdava~a: 

Dipl. in`. Zoran @ivojinovi} 

PRIPREMA: "Dnevnik-Holding" 

DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi" 

21000 Novi Sad 

Bulevar oslobo|ewa 81 

Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747 

Slu`ba pretplate i distribucije: 

021/6624-754 

Direktor "Dnevnik-Holding" 

Savo Dobrani} 

Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi" 

Milan Ne{i} 

Glavni i odgovorni urednik 

Dragan Maksimovi} 

Urednik fotografije 

Jaroslav Pap 

Tehni~ko ure|ewe 

Boò \ur|evi} 

Likovno-grafi~ka obrada 

Ivana \uki} 

Komisija za informisawe LS Srbije: 

Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki odbor 

"Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (predsednik). 

^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor: 

Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, Arsen 

Kurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojanovi}, 

Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, Sofija 

Filipovi}, Aleksandar Tucakovi}, 

Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, Ranko 

Sikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|eli}, 

Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, Dejan 

Milkov i Dragan Markovi} 

Redakcija: 

Dragan Maksimovi}, Milan Kizi}, 

Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} i 

Stanislava Ivanov 

[tampa: 

"Dnevnik-[tamparija" 

V. D. direktor {tamparije: 

@arko Poqak 

Rukopisi i ilustracije se ne vra}aju 

ISSN BR 0350-8072 

Broj ìro-ra~una: 

355-1002794-07 

DEVIZNI RAÛN: 

RS35345000250858285811 

"DNEVNIK-NOVINE I ÂSOPISI" DOO 

Bulevar Oslobo|ewa 81 

21000 NOVI SAD 

REPUBLIC OF SERBIA 

PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD 

(SWIFT CODE: PABNRS22) 

COMMERZBANK AG FRANKFURT/M 

(SWIFT ;COBADEFF) 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Biblioteke Matice srpske, Novi Sad 

639.1(05) 

LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Srbije 

/ glavni i odgovorni urednik Dragan Maksimovi}. 

- God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad : 

Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~asopisi, 

1062 - Ilustr. 30 cm 

Mese~no. 

ISSN 0350-8072 

COBISS.SR-ID 15945474 

Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Telefon:011/3442-467 

i Tel./faks: 

011/3442-477 

Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon: 

021/456-529 i Faks: 021/457-023 

DOBRO SE (NEKAD) 

LO[IM VRA]A 

Zimska saborovawa lovaca u Srbiji su pro{la. 

Wihov glavni sadràj i razlog okupqawa uglavnom su 

bile akcije na predatore, lisice, {akale i vukove, 

ali i prilika za druèwe, razmenu iskustava i 

sticawe novih saznawa. S kakvim uspehom su lovovi 

pro{li uglavnom je zavisilo od organizatora, ali i 

discipline i preciznosti lovaca. No, nije samo 

odstrel predatora obeleìo proteklu zimu. Sabori 

su zaista poprimili edukativni karakter jer su, na 

ve}ini wih, organizovana stru~na predavawa o 

lisici, {akalu, vuku, srne}oj divqa~i, besnilu, 

mogu}nostima razvoja lovnog turizma... Nisu izostala 

ni brojna takmi~ewa u lovnom streqa{tvu, izbor 

najlep{eg psa izlo`be pa ni druèwe s na{im 

naslednicima - podmlatkarima, {to je u nekim 

sredinama zaista bio doga|aj za pam}ewe, poput onog u 

Pirotu ili Ivawici. 

Zimske lova~ke ~arolije su pro{le. Slede 

sednice saveta lovnih oblasti, na kojima }e, bez 

uvijawa, biti re~i o protekloj lovnoj sezoni, 

planovima u narednom periodu i pote{ko}ama koje 

stoje na putu jo{ brèg razvoja lovstva u Republici. 

Upravo sednice saveta lovnih oblasti bi}e izvrsna 

uvertira pred Skup{tinu Lova~kog saveza Srbije, koja 

}e biti odràna u maju ove godine. ^lanovi 

Skup{tine uvek su znali realno da ocene sve {to je 

postignuto u proteklom periodu, kao i da odrede 

pravce daqeg delovawa za jo{ brì razvoj na{eg 

lovstva. 

Dobro se, me|utim, lo{im vra}a. Naàlost, na{e 

lovstvo nailazi na te{ko}e koje je te{ko prevazi}i. 

Iz ravni~arskih lova~kih organizacija stiù nam 

alarmantne vesti o pomoru divqa~i nastalom usled 

nestru~nog trovawa glodara. Tako je u reviru 

novosadskog Lova~kog dru{tva otrovano osamnaest 

grla srne}e divqa~i, dvadeset {est ze~eva i jazavac, 

a od ptica ni traga ni glasa. U reviru LD u Bege~u, kod 

Novog Sada, prona|ene su ~etiri uginule divqe 

sviwe, i daj Boè da to bude sve, jer je sezona 

pripreme zemqi{ta za setvu, a to zna~i da i trovawe 

mi{eva te~e. Krivci }e biti prona|eni i, nadamo se, 

adekvatno ka`weni, ali uginule srne te{ko da }emo 

skoro nadoknaditi. 

Vreme }e pokazati da lovci, ipak, znaju i imaju 

sposobnosti i snage da ovakve te{ko}e prebrode. 

Uostalom, kao i do sada. 

Dragan Maksimovi} 

OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIH 

NOVINA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TU 

NA KOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJE 

e-mail: lovacke.novine@mynsn.net 

e-mail: lovacke.novine@mynsn.net

LOVA^KE NOVINE, MART 2008. 

4 

AKTUELNO 

RUMUNSKOM 

AMBASADORU 

P L A K E T A 

S A V E Z A 

Velikom prijatequ lovaca Srbije, 

akreditovanom i opunomo}enom ambasadoru 

Republike Rumunije u Srbiji, 

gospodinu Jonu Makoveju, predsednik 

Lova~kog saveza Srbije, dipl. in`. 

Zoran @ivojinovi}, uru~io je najve}e 

priznawe Saveza - Plaketu za lova~ke 

zasluge. 

- Gospodin Makovej je, li~nim 

zalagawem i nesebi~nim radom, mnogo 

doprineo na produbqivawu dobrosusedskih 

odnosa i saradwi na{e dve 

zemqe - Rumnije i Srbije. Pored politi~kih, 

privrednih, kulturnih i 

sportskih sadràja, ogroman doprinos 

dao je i povezivawu lova~kih 

organizacija na{ih zemaqa, kao i 

izgradwi Doma prijateqstva lovaca 

SVE ZA UZGOJ 

I ZA[TITU 

Petar Pavlovi} ponovo izabran 

za predsednika 

U radnoj i demokratskoj atmosferi, 

odràna je Izborna skup{tina 

Zoran @ivojinovi} uru~uje Plaketu rumunskom ambasadoru Jonu Makoveju 

Srbije i Rumunije u Lu`nicama - rekao je 

predsednik lovaca Srbije, Zoran 

@ivojinovi}. 

- Ovo je za mene najve}a ~ast i u 

ovom gestu vidim podr{ku prijateqa da 

svojim radom, i daqe, doprinosim slozi 

naroda dve zemqe, a posebno u ovim 

IZBORNA SKUP[TINA LU "VLADAN MILO[EVI]" U KNI]U 

Zajedni~ki snimak posle Skup{tine 

LU"Vladan Milo{evi}" u Kni}u. 

Osnovne poruke sa Skup{tine su 

nastavak rada na o~uvawu stani{ta, 

uzgoju i za{titi divqa~i, a svi podneti 

izve{taji su jednoglasno usvojeni. 

Planovi za naredni period baziraju se 

na konsolidaciji finansija, uno{ewu 

divqa~i u lovi{te i razvoju lovnog 

turizma. 

Za predsednika Udruèwa, izme|u 

dva kandidata, ponovo je izabran Petar 

odlu~nim trenucima borbe za o~uvawe 

Kosova u sastavu dràve Srbije - rekao 

je gospodin Makovej, primaju}i ovo 

visoko priznawe Lova~kog saveza 

Srbije. 

S. Maxarevi} 

Pavlovi}. Zahvaquju}i se ~lanovima 

Sku{tine na reizboru, on je posebno 

naglasio da }e se zalagati za primenu 

zakona i doma}insko poslovawe. Shodno 

ovla{}ewima, Skup{tina je formirala 

i nov Upravni i Nadzorni odbor. 

Izbornoj skup{tini prisustvovao je 

i predsednik op{tine Kni} Svetislav 

Nikoli}, kao i gosti iz Lova~kog saveza 

Srbije 

S. Stojanovi} 

UPRAVNI ODBOR 

Petar Pavlovi}, predsednik, 

Milosav Pantovi}, sekretar i 

~lanovi: Petar Zari}, Miodrag 

Petrovi}, Bo{ko Jovanovi}, Milutin 

Petkovi}, Milenko An|elkovi}, 

Dragan Todorovi}, Zoran Vasovi}, 

Zoran Milo{evi}, Dragan Pavlovi} i 

Momir Todorovi}. 

NADZORNI ODBOR 

Milenko An|elkovi}, predsednik, 

i ~lanovi: Vladan Radoji~i}, 

Milivoje Damqanovi}, Veselin 

âirovi} i Du{ko Kuzmanovi}. 

U NIKINCIMA KOD RUME 4. MAJA 

D E V E T I S A B O R L O V A C A S R E M A 

Pod pokriviteqstvo LU "Sremac" u Rumi odrà}e se, i ove godine, Sabor lovaca Srema u Nikincima. Takmi~ewe u 

streqa~kim disciplinama: nepokretna meta srnda}a, disciplina Trap i lova~ka {icara "Sremska staza" odrà}e se na 

streli{tu "Baradinci", sa po~etkom u 10 ~asova. 

L. N.

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE 

Upravni odbor Lova~kog saveza 

Srbije na sednici odrànoj u Beogradu 

(predsedavao dipl. in`. Zoran @ivojinovi}, 

predsednik) 28. februara, usvojio 

je izve{taje sa dve prethodne sednice, 

kao i informaciju predsednika o 

aktivnostima Saveza u proteklom 

periodu, o ~emu smo pisali i pi{emo u 

ovom broju novina. Posebnu pa`wu 

~lanovi UO LS Srbije posvetili su 

usvajawu Godi{weg obra~una za 2007. 

godinu, Izve{taja o izvr{ewu Finansijskog 

plana LS Srbije u pro{loj godini i 

merama koje }e preduzeti u slu~ajevima 

neizmirewa obaveza prema Savezu u 

statutarnom roku. Posle diskusije 

ponu|eni izve{taji su usvojeni, ali ni 

ovog puta, zbog razli~itih stavova nije 

usvojen Pravilnik o organizaciji i 

sistematizaciji poslova u Stru~noj 

slu`bi LS Srbije. 

Upravni odbor LS Srbije dao je 

saglasnost da se pruì pomo} brojnim 

lova~kim i drugim organizacijama, koje su 

je zatraìle od Lova~kog saveza Srbije. 

BROJNIM ORGANIZACIJAMA PRU@ENA POMO] 

Dobili su je lova~ka udruèwa u Pirotu, 

Majdanpeku, Gaxinom Hanu, Ra{koj, 

Smederevu, Krupwu, Beloj Palanci, 

Alibunaru, Blacu, Kur{umliji, Dowem 

Milanovcu, Smederevskoj Palanci, 

Surdulici, Petrovcu na Mlavi, Vrawu... 

Pomo} je pruèna i Lova~kom savezu 

Kosova i Metohije, a odlu~eno je i da se 

celokupna ~lanarina koju je ovaj Savez 

uplatio LS Srbije vrati lovcima KiM. 

Tako|e, svim lova~kim udruèwima 

sugeri{e se da pomognu lovcima na Kosovu 

i Metohiji u skladu sa svojim 

mogu}nostima. 


Srbije detaqno je razmotrio pitawe 

izborne procedure na pro{logodi{wim 

Deo u~esnika posle akcije 

Na sednici UO LS Srbije 

POSLE TOTALNOG BROJAWA SRNE]E DIVQAÎ 

SEN]ANI ZADOVOQNI 

Lovci Lova~kog udruèwa "Senta" su, 11. marta 

organizovali totalno brojawe srne}e divqa~i. U akciji su 

u~estvovala 24 lovca. Oni su, sa osam xipova, obi{li osam 

revira. Punu pomo} u ovom poslu pruìo im je dipl. in`. 

Milenko Zeremski, sekretar Lova~kog saveza Vojvodine i 

ovda{wi upravnik lovi{ta. 

O regularnosti izbora u LS 

Vojvodine odlu~i}e 

Skup{tina Pokrajinskog 

saveza 

izborima u Lova~kom savezu Vojvodine i u 

Lova~kom udruèwu "Beograd". Nakon 

diskusije i stava Komisije za pravna i 

organizaciona pitawa, koji je prihva}en, 

odlu~eno je da se kompletan materijal 

vrati Upravnom odboru Lova~kog saveza 

Vojvodine i LU "Beograd" na ponovno 

razmatrawe, a o svojim odlukama 

obavezni su da izveste UO LS Srbije. O 

regularnosti izbora u LS Vojvodine 

odlu~iva}e Skup{tina LSV na svojoj 

Redovnoj godi{woj skup{tini. 

Upravni odbor razmotrio je i izve{taj 

Komisije koja je posetila "Dnevnik - 

Holding", a vezano za me|usobna 

materijalno - finansijska potraìvawa i 

ka{wewe januarasko - februarskog broja 

"Lova~kih novina", isplate honorara 

saradnicima novina, i usvojio ga u 

potpunosti. Prihva}eno je i da se u 

prostorijama LS Srbije, a na predlog 

Televizije u Sremskoj Mitrovici, 

promovi{e film "Lov na prepelice". 

Predstoje}i period bi}e posve}en 

pripremama za sednice saveta lovnih 

oblasti, a nakon wih i Skup{tini 

Lova~kog saveza Srbije, koja bi trebalo da 

bude odràna u maju. 

D. Maksimovi} 

- Posle pet sati intenzivnog rada izbrojano je 1.323 grla 

srne}e divqa~i sa procentualnim odnosom polova 1:1,37 u 

korist srna. Na 100 hektara imamo 5,3 grla srne}e divqa~i, 

{to je vi{e nego lane i time smo zadovoqni, a posebno {to 

smo uo~ili da su starija grla srnda}a ve} o~istila rogovqe - 

kaè Dragan Todorovi}, predsednik Udruèwa. 

Iako se jo{ ~ekaju definitivni izve{taji (prirast, 

gubici i ostalo), Sen}ani o~ekuju da }e ove godine mo}i da 

odstrele sto grla srne}e divqa~i a, tako|e, da }e biti i 

vrednih trofeja. 

Na brojawu u Senti 

D. M. 

Snimio: J. P. 


5


6 

KRAGUJEVAC 

RADO VI\ENI GOSTI 

Krajem februara, Lova~ko udruèwe "[umadija" u 

Kragujevcu, posetili su dugogodi{wi kupci fazanske 

divqa~i proizvedene u Fazaneriji u {umaricama. Ova 

Fazanerija po kapacitetu, dobroj i kvalitetnoj 

proizvodwi fazanskih pili}a, uzgojenih pod budnim 

okom na{eg poznatog stru~waka dr Zorana Risti}a, i 

efikasnim plasmanom, svrstava se u red najsavremenijih 

u Srbiji. 

To }e pokazati i ovogodi{wa proizvodwa, koja treba 

da dostigne 30.000 pili}a, a ~itava produkcija ve} je 

unapred ugovorena. Na nama je da se zajedni~ki izborimo 

da, dobrim rezultatima i kvalitetnim radom, 

nadma{imo sada{wa o~ekivawa, nagla{ava Bojan 

Stevanovi}, predsednik Upravnog odbora kragujeva~kih 

lovaca. 

Me|u najve}e kupce spadaju lova~ka udruèwa u 

Gorwem Milanovcu, Leskovcu, Aran|elovcu, Topoli, 

Qigu, Stragarima, kao i mnoga druga. 

SKUP[TINA LD "FAZAN" U IN\IJI ODLUÎLA 

OLIVER KESI] PONOVO PREDSEDNIK 

Izabrani i ostali 

organi Skup{tine 

Izborna skup{tina 

Lova~kog dru{tva "Fazan" u 

In|iji odràna je 17. 

februara 2008. godine u 

prostorijama novog Lova- 

~kog doma. Zbog izuzetnih 

rezultata u proteklom 

periodu, Skup{tina je 

odlu~ila da dosada{we 

rukovodstvo i u naredne 

~etiri godine bude na ~elu 

ove lova~ke organizacije. 

Sednica Skup{tine je 

protekla u fer i demokratskoj 

atmosferi. Sve 

diskusije su saslu{ane i 

uvaène. Nagla{eno je da se 

od dosada{weg rukovodstva, 

koje je ponovo dobilo mandat, 

o~ekuje da }e i u narednom 

periodu doma}inski gazdovati. 

Za predsednika je ponovo 

izabran Oliver Kesi}, a za 

potpredsednika Predrag 

]ali}. Sekretar je Zoran 

Pe{ut, dok }e posao 

upravnika lovi{ta i 

ubudu}e obavqati Milan 

Bubalo. ^lanovi Upravnog 

odbora su: Uro{ Vukas, 

Nikola Petkovi}, Borislav 

Ze~evi}, Ilija Smiqani}, 

Mihajlo Manojlovi}, Radoje 

Strahiwi} i Milisav Dragovi}. 

U Nadzorni odbor 

izabrani su: @eqko Trbovi}, 

predsednik, Dragan Kova~evi}, 

Ferdinand Andrea- 

Oliver Kesi} 

ta, Milenko Radi{i} i 

@ivko ôbanovi}. 

Vaqa naglasiti da su za 

izbor predsednika bila 

predloèna dva kandidata: 

Oliver Kesi} i Ilija 

Smiqani}. Ve}inom glasova 

ponovo je izabran dosada- 

{wi predsednik. U radnom 

delu sednice usvojeni su 

izve{taji komisija, Zavr{ni 

ra~un za pro{lu i Finansijski 

plan za narednu 

godinu. Na kraju Skup{tine, 

novoizabrani predsednik se 

zahvalio na ukazanom poverewu 

i uvaàvawu dosada- 

{weg rada rukovodstva i 

naglasio da }e rezultati 

rada biti jo{ boqi. 

Nakon zavr{etka Skup{tine 

druèwe je nastavqeno 

u lova~koj atmosferi. 

Z. Pe{ut 

Predstavnici desetak lova~kih udruèwa u poseti 

lovcima Kragujevca 

Gosti, me|u kojima su bili i predstavnici Ni{a, 

Para}ina, Lapova, Bato~ine i drugih mesta, iskoristili 

su boravak u Kragujevcu da posete lovi{te "Lepenica" i 

Fazaneriju u [umaricama. Tom prilikom, uspe{no su 

dogovoreni i drugi oblici me|usobne saradwe. 

S. Maxarevi} 

LU U DIMITROVGRADU ODR@ALO REDOVNU SKUP[TINU 

Sa Skup{tine LU "Vidli~" u Dimitrovgradu 

NA PRAVOM PUTU 

Sredinom februara, Lova~ko udruèwe "Vidli~" u 

Dimitrovgradu, odràlo je Redovnu godi{wu 

skup{tinu, koju je vodio Jerko Ba{i}, sekretar 

Udruèwa. Delegati Skup{tine usvojili su Izve{taj o 

radu u minulom periodu, i razmatrali brojna pitawa u 

interesu boqeg rada u lovnoj 2008/2009 godini. 

Ispred Lova~kog saveza Srbije, prisutne delegate 

pozdravio je Mikica Jankovi}, predsednik Jugoisto~ne 

lovne oblasti, koji je, potom, aktivno u~estvovao u 

samom radu Skup{tine, predloìv{i prave smernice 

za daqi rad Udruèwa. 

U periodu izme|u dve skup{tine, lovci ovog 

Udruèwa, na ~elu s predsednikom Dejanom 

Sokolovim, vredno su radili. Obezbe|ene su nove 

kancelarijske prostorije, kupqeno je terensko vozilo, 

izgra|eni su brojni lovno-tehni~ki objekti, kao i 

prihvatili{te za 500 fazana. 

Naseqeno je 2300 fazana i 83 zeca u lovi{te, a 

kupqeno je i pet divqih sviwa. Za mir i blagostawe na 

lovnim terenima zaduèn je lovo~uvar Boban 

Jana}kov, koji ima nesebi~nu podr{ku svih pet stotina 

lovaca ovoga Udruèwa. 

A. Jankovi}

SEDNICE UPRAVNOG ODBORA LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE 

POVEREWE NA PROVERI 

Usvojen Izve{taj o finansijskom 

poslovawu Saveza u 

pro{loj godini 


Vojvodine, na sednicama odrànim 29. 

februara i 14. marta u Novom Sadu 

(predsedavao dr. Milo{ Beukovi}), nakon 

rasprave, odlu~io je da prihvati predlog 

Upravnog odbora Lova~kog saveza Srbije 

proistekao iz zakqu~ka Komisije za pravna 

i organizaciona pitawa (a na zahtev 

nekoliko lova~kih udruèwa u Vojvodini), 

da se na prvoj Redovnoj godi{woj skup{tini 

~lanovi Skup{tine izjasne o poverewu 

predsedniku Saveza dr Milo{u Beukovi}u, 

Upravnom i Nadzornom odboru i Sudu ~asti 

LS Vojvodine, te da o ishodu izvesti UO LS 

Srbije. Ova odluka doneta je nakon 

zakqu~ka Komisije za pravna i 

organizaciona pitawa LS Srbije da je 

prilikom pro{logodi{wih izbora u 

Lova~kom savezu Vojvodine do{lo do 

propusta u kandidacionom postupku. 

Izja{wavawe ~lanova Skup{tine LSV po 

predlogu UO LSV za glasawe o poverewu 

organima Skup{tine: predsedniku, Upravnom 

i Nadzornom odboru i Sudu ~asti, 

obavi}e se 29.marta, na sednici Skup{tine, 

koja }e se odràti u Zavodu za za{titu 

prirode, Odelewa u Novim Sadu, a nakon 

rasprave o Izve{taju o radu organa i tela 

Saveza, kao i pitawa kako osigurati {tete 

od divqa~i. 

Na sednici UO LS Vojvodine 

Na sednicama UO LSV uvojio je 

informaciju o radu izme|u dve sednice, kao 

i Izve{taj o finansijskom poslovawu 

Saveza u pro{loj godini. ^lanovi UO LSV 

ovom prilikom usvojili su Pravilnik o 

kriterijumima za pomo} lova~kim organizacijama 

i imenovali Komisiju koja }e 

predlagati kome i kako da se pomogne. 

Tako|e, doneta je odluka o visini 

~lanarine za kolektivne ~lanice Saveza, 

prihva}en je predlog za odlikovawa i 

odlu~eno da se nov~ano pomogne lova~kim 

organizacijama u [idu, Molu, Beo~inu i 

Zrewaninu. Zahtev za pomo} pristigao iz 

Temerina i Oxaka bi}e detaqnije 

razmotren i, verovatno, naknadno odobren. 

BRATIMQEWE LOVACA SREMA I SEMBERIJE 

Ovogodi{we tradicionalno lova~ko ve~e u Bijeqini, 

odràno u hotelu "Drina", imalo je izuzetno sve~ani 

trenutak. Pred oko 400 gostiju i lovaca potpisana je 

Poveqa o bratimqewu dva lova~ka dru{tva u Sremu, 

ta~nije u Erdeviku i Bunguli, sa Lova~kim udruèwem 

"Semberija" u Bijeqini. Svoje potpise na ovaj dokument 

stavili su predsednici Pera Stanivukovi} (Erdevik), 

Pe|a Vukoli} (Bingula) i Vasilije Savi} (Bijeqina). 

S obzirom da je LS Vojvodine svojevrsni 

servis lova~kih organizacija doneta je i 

Odluka da se u radni odnos (na tri meseca) 

primi jedno stru~no lice, koje }e pomo}i u 

izradi potrebnih dokumenata. Od Komisije 

za Lova~ki podmladak zatraèno je da re{i 

pitawa vezana za ~lanske karte, te da 

odredi od koje do koje godine starosti deca 

mogu da budu ~lanovi Podmlatka. 

Nakon dobijene informacije o trovawu 

divqa~i u reviru LD "Novi Sad", Savez je 

preduzeo sve {to je u wegovoj mo}i kako bi 

se spre~ilo daqe stradawe divqa~i u 

vojvo|anskim lovi{tima. 

D. Maksimovi} 

PRIJATEQSTVO KRUNISANO POVEQOM 

Sa potpisivawa Poveqe 

Sve~anom potpisivawu Poveqe 

prisustvovali su Mita Avramov, 

predsednik Skup{tine op{tine [id, 

Mi}o Mi}i}, na~elnik op{tine Bijeqina, 

Vuka{in Vojinovi}, predsednik 

Lova~kog saveza Republike Srpske, 

Milenko Zeremski, sekretar Lova- 

~kog saveza Vojvodine, te predstavnici 

Nacionalnog parka "Fru{ka 

gora" i lova~kih udruèwa u Rudom, 

Rogatici, Vlasenici, [ekovi}ima, 

Ugqeviku, Glavi~ici, Crwelovu i dr. 

- Potpisivawem Poveqe izraèna 

je spremnost za trajnom saradwom i 

u~vr{}ivawem bratskih i prijateqskih 

odnosa me|u lovcima. Saradwa 

podrazumeva razmenu iskustava u 

oblasti lova, me|usobnu pomo}, zajedni~ke 

izlaske u lov, aktivno u~e{}e 

u razvoju lovstva uop{te, {to je pretpostavka jo{ 

~vr{}eg povezivawa Republike Srbije i Republike 

Srpske sa Bosnom i Hercegovinom - nagla{ava se u 

Poveqi. 

Prijateqstvo lovaca Srema i Semberije traje ve} 

petnaestak godina, a sada je dobilo novu dimenziju. 

P. Ili} 


7


8 

ODR@ANA GODI[WA SKUP[TINA SOMBORSKOG LOVA^KOG UDRU@EWA 

ZA VI[E RADA 

Treba pospe{iti turizam koji je osnovni izvor 

prihoda za daqe ulagawe u lovi{te, nagla{eno 

na Skup{tini LU "Zapadna Ba~ka" 

Polovinom marta odràna je Godi{wa skup{tina 

somborskog Lova~kog udruèwa "Zapadna Ba~ka" u Bezdanu. 

Somborsko udruèwe je jedno od najve}ih, ima 1.200 lovaca, 16 

lova~kih dru{tava, gazduje na oko 130.000 hektara. Imaju 2.200 

grla srne}e divqa~i, 16.000 ze~eva, 10.900 fazana, 1.000 

jarebica i 80 divqih sviwa. 

- Tokom protekle lovne sezone ukupno je odstreqeno 62 

srnda}a i 83 srne, od ~ega u lovnom turizmu svega 37 grla. Od 

toga samo su dva srnda}a bila u bronzanoj medeqi, {to je 

rezultat koji nas ni slu~ajno ne zadovoqava. Naime, u sezoni 

pre ove imali smo ~ak devet grla u medaqi od kojih dva u zlatu, 

~etiri u srebru i tri u bronzi. Odstreqeno je i 3.040 fazana, 

1.882 zeca, a svega je 27 uhva}eno i prodato. Tako|e, 

odstreqeno je 658 afri~kih grlica i 467 prepelica. Lov ovih 

atraktivnih ptica mogao je biti i uspe{niji, posebno u lovnoturisti~koj 

sezoni - rekao je Du{an Dokmanov, predsednik ovog 

Udruèwa. 

U pet lova~kih dru{tava ovog Lova~kog udruèwa ima 98 

hranili{ta, 150 soli{ta, 60 ~eka i ~etiri prihvatili{ta za 

fazansku divqa~. Tokom ove godine bi}e obnovqeni i 

izgra|eni novi lovno - tehni~ki objekti u ostalim dru{tvima. 

U REVIRU LOVA^KOG DRU[TVA "NOVI SAD" 

TROVALI GLODARE - 

OTROVALI DIVQA^ 

Prole}ni radovi na vojvo|anskim wivama ve} uzimaju 

svoj, naàlost, crni danak. U potesu atara zvanog 

"Patrijar{ija", iza "Fazanerije" Lova~kog dru{tva "Novi 

Sad", desilo se, do sada, nezapam}eno trovawe divqa~i. 

Prilikom prvog obilaska lovi{ta lovo~uvari i lovci 

prona{li su ~ak 12 uginulih srnda}a, {est srna, 26 ze~eva i 

jednog jazavca. Prema re~ima @ivorada Brzaka, 

potpredsednika Lova~kog saveza Vojvodine i predsednika 

Dru{tva, utvr|eno je da su radnici Zemqoradni~ke zadruge 

u Koviqu krivi za ovaj pomor divqa~i koji se dogodio zbog 

nestru~nog trovawa glodara. 

- Trovawe su zapo~eli na parceli povr{ine od 160 

hektara tako {to su otrovne mamke stavqali pored, a ne u 

rupe glodara, kao i na poqske puteve u vidu gomilica na 

svakih nekoliko metara. Analizom uginulih ìvotiwa 

utvr|eno je da su stradale zbog trovawa. Uspostavqena je 

puna saradwa sa ekolozima jer se pretpostavqa da je pomor 

divqa~i daleko ve}i. Neverovatan je podatak da na tom 

terenu vi{e nema ptica. Sada intenzivno tragamo i za jednim 

beloglavim orlom, ali se pribojavamo, ako se hranio 

le{evima otrovanih ìvotiwa, da je i on uginuo - naglasio 

je Brzak. 

"NERVOZNI" MEDVEDI 

Topla zima bez obilnih sne`nih padavina, me|u qubiteqima prirode i 

lovcima, pokrenula je pri~e o "nervoznim" medvedima koji se ovih dana 

kre}u {umama, jer bez snega ne mogu u zimski san. Te pretpostavke opovrgava 

poznati lovni stru~wak, dipl. in`. Aleksandar Panteli}, sekretar 

Lova~kog saveza Srbije. 

- I kada su prethodnih godina zime bile sa vi{e snega i hladnih dana, 

nije bilo pravilo da se svi medvedi povuku u zimski san. Poneki, obi~no 

mladi mu`jaci koji nisu stigli da se pripreme za zimu, hranu traè i u 

januaru i februaru. Jedino se gravidne ènke zimi obavezno povla~e u 

brloge, kako bi krajem januara i po~etkom februara u zaklonu okotile mlade 

- kaè Aleksandar Panteli}. 

V. Petrin 

Snimak za uspomenu 

Tokom diskusije, Frawo ûvardi} se zaloìo, {to je i 

usvojeno, da u ovoj sezoni svaki lovac ima obavezu da unese 

(plati) deset, umesto dosada{wih pet fazanskih pili}a, kao i 

da se pove}aju ulagawa u lovi{te. Ali, naglasio je on, to je 

mogu}e samo ako se pospe{i lovni turizam. 

Branko Mraovi} se zaloìo za ve}u disciplinu u lovu {to 

bi trebalo da doprinese i smawewu lovokra|e, koje i daqe 

ima, kao i da se trstici i bare daju na upravqawe Udruèwu 

kako bi se o~uvala stani{ta za divqa~. A Jovica Begovi} se 

poàlio na {tete koje su ve} po~ele da ~ine divqe sviwe. 

Posebno je skrenuta pa`wa na {tete koje ~ine nomadi. 

Primera radi, ~ak 30 hektara remiza i 2.500 hektara livada i 

trstika je uni{teno paqevinom i nomadskom ispa{om ovaca. 

Deo uginule divqa~i 

B. @ivkovi} 

Lovci se opravdano pribojavaju da moè do}i do jo{ 

ve}eg pomora ako se pove}a vodostaj Dunava, jer }e tada 

ìvotiwe biti prinu|ene da napuste forland i upute se 

ba{ na parcelu koja je tretirana otrovima protiv glodara. 

Tako|e, treba napomenuti da je pro{logodi{wim 

brojawem divqa~i utvr|eno da je na ovom terenu, na 100 

hektara bilo izme|u 50 i 60 grla srne}e divqa~i {to 

govori o opravdanoj bojazni da je broj uginule srne}e 

divqa~i tek mawi deo one koja je stradala. 

B. @ivkovi}

]I]EVAC 

ZAVIDAN 

ODSTREL 

PREDATORA 

Samo u protekloj lovnoj sezoni pala 32 {akala 

Za ~lanove LU "Hajduk Veqko" u ]i}evcu u lovnoj 

2007/2008.godini najva`niji zadatak bio je uzgoj i za{tita 

divqa~i, pre svega od predatora, ali i od nepovoqnih 

klimatskih uslova. Naime, ovo relativno malo lovi{te je 

bogato za{ti}enim vrstama divqa~i, posebno srne}om, i 

kao takvo je i areal opasnih predatora (vuka i {akala). 

[akal, kao najve}a opasnost za divqa~ u lovi{tu, pojavio 

se pre desetak godina, kada su odstreqeni i prvi primerci. 

U zadwih nekoliko godina, brzim razmnoàvawem a 

verovatno i doseqavawem, brojnost {akala se znatno 

uve}ala. Sve ovo direktno uti~e na smawewe podmlatka 

srne}e divqa~i. Prema evidenciji Udruèwa u proteklih 

deset godina odstreqeno je ukupno 136 {akala, od ~ega 32 

samo u zadwoj lovnoj sezoni. Odstrel je uglavnom 

realizovan u organizovanim akcijama, ~ekawem na 

mrcini{tima i u redovnom lovu. Kuriozitet je da je 15. 

decembra 2007. godine, u organizovanoj akciji na podru~ju 

sekcije Pojate, odstreqeno pet {akala, jedan je te{ko 

rawen i nije prona|en. Zanimqiv je i podatak da je 

predsednik Udruèwa Milija \or|evi} u protekloj lovnoj 

sezoni odstrelio osam {akala. Iskustvo }i}eva~kih 

lovaca je svakim danom sve ve}e, {to }e znatno smawiti 

brojnost {akala u lovi{tu wihovog Udruèwa. 

Tokom zadwih desetak godina odstreqeno je i sedam 

vukova. Vuk i vu~ica odstreqeni su sredinom aprila 2007. 

godine. Sveta Obrenovi} odstrelio je vuka 3. februara 

ove godine. Miroqub Nikoli} i Goran Ra{i} ulovili su 

SUBOTICA 

VI[E 

USPE[NIH 

AKCIJA 

Na podru~ju Subotice i Bajmoka 

organizovano je nekoliko lovova na 

lisice. Podatak o odstrelu ( za samo 

sedam dana odstreqene 34 lisice) 

najboqe govori u prilog ~iwici da su 

ovakve akcije potrebne. 

U lovu pogonom, 3. februara, grupa 

od devet lovaca odstrelila je osam 

lisica. Tri dana kasnije, 6. februara, 

petorica lovaca su upela da ulove tri 

lisice. Na Kelebijskom ritu, 9. 

februara, tako|e je organizovan lov na 

ovog lukavog predatora. U lovu je 

u~estvovalo 50 lovaca (~lanovi svih 

lova~kih dru{tava suboti~kog 

Udruèwa). Glavni organizatori su 

bili grupovo|e I{tvan Na| i Bo{ko 

Vukovi}. Uz pomo} lova~kih pasa 

ulovqeno je deset lisica. Samo dan 

kasnije, 10. februara, organizovan je 

lov u bajmo~kom ataru. U ovoj akciji je 

u~estvovalo 11 lovaca. Wima je po{lo 

za rukom da odstrele osam lisica. 

Istog dana, pomenuta grupa je na terenu 

izme|u Kapowe i Male Bosne 

odstrelila jo{ pet lisica. 

Neverovatno je {to je vi{e od 

polovine odstreqenih lisica bilo 

Uspe{an lov u Bajmoku 

Posle jedne od uspe{nih akcija na {akale 

vu~icu te{ku 39,5 kilograma, za koju je kasnije utvr|eno da 

je u bronzanoj medaqi. 

Lovci LU "Hajduk Veqko" u ]i}evcu kaù da se ne}e 

zadovoqiti ovim rezultatima. Wihov ciq je da brojnost 

predatora svedu na optimalnu meru. 

A.\or|evi} 

Po~etkom februara odstreqen i vuk 

zaraèno {ugom, pa su lovci bili 

primorani da koriste za{titne gumene 

rukavice. Zaraène lisice su spalili 

i zakopali u zemqu, a pri tome se 

vodilo ra~una da sve bude u skladu sa 

zakonskim propisima. 

D. Milodanovi} 


9


10 

U LU"DELIGRAD" U ALEKSINCU 

GODINA ZNAÂJNOG JUBILEJA 

Povodom obeleàvawa 110 

godina aleksina~kog lovstva 

odràn dvodnevni Sabor 

lovaca 

Na po~etku jubilarne godine i 

obeleàvawa 110 godina organizovanog 

lovstva na ovom podru~ju, u 

Aleksincu je, 9. i 10. februara, 

odràn Sabor lovaca, koji je 

posetila i delegacija Lova~kog 

saveza Srbije na ~elu sa Zoranom 

@ivojinovi}em, predsednikom. 

Manifestacija je po~ela edukativnim 

predavawem posve}enom 

podmlatkarima. Govorili su Aleksandar 

Panteli}, sekretar LSS i 

Mihailo Jevgenijevi}, predsednik 

Komisije za rad s podmlatkarima 

LSS i predsednik Zlatiborske lovne 

oblasti, koji je podelio i brojne 

poklone budu}im lovcima. Predavawe 

je propra}eno i filmovima o 

predatorima iz produkcije Lova~kog 

saveza Srbije. Prvog dana Sabora 

NAJUSPE[NIJI 

LOVCI 

U lovu na {akala najvi{e sre}e 

imali su lovci: Bojan Ran~i}, 

Nenad @ivkovi}, Aleksandar 

Milenkovi}, Neboj{a Jovi}, Slobodan 

Jovi}, Novica Dini}, Dragoslav 

Goci}, Vladimir Kosti}, a u 

listu strelaca upisao se i sam 

dopisnik "Lova~kih novina" iz 

Ni{a, Aleksandar Jankovi}. 

QUBA KOD [IDA 

Lova~ka sekcija "Quba", 

u istoimenom mestu, 

koja pripada Lova~kom 

udruèwu "Srem" u [idu, 

organizovala je 17. februara 

deseti po redu lov na 

{akala i lisicu. Okupqawe 

lovaca zakazano je za 

sedam ~asova u Domu 

kulture. 

Lovce je do~ekao Dejan 

Milkovi}, predsednik Sekcije 

u Qubi. Tu su bili i 

Vlada Majerski, sekretar 

i \uro Sarva}, lovnik. 

Do{li su lovci iz Novog 

Sada, Beograda, Uba, 

Vaqeva, Berkasova, Sota, 

[ida, Pakraca... i predstavnici 

JP "Vojvodina{ume". 

U lovu na predatore 

u~estvovalo je oko 60 

Sa Sabora lovaca u Aleksincu 

delegaciju lovaca primio je i 

predsednik op{tine Aleksinac, 

Nenad Stankovi}, koji je obe}ao jo{ 

boqu saradwu s Lova~kim udru- 

èwem. 

Da su lovci nau~ili ne{to vi{e o 

{akalu, pokazalo se ve} slede}eg 

dana. U dobro organizovanom lovu, 

takozvanoj "[akalijadi", u reviru 

Aleksina~kih rudnika, koji pripada 

LD "Dr Bucek", odstreqeno je 

dvanaest primeraka ovog predatora. 

Ovaj predeo izuzetno pogoduje {akalu 

i wegova brojnost je u stalnom usponu. 

Tokom pro{le godine, ovde je 

odstreqeno 27 primeraka, {to 

potvr|uje tezu da su ovi predeli 

idealno stani{te ovom predatoru. 

Doma}ini i gosti ispred Doma kulture sa ulovqenom 

lisicom 

SEVERAC PRITAJIO [AKALE 

lovaca. Pre po~etka lova 

obavqen je lova~ki doru- 

~ak pored ribwaka, 

odakle se krenulo u lov. 

Ni rasplamsale vatre 

nisu ogrejale lovce, a jak 

vetar severac i temperatura 

ispod nultog 

U okviru saborovawa organizovana 

je i akcija uni{tavawa 

predatora i na lovnim terenima LD 

"Leskovik" u Katunu. Predsedniku 

Lova~kog udruèwa, Mikici Jankovi}u, 

kao i predsednicima dru{tava, 

Bratislavu @ivadinovi}u i Miroqubu 

Cvetkovi}u, ostaje zadatak da u 

godini jubileja imaju {to vi{e ovako 

dobro organizovanih akcija. 

Na Saboru je u~estvovalo vi{e od 

~etiri stotine lovaca, a na ovako 

uspe{no realizovanoj manifestaciji 

~estitao im je i Zoran @ivojinovi}, 

predsednik LSS. 

Aleksandar Jankovi} 

podeoka (-10) uvukli su se 

pod koù svakom u~esniku 

lova. Sam lov se odvijao 

na potesu "Brdo" koji se 

grani~i sa Republikom 

Hrvatskom. Najvi{a kota 

ovog dela Fru{ke gore su 

"Liske" sa nadmorskom 

visinom 297 metara. Oko 

13 ~asova lov je priveden 

kraju. Du{an Parenta, 

lovnik iz Berkasova, 

uspeo je da odstreli 

lisicu. Napravqen je i 

zajedni~ki snimak grupe 

lovaca sa ulovom. 

Druèwe je nastavqeno 

u Domu kulture uz 

tambura{e i dobar lova- 

~ki paprika{, koji je 

pripremio iskusni kuvar i 

lovac-veteran Stipe Milkovi}. 

M. Kizi}

U REVIRIMA LU "KRAQEVO" U KRAQEVU 

LOVCI 

OSVETLALI 

OBRAZ 

I ove zime su kraqeva~ki lovci, zajedno sa 

lovcima okolnih udruèwa, obavili jedan vaàn 

zadatak - redukovali su broj predatora u svojim 

lovi{tima 

Prvu ovogodi{wu akciju na uni{tavawu predatora 

organizovali su lovci Sekcije "Toli{wica" zajedno sa 

lovcima LU "Draga~evo", na lovnim terenima ove Sekcije 

i JP "Srbija{ume". Plan je bio da se smawi broj vukova 

koji stalno prete da desetkuju srne}u divqa~, kao i 

divqe sviwe. Po izuzetno hladnom danu lov je bio dobro 

organizovan, lovci disciplinovani, ali se toga jutra 

vu~iji pir odigrao u susednoj Kaoni, tako da su ovoga puta 

lovci bili nadmudreni. 

Zajedno sa kom{ijama iz Mlan~e, Studenice i U{}a, 

~lanovi Sekcije "Rudno" organizovali su uspe{an lov na 

lisicu na obroncima Rodo~ela, koji se zavr{io 

zajedni~kim druèwem svojstvenim ovim gor{tacima. 

Ve} tradicionalni Sabor lovaca "Goda~ica 2008" 

odràn je 17. februara, pod patronatom Lova~kog 

udruèwa "Kraqevo" u Kraqevu. Na edukativnom 

predavawu s akcentom na srne}u divqa~, ve~e pre 

Sabora, za lovce Lova~kog dru{tva "Gledi}ke planine" 

govorio je dr Zoran Risti}. 

Slede}eg dana, po ve} oprobanom receptu, u lov se 

krenulo sa osam zbornih mesta, a okupqene lovce 

pozdravio je predsednik dru{tva, Stevan Tomovi}. 

Izuzetno dobro organizovanom lovu doprineli su Lazar 

Milutinovi}, upravnik lovi{ta, kao i Stru~na slu`ba 

Udruèwa, pa nije ni ~udo {to je odstreqeno dvanaest 

lisica, osam kuna i dve divqe ma~ke. Takmi~ewe u 

streqa{tvu i izlo`ba pasa bili su, tako|e, sastavni deo 

ove manifestacije. U~esnike Sabora je na sve~anoj 

ve~eri pozdravio predsednik Udruèwa Uro{ \okovi}, 

dok je pobednicima nagrade Lova~kog saveza Srbije 

uru~io Tomica Radosavqevi}, potpredsednik LSS. I 

ovoga puta su se lovci Sekcije "Goda~ica", na ~elu sa 

predsednikom Darkom Jefti}em, i me{tanima ovoga 

sela, pokazali kao dobri i gostoqubivi doma}ini. 

Samo nedaqu dana kasnije, odràn je sli~an lova~ki 

skup na terenu Lova~kog dru{tva "Kotlenik", a doma}in 

je bila Sekcija "Popovi}i". Lovilo se na suncem 

okupanim padinama prelepog Kotlenika, a ni odstrel 

lisica nije izostao. U~esnike ove akcije pozdravio je 

Ivan Matovi}, predsednik Dru{tva, a lovcu koji je 

odstrelio najlep{u lisicu nagradu je uru~io Mijat 

Matovi}, najstariji ~lan Sekcije "Popovi}i". 

Na kraju akcija na uni{tavawu predatora, za 

kraqeva~ke lovce se s ponosom moè re}i da su 

ispunili postavqene zadatke. Tako|e, postigli su i 

planirani ciq, jer je analiza odsteqenih lisica, po 

nalogu Veterinarske inspekcije, pokazala da nisu 

zaraène besnilom. Samo nekoliko godina ranije 

situacija je bila potpuno druga~ija, {to zna~i da su 

lovci ovog Udruèwa, kontroli{u}i brojnost ovog 

predatora, spre~ili {irewe ove opake zoonoze. 

Sveta Maxarevi} 

Posle jedne uspe{ne akcije 

Sa stru~nog predavawa 

Na izlo`bi pasa 

Lovci sa odstreqenom lisicom 


11


12 

U KAMENOVU KRAJ PETROVCA NA MLAVI 

PETNAESTI SABOR ZA PRIÛ 

Odstreqena tri {akala i dve 

lisice 

U subotu 9. februara 2008. godine, po ki{nom i 

maglovitom vremenu, u selo Kamenovo kraj 

Petrovca na Mlavi slile su se kolone vozila i 

lovaca iz cele Srbije, i iz Republike Srpske. 

Toga dana odràvao se, po petnaesti put, lov na 

lisice, a pod pokroviteqstvom Lova~kog saveza 

Srbije i SO Petrovac na Mlavi. 

Pored predsednika Sekcije Miroslava 

Qubomirovi}a, okupqenim lovcima, kojih je bilo 

preko tri stotine, obratio se zdravicom i pesnik 

Rade M. Obradovi}. On je nadahnuto pozdravio 

pobratime iz op{tine Prijedor. Odmah zatim, 

glavni organizator i grupovo|a Dragan Laki} 

pro~itao je raspored i svrstao lovce u devet 

grupa koje }e loviti bakarnu lisicu i ostale 

predatore, dok je deseta grupa lovaca krenula na 

takmi~ewe u ga|awu glinenih golubova. 

Manifestaciju je otvorio predsednik LU "Trest" 

Aca Gera @ivoti}. 

Dok su lovci sa svojim vernim pomaga~ima 

terijerima i brak jazavi~arima pretraìvali 

{ipra`je i trwake u katastarskoj op{tini 

Kamenovo i Veliki Popovac, u centru sela odred 

izvi|a~a iz Petrovca "Mlava" i me{tani 

donosili su drva za veliku logorsku vatru. Sve je 

besprekorno funkcionisalo, a to potvr|uje 

podatak da je ovako veliku manifestaciju 

republi~kog karaktera organizovalo samo 

dvadesetak lovaca iz pomenutog sela. Glavni 

kuvar Sa{a Antonijevi} pripremao je lova~ki 

gula{, a druge ekipe sve potrebno za bogatu trpezu 

i program koji je zaista bio raznolik. 

Neizvesnost i nervoza hvatala je 

organizatore sve do 13 ~asova. Uprkos "modernih 

komunikacija" sa terena nisu dolazile nikakve 

informacije o ulovu. A onda se pojavio 

Svetislav @ivkovi} i objavio kako je wegova 

peta grupa ulovila tri {akala i lisicu, na mestu 

"Ruìca - Bu~ine" . Niko nije mogao poverovati u 

istinitost, pogotovu {to je ovo lov na lisice, a ne 

na {akale. Nakon dolaska zamenika grupovo|e 

Brane Mili}a i dono{ewa ulova nastalo je pravo 

veseqe. U i{~ekivawu ostalih grupa, 

organizatori su, a na predlog predsednika 

Sekcije Mirka Qubomirovi}a, postavili 

mermernu plo~u - znamen petnaeste republi~ke 

manifestacije "Lov na bakarnu lisicu" . U 

prisustvu predsednika Lova~kog saveza Srbije 

Zorana @ivojinovi}a i na~elnika za lovstvo u 

ministarstvu za poqoprivredu Blagoja Peji}a, 

kao i mnogih javnih li~nosti, znamen - plo~u je 

otkrila prva trojka iz Kamenova koja se bavi 

lisi~arewem od {ezdesetih godina pro{loga 

veka: deda Boà Milosavqevi}, Toma i Brana 

Kraj lova~ke vatre 

Mili}. Zastavu, istim povodom, Toma Mili} 

predao je pobratimima iz Omarske u Republici 

Srpskoj i wihovom predsedniku Zoranu Prca}u. 

Grupa lovaca sa ulovom na petnaestom Saboru 

U me|uvremenu lov se privodio kraju, jer su 

pristizale grupe sa terena. O~ekivalo se drugo 

poluvreme i progla{ewe pobednika u lovnim 

disciplinama i ga|awu glinenih golubova, tj. 

Kupa "Lale Perovi}" - Bakarna lisica. U Domu 

kulture pred oko 450 zvanica, uz zvuke frule, 

izvornog instrumenta ovog kraja, dvanaestogodi{wi 

virtuoz Borko Dimitrijevi} - Ruf, u 

pratwi orkestra Mikice Luki}a, otvorio je 

èqno i{~ekivano drugo poluvreme, kada su 

progla{eni pobednici. 

Potom se prisutnima obratio predsednik LSS 

Zoran @ivojinovi}: " Sve {to smo videli sino} i 

jutros i ovi rezultati u lovu, tri {akala i dve 

lisice, govore da je ovo jako uspe{na akcija. Prvo, 

jer se okupilo mnogo lovaca, ~ak su tu i na{i 

prijateqi iz Republike Srpske, a to je ve} 

petnaesti put da se organizuje, i uvek je bila 

uspe{na. Ja sam ube|en da }e se ova 

manifestacija jo{ vi{e {iriti i stvarati nova 

prijateqstva me|u qudima i nove planove za 

razvoj lovstva u Srbiji". Prisutnima se obratio i 

predsednik op{tine Radi{a Dragojevi} i 

predsednik LU Aca Gera @ivoti}. 

Prvo mesto za najlep{u ulovqenu lisicu 

pripalo je lovo~uvaru Slavi{i Mili}u, a na 

drugom je Radi{a Milojkovi} Peca iz Velikog 

Popovca. Tre}e mesto i pehar za ulovqenog 

{akala dobio je Neboj{a Mateji} iz Zabr|a. 

[akala su ulovili i Radi{a Nikoli} 

predsednik LU "Pek" u Brani~evu i Velizor Raji} 

iz Stamnice. Najlep{i lova~ki {e{ir nosio je 

lovac iz Republike Srpske, ~lan LU "Srnda}" u 

Omarskoj, Ratko Grahovac. Specijalno priznawe 

za dugogodi{wu saradwu i pobratimstvo uru~eno 

je predsedniku pomenutog Udruèwa iz 

Republike Srpske Zoranu Prca}u. On je, uz 

prigodan govor, uzvratio poklon i doma}inima 

uru~io ikonu "40 Sevastijanskih mu~enika". 

Peharom i priznawem nagra|en je i lovac 

Sa{a Nikoli} iz Beograda koji je nosio najstariju 

pu{ku, u upotrebi od 1910. godine. Naj proma{aj, 

ove godine je u~inio Rade Miladinovi} Ro|a iz 

Krvija. 

Najmla|i lovac bio je Petar Mili} iz 

Lopu{nika, koji ima samo ~etiri godine (u pratwi 

oca Nikole). Najboqi lovac u Sekciji je Bora 

@ivoti}. 

U ga|awu glinenih golubova (profesionalci) 

prvo mesto je osvojio Sa{a Damjanovi}. Drugo 

mesto osvojio je Dragan Marinkovi} iz Svilajnca. 

Tre}i je Zoran Radisavqevi} iz Petrovca na 

Mlavi. 

U kategoriji amatera prvo mesto pripalo je 

Bojanu Tadi}u, predsedniku LU u Rabrovu. Drugi je 

Stevan @ivoti} - Kamenovo, a tre}i Sr|an 

Jovanovi} - Dubo~ka. [to se ti~e podmlatkara, 

prvo mesto je osvojio Stevan @ivoti}, drugi je 

Dragan @ivojinovi}, a na tre}em mestu se na{ao 

Danijel Bogdanovi}, svi iz Kamenova. 

Veliko slavqe ne bi trajalo i postojalo bez 

sponzora i donatora kojima su lovci pomenutog 

Udruèwa beskrajno zahvalni. Lovci Kamenova: 

Mirko, Bora, Brana, Toma, Dobrica, Ribar, Gera, 

Rosa, Mile, Bojan, Jovica, Mi}a, Dragan, Sa{a i 

mnogi drugi, kao i svi oni koji rade da 

manifestacija bude {to boqa, pozivaju ve} sada 

lovce Srbije i pobratime: "Do|ite nam u goste i 

2009. godine da se druìmo i lovimo bakarnu 

lisicu". 

A. @ivoti}

SURDULICA 

VLASINSKI 

DANI 

U besprekorno organizovanom 

lovu odstreqena ~etiri vuka 

Na dvodnevnom druèwu u 

Surdulici okupilo se preko 600 

lovaca, da bi saznali vi{e o 

ìvotu vuka, koji slovi za 

"gorskog cara". 

Sastanak je otvorio Aleksandar 

Panteli}, nadahnutim, i 

stru~nim pri~ama o vuku {to se 

pretvorilo u tribinu o predatorima. 

U toku ve~eri posve}ene 

vuku, prikazani su i filmovi iz 

produkcije Lova~kog saveza Srbije. 

Bio je to svojevrstan kulturni 

doga|aj za Surdulicu, i lovce 

{irom Srbije. 

Lov na "vlasinskog vuka" 

protekao je po planu. Ciqane su 

samo jedinke koje ne slove za 

"alfa" primerke. 

Taj "selektivni" uspeh imali 

su Mihajlo Stevanovi} (Beograd), 

Zoran Ivanov (Klisura), @ikica 

Miti} (Binovce) i Sla|an Stojanovi}. 

Lovilo se na terenima 

Topli Do, Miqanske planine i 

Kolunice, a drugog dana u rejonu 

Klisure. 

Pobednik u ga|awu pokretne 

mete vuka je Mihailo Stevanovi}. 

Druèwe je bilo besprekorno 

organizovano, a lova~ka zabava 

}e svima ostati u prijatnoj 

uspomeni. 

S. Stojanovi} 

PROMA[AJI 

Epitet "naj proma{aj" ponela je 

grupa lovaca iz Ni{a. Oni su imali 

idealnu {ansu ali su proma{ili 

vuka. Najbrojniji su bili lovci iz 

Lazarevca, koji su do{li minibusom, 

a najveseliji na lova~koj zabavi bio 

je [vr}a Mani}. 

PASUQ 

Za sve u~esnike lova, u Boìci 

je organizovano kuvawe ~aja i 

lova~kog pasuqa s rebarcima, a 

posluèno je preko 300 porcija. 

Preko 600 lovaca u potrazi za vukovima 

Lova~ki pasuq sluèn je na 14 

stepeni ispod nule 

Sa otvarawa lova 

Kraj odstreqenih kurjaka 

"LAKA KOWICA" 

Lova~ko udruèwe "Vrla" u Surdulici nema para da kupi "ladu nivu" za 

obilazak lovi{ta, ve} se opredelilo za provereno prevozno sredstvo - kowa. Svi 

lovo~uvari ja{u kowe i uzgajaju ih, a zob je jeftinija od benzina. 

CEREMONIJA 

Jedanaesti sabor lovaca na Vlasini pozdravili su predsednik SO 

Surdulica Stanislav Mom~ilovi} i sekretar LS Srbije Aleksandar 

Panteli}. Ceremonija je trajala svega dva minuta. Tog jutra tempertura je 

bila -14 stepeni. 


13


14 

DVADESET [ESTI SABOR LOVACA SRBIJE NA ZLATIBORU 

ÂROLIJA JE OSTALA 

Manifestacija - svojevrsni festival lova, 

okupila veliki broj zaqubqenika u prirodu i 

divqa~ 

Izlo`ba je privukla veliku pa`wu posetilaca 

Dvadeset {esti Sabor lovaca Srbije, odràn na 

Zlatiboru od 21. do 24. februara, ostao je zimska 

lova~ka ~arolija, svojevrsni festival lova koji je 

okupio veliki broj zaqubqenika u prirodu i divqa~. 

Saborovawe lovaca po~elo je intonirawem himne 

"Boè pravde" u Sportsko - turisti~kom centru 

"Zlatibor", nakon ~ega su prisutne pozdravili i 

poèleli im dobrodo{licu i dobar pogled predsednik 

LU "âjetina", Dragoje Novakovi} i dipl. in`. 

Aleksandar Panteli}, sekretar LS Srbije. Ovom 

prilikom, sekretar Saveza Aleksandar Panteli} pozvao 

je Srbe na Kosovu i Metohiji da ostanu na svojim 

Novi ocewiva~i trofeja sa ~lanovima Stru~ne 

slu`be LSS 

ogwi{tima a od nadle`nih dràvnih organa zatraìo da 

u~ine sve {to je u wihovoj mo}i kako bi Kosovo i Metohija 

ostali neotu|ivi deo Republike Srbije. 

U prostranoj hali STC prire|ena je izlo`ba 

lova~kih trofeja i eksponata pod nazivom "Divqa~ 

Srbije". Po re~ima dipl. In`. Aleksandra ]erani}a, 

~lana Stru~ne slu`be LS Srbije, izloèni trofeji 

poti~u iz ~ajetinskog lovi{ta i lovi{ta lova~kih 

organizacija s kojima se ono dodiruje. Izloèno je preko 

100 eksponata, posebno trofeja srnda}a, kqova veprova, 

lobawa vukova. Pored trofeja, vitrine su krasile kwige 

iz edicije LSS "Sveti Jevstatije", na video bimu vrteli 

su se filmovi o za{titi divqa~i i aktivnostima lovaca 

na ovom planu. Sve ovo bilo je ulep{ano izabranim 

fotografijama na{eg fotoreportera Jaroslava Papa. 

Pored postavke koju je priredio LSS sa doma}inima, 

na Zlatiboru su se predstavili i JP "Srbija{ume", 

"Zastava oru`je", "Prvi partizan", "Konfekcija Karali}" 

i mnogi drugi. U okviru Sabora, LS Srbije 

organizovao je seminar za ocewiva~e trofeja kome su 

prisustvovali, a nakon polagawa stekli diplome 

ocewiva~a trofeja, predstavnici lova~kih udruèwa iz 

Uìca, Poège, Prijepoqa, Nove Varo{i, Novog Pazara i 

Bajine Ba{te. 

U lovu na vukove, koji je otvorio profesor Tomica 

Radosavqevi}, potpredsednik Lova~kog saveza Srbije, 

poèlev{i locima dobar pogled i lepo druèwe, po 

re~ima doma}ina u~estvovalo je oko 1.000 lovaca iz cele 

Republike. Gosti su bili raspore|eni na linije ~eka na 

POBEDNICI TAKMIÊWA 

Na prigodnoj sve~anosti, pobednicima u 

streqa~kim takmi~ewima uru~eni su pehari i nagrade. 

U ga|awu pokretne mete vuka na Memorijalu "Du{an 

Bojovi}" prvo mesto je osvojio Bojan Nikoli}, drugi je 

Qubomir Stojanovi} i tre}i Milo{ Vukoji~i}. Ekipni 

prvaci su lovci LU "Zlatibor", drugi LU "Begaqica" a 

tre}i LU "Pek" u Rabrovu. 

Pobednici Memorijala "Slavko Dondur" - ga|awe 

nepokretne mete srnda}a, su Dejan Gruba~evi} (prvo 

mesto), Goran Vuki}evi} (drugo mesto) i Rado{ 

Uro{evi} (tre}e mesto). Ekipno prvi su LU 

"Begaqica", drugi LU "Dunav" a tre}i LU "Zlatibor". 

Na Memorijalu "Dr Vojkan Jovanovi}" - ga|awe 

glinenih golubova, prvi je Rade [efer, drugi Du{ko 

Savi} a tre}i Miodrag Pan~i}. Ekipno prvi su LU 

"Barajevo", drugi LU "Zlatibor" i tre}i LU "Senta". 

U ga|awu iz lova~kog karabina na 400 metara - Kup 

"Prvi partizan", prvo mesto pripalo je Dimitriju 

Simi}u, drugo Zoranu Vasovi}u a tre}e Goranu 

Jevremovi}u. 

Pobednik lova~kog vi{eboja je Rade [efer, drugi 

je Bojan Nikoli} a tre}i Qubomir Stojanovi}. 

Od podmlatkara petli}a - u ga|awu iz vazdu{ne 

pu{ke, prva je Katarina Stankovi}, drugi Milan 

Be{evi} a tre}i Vladimir Pavlovi}. U kategoriji 

starijih podmlatkara prva je Olivera Milutinovi}, na 

drugom mestu je Sa{a Ratkovi} dok je tre}i Nemawa 

Milutinovi}.

terenima "Murtenice" i "îgote", a doma}ini u pogonu. 

Obuhva}eno je oko 13.000 hektara. Vukovi su vi|eni na 

dva lokaliteta. Na jednom od wih je i pucano, ali ulova 

nije bilo. Ni ovog puta nije izostao vo na ra`wu, muzika 

truba~a, vojni~ki pasuq i bezbroj lova~kih dogodov{tina. 

Sve ovo }e zlatiborsku ~aroliju ~uvati u 

srcima svi koji su je doìveli, bar do narednog 

saborovawa - dogodine. 

Pred po~etak lova na vukove 

D. Maksimovi} 

Snimio: J. Pap 

POZDRAV PRIJATEQA 

Najvi{e pa`we i najduì aplauz, prilikom 

obra}awa lovcima na Zlatiboru, dobio je koordinator 

saradwe lovaca Rumunije s lovcima Srbije, Borivoj 

Nikoli}, rekav{i, pored ostalog: "Ovde sam da vas 

pozdravim, na ovom Saboru lovaca, u ime lovaca 

Rumunije i Saveza Srba u Rumuniji i da, u ovim te{kim 

danima za Srbiju, pruìm svu podr{ku lovcima i 

narodu Srbije u borbi protiv otimawa Kosova od 

matice i wegovog priznavawa kao samostalne dràve. 

Solidarno{}u i ovim gestom dobre voqe lovci i narod 

Rumunije jo{ jednom su pokazali da su pravi i iskreni 

prijateqi na{oj bra}i u Srbiji. @ivela Srbija!" 

MRÂJEVCI 

ODR@ANA 

OSMA "OSTRICA " 

Zahvaquju}i vrednim lovcima Lova~kog 

udruèwa " Radi{a Po{ti} " Mr~ajevci imaju 

jo{ jednu poznatu manifestaciju pored, ve} 

~uvene, " kupusijade " 

Nauspe{niji lovci pored odstreqenih predatora 

Ovo Udruèwe gazduje lovi{tem " Bresnica ", 

povr{ine 12.498 hektara, u kojem od gajenih vrsta 

divqa~i dominiraju zec, fazan i poqska jarebica. 

Sami lovci, wih 268, organizovani su u deset sekcija po 

obli`wim selima. Vodi se ra~una i o 28 podmlatkara i 

12 pripravnika, koji pod budnim okom Miodraga 

Vu~ini}a Pipere, sekretara Udruèwa, i Brace 

Bojovi}a, upravnika lovi{ta, uspe{no u~e "lova~ki 

zanat". 

Da ne bude sve idealno u lovi{tu, pobrinuo se 

lukavi predator - lisica, ~ija je populacija znatno 

uve}ana u posledwe vreme, pa je potrebno redukovati 

brojnost ove {teto~ine. Lovci ovog Udruèwa ne 

odstrequju lisice samo u redovnim lovovima, ve} svake 

godine organizuju i poseban lov, posledwe nedeqe u 

februaru. Tako je bilo i ove godine, osmi put po redu. 

Po lepom i sun~anom danu, u nedequ 24. februara, 

ispred novog zdawa Lova~kog doma u selu Ostra, 

okupilo se preko hiqadu lovaca i qubiteqa prirode 

iz svih krajeva Srbije. Mnogi su u lov poveli i svoje 

verne pomaga~e, pse goni~e. Dobra organizacija 

rezultirala je odstrelom 16 lisica, na op{te 

zadovoqstvo lovaca koji su do{li do atraktivnih 

trofeja. 

- Moto ove akcije nije samo puki odstrel, ve} ona 

ima i {iru dimenziju - lova~ko druèwe, {to se 

pokazalo i ovom prilikom, rekao je Milovan Beli} Rum, 

predsednik Lova~kog udruèwa "Radi{a Po{ti}" u 

Mr~ajevcima, dodequju}i pehare i zahvalnice 

najve{tijim lovcima. 

Tradicionalna gostoqubivost qudi ovoga kraja i 

odli~na organizacija doprine}e jo{ ve}oj popularnosti 

ove manifestacije, kao i ve}em broju u~esnika slede}e 

godine. 

D. Markovi} 


15


16 

DESETI SABOR LOVACA NA GOLIJI 

Sa "Divana" jasno se video vrh Golije 

U lovu u~estvovalo oko 600 lovaca. êtiri vuka 

pokrenuta, na jednog pucano, ali bez uspeha 

Deseti Sabor lovaca na Goliji, koji je organizovalo LU "êmernica", 

8. marta u Ivawici, na terenu "Divan" - "Ugqari" - "Biser voda" na 

trome|i op{tina Ivawica - Kraqevo - Ra{ka, protekao je u pravom 

lova~kom duhu. Okupqawe lovaca iz svih krajeva Srbije po~elo je jo{ 

prethodnog dana, da bi se saznala informacija vi{e i odstrelio vuk. Za 

mesto polaska u lov, kao i ranijih godina, odre|eno je selo Devi}i podno 

Golije. 

Na zbornom mestu, po obi~aju, bilo je i toplog ~aja i truba~a i 

raznovrsnih lova~kih pri~a. 

- Vukova sigurno ima i samo od nas lovaca zavisi ho}emo li uspeti 

da ih ulovimo - rekao je pred po~etak lova predsednik Udruèwa 

Milinko Mijailovi} i pozvao u~esnike manifestacije da posebnu pa`wu 

posvete disciplini i bezbednosti. 

Sabor je otvorio dipl. in`. Aleksandar Panteli}, sekretar LS 

Srbije. On je pozdravio sve lovce u ime Saveza, poèleo im dobar pogled 

i srce puno utisaka s ovog skupa. 

Kolona vozila potom se uputila u planinu, put "Divana", gde su gosti, 

wih oko 400, raspore|eni u devet linija ~eka, odnosno pravaca. Preko 200 

doma}ih lovaca u~estvovalo je u pogonu. Sve se to doga|alo nedaleko od 

lova~ke ~eke ispred koje su ivawi~ki lovci danima iznosili hranu za 

vukove. Po ostacima hrane i tragovima u snegu znalo se da mrcini{te, 

pored lisica, pose}uje i dva ~opora vukova. 

Odmah po raspore|ivawu lovaca pokrenuta su dva vuka. Na jednog je 

sa petnaestak metara pucao lovac iz Ra{ke, ali mu je ruka zadrhtala i 

prva {ansa je propala. Nedugo zatim, podignuta su jo{ dva vuka ali je 

lova~ka nepreciznost i ovog puta bila presudna. Ipak, vuk nije zec! Da je 

ova izreka ta~na pokazali su lovci koji su se posle pucawa na prvog vuka 

brzo popeli na obli`we borove - kaù, zbog boqeg pregleda terena. 

Po zavr{etku lova, u~esnici su se vratili u Devi}e gde je 

organizovan ru~ak za sve lovce. Mnogi od wih rekli su da }e ponovo do}i 

da se oku{aju u lovu ovog vrsnog predatora i gorskog cara. 

D. Maksimovi} 

Polazak na linije ~eka 

KURJACI POBEGLI SA "DIVANA" 

KOCEQEVA 

PETO SABOROVAWE 

Sabor je otvorio Aleksandar Panteli} 

ORGANIZACIONI ODBOR 

Organizacioni odbor Sabora lovaca na Goliji 

sa~iwavalo je desetak qudi iz Upravnog odbora 

Udruèwa. Na samom ~elu bio je Milinko Mijailovi}, 

predsednik Udruèwa i Organizacionog odbora. Pun 

doprinos organizaciji Sabora dali su i Rade Stojkovi}, 

rukovodilac lova, Jablan Kova~evi}, rukovodilac 

pogona, kao i Vuka{in Mijatovi}, Aco Aleksi}, Dragan 

Vasilijevi}, Slavoqub Popovi}, Mom~ilo Glav~i}, 

Jordan Veqkovi} i drugi. 

Podr{ku organizatorima Sabora svojim prisustvom 

pruìo je i dipl. in`. Zoran @ivojinovi}, predsednik LSS, i 

nekolicina vi|enijih lovnih radnika Srbije. 

Pod pokroviteqstvom Lova~kog saveza Srbije u 

Koceqevi je, zadwe subote u februaru, odràn po peti put 

Sabor lovaca - "Kameni~ka lisica 2008." Na manifestaciji 

se okupilo preko 450 lovaca pristiglih iz svih 

krajeva Srbije, kao i brojni doma}ini. 

Me|u gostima su bili i pobratimi iz lova~kih 

organizacija u Blacu i Mladenovcu, kao i predsednik 

Lova~kog udruèwa "Mileta Poli} Bata" u Quboviji, 

Milan \oki}, ~lan Upravnog odbora LSS. 

Izuzetno lepo i toplo vreme, za ovo doba godine, nije 

pogodovalo ovoj vrsti lova. Pravog lova na lisice nema 

bez belog sne`nog pokriva~a, i uvek je bilo po onoj 

Deo u~esnika "Kameni~ke lisice 2008" 

narodnoj: "Ne pada sneg da pokrije breg ve} da svaka zver 

pokaè svoj trag". 

Ipak, lova~ka sre}a nije zaobi{la uporne lovce ni ovoga puta, pa su odstreqene tri lisice. Dobar pogleg i sigurnu ruku imali 

su Goran Uro{evi} iz Kamenice, Zlatan Vidakovi} iz Krupwa i \or|e Vulovi} iz Obrenovca. 

D. Markovi}

BESNILO U SRBIJI U 2007. GODINI 

LISICE KOLOVO\E 

Tokom pro{le godine ra{irenost lisi~ijeg besnila 

u Srbiji bila je sli~na situaciji odranije. Bez obzira 

{to u nekoj op{tini ili u nekom lovi{tu nije 

dokazano besnilo, treba celu teritoriju dràve 

smatrati zaraènom, osim Ba~ke. 

Lisice najzaraènije besnilom 

Ranije je najvi{e slu~ajeva bilo 

u Vojvodini, ali ve} vi{e godina 

epidemija besnila me|u lisicama 

najprisutnija je u centralnoj Srbiji. 

U Ba~koj ve} oko tri godine nema 

registrovanih slu~ajeva besnila. 

Ovo zna~i da je ispuwen kriterijum 

po kome se ova teritorija 

progla{ava slobodnom od besnila. 

Kartogram Vojvodine sa koncentracijom 

slu~ajeva besnila na 

ju`ni Banat i Srem u 2007. godini. 

Po kriterijumima Svetske 

zdravstvene organizacije potrebno 

Kartogram Srbije sa zaraènim 

op{tinama besnilom u 2007. 

godini 

Lobawa lisice odstreqene u 

Alibunaru 2007. godine, spretni 

lovac bio je Danijel Stefanovi} 

iz Vladimirovca 

je da u jednom geografskom regionu u 

Evropi, gde postoji silvati~no 

besnilo, nema nijednog slu~aja 

besnila u periodu od dve godine, uz 

uslov da se na svakih 100 

kvadratnih kilometara pregleda 

osam lisica godi{we. îwenica je 

da se kod nas ne dostavqa dovoqan 

broj ìvotiwa na analizu. Me|utim, 

Ba~ka se grani~i sa teritorijom 

Ma|arske, gde je ve} iskoreweno 

besnilo vakcinacijom lisica, kao i 

u gotovo celoj zapadnoj i sredwoj 

Evropi. To zasigurno pozitivno 

uti~e na situaciju u Ba~koj. I na 

severu Banata registrovano je 

mnogo mawe slu~ajeva. U Sremu i 

ju`nom Banatu ova zarazna bolest je 

jo{ uvek prisutna, mada mawe nego 

2006. godine. Mogu}e je da je 

smawewu doprinelo i uvo|ewe 

premija za odstrel lisica, {to , na 

primer, sprovodi op{tina Beo~in. 

Dok se kod nas ne uvede 

peroralna vakcinacija lisica, za 

sada ostaje lov kao jedina mera u 

suzbijawu besnila. Zato je potrebno 

intenzivirati lov lisica, u~initi 

ga atraktivnijim, iako danas krzno 

lisica vi{e nije na ceni. Trebalo 

bi propagirati vrednost lisi~ijih 

lobawa kao trofeja, koji se po 

pravilniku Lova~kog saveza boduju 

sli~no kao i druga divqa~. Uz to, 

lovove na lisice i {akale, poput 

onih koji se tradicionalno 

organizuju, treba podràti. U 

sklopu ovih manifestacija, pored 

lova i druèwa, organizuju se 

stru~na predavawa i promocije 

najvrednijih trofeja lisi~ijih 

lobawa. 

Prof. dr Du{an Lalo{evi} 


17


18 

PRED NOVU LOVNU SEZONU NA SRNDA]E 

STRU^NO[]U DO VE]E ZARADE 

Svake godine, u ovo vreme, napravimo osvrt na 

proteklu sezonu lova, a predvi|amo i {ta 

moèmo o~ekivati od naredne. Pro{la je prva 

godina kako se u lovnom turizmu primewivao 

novi cenovnik na bazi teìne trofeja, a ne po 

CIC poenima, kako se radilo minulih godina. 

Kvalitet odstreqenih grla bio je na nivou 

prethodnih sezona, a broj lovaca-turista nije se 

pove}ao 

Naàlost, kod nas se 

broj turista ne moè 

povezivati s cenovnikom 

i kvalitetom divqa~i 

kao primarnim faktorima 

dolaska, ve} 

naj~e{}e s politi~kom 

situacijom, koju lovcituristi 

pretpostavqaju 

kao uslov bezbednosti. 

Te{ko je dovesti nove 

turiste koji znaju ne{to o 

na{oj zemqi samo iz 

propagandnog materijala. 

Potrebni su li~ni 

kontakti sa onima koji su 

ve} bili ovde i koji mogu 

da potvrde da je u Srbiji 

sve bezbedno, kao i u 

drugim evropskim zemqama. 

Na{ novi cenovnik je 

isti kao ma|arski, ili 

poqski, za kategorije 

Gostu treba ugoditi - fijakerom u lov 

srnda}a do srebrne 

medaqe. To zna~i da za 

ovaj najtraèniji vid 

odstrela nismo konkurentni, 

jer je turistima 

mnogo lak{e da odu tamo 

gde nema grani~nih 

formalnosti, a cena je 

ista. Za nas se odlu~uju, 

naj~e{}e, oni turisti koji 

traè visokokvalitetna 

grla, jer su ona daleko 

jeftinija kod nas nego u 

pomenutim zemqama. 

Me|utim, ni kod nas 

srebrni i zlatni trofeji 

"ne rastu na drvetu", ve} 

na 40 do 50 odstreqenih 

grla bude jedan u zlatu. I 

daqe }e ovde biti 

najtraèniji trofeji 

preko 500 gr. Ovo je jo{ 

jedan od razloga da se {to 

Do trofeja dolazi se stru~nim radom 

ozbiqnije pozabavimo 

~uvawem i uzgojem najkvalitetnijih 

grla. 

Kako do standardnog 

kvaliteta? 

U trci za zaradom ne 

smemo odstreqivati grla 

koja nisu dostigla 

trofejnu zrelost i 

ostavila potomstvo. 

Imamo sve vi{e lovnih 

radnika koji se razumeju u 

srne}u divqa~, i koji bi 

mogli da se pobrinu da 

struka vodi uzgoj i 

odstrel, "ali". Uvek ima 

jedno, ili vi{e, "ali". 

Svaka nova uprava u 

lova~kom dru{tvu èli 

da pokaè da je ostvarila 

ve}i prihod od one 

prethodne, pa se nema 

vremena za ~ekawe da 

osmotreno grlo sazri. 

Drugo "ali" je - ako ga ne 

odstrelimo sada, poje{}e 

ga " pomr~ina ". Naàlost, 

i ovo je na{a realnost, jer 

se kod nas ve}i broj 

srne}e divqa~i odstreli 

nelegalno nego legalno, i 

to za trista posto vi{e. 

Ovo tvrdim ve} godinama, 

a u prethodnom broju, u 

~lanku gospodina Risti- 

}a, imamo stru~an prora- 

~un tvrdwe da je 

nelegalni odstrel nekoliko 

puta ve}i od 

legalnog. Na prste se mogu 

izbrojati dru{tva koja 

imaju lovo~uvara u 

radnom odnosu, dok je, 

naj~e{}e, to mesto samo 

formalno popuweno. 

Imao sam priliku da od 

pravog lovo~uvara ~ujem 

opravdawe da pokriva 

suvi{e veliku teritoriju 

i da ne moè da zna {ta 

se doga|a na drugom kraju 

lovi{ta, koje je udaqeno 

deset kilometra. Ako bi 

se i trudio da uhvati neke 

od "poznatih" lovokradica, 

morao bi da se seli 

iz sela. Ipak, tamo gde 

postoji lovo~uvar mawa je 

mogu}nost za lovokra|u, a 

skoro nikakva da se prati 

razvoj divqa~i na terenu, 

ili da se lociraju 

kvalitetna grla. Stru~an 

odstrel mnogo zna~i i za 

vi{egodi{wi standardni 

kvalitet u lovi{tu. Ja 

pamtim oko 40 godina 

lovnog turizma, a u tom 

periodu su i neka poznata 

srne}a lovi{ta imala i 

zna~ajne padove u kvalitetu, 

ali su se ponovno 

uzdigla. Dolazilo je do 

situacije da u 50 

odstreqenih grla nije 

bilo ni jedne medaqe, pa 

je re{eno da se par godina 

uop{te ne lovi, ili da se 

samo selektivno odstrequje 

divqa~. Ve} nakon 

par godina imali su i 

"srebrne i zlatne"

srnda}e. êsto se pod 

planom odstrela podrazumeva 

da sva grla, iz 

plana, treba prodati kao 

trofejna kroz lovni 

turizam, pa se odstrequje 

vi{e nego {to se sme. 

Time se zadire i u fond 

mladih i perspektivnih 

srnda}a, {to, malo po 

malo, dovodi do prethodno 

pomenute situacije, 

kada vi{e nema kvalitetne 

divqa~i. Ovo se 

~esto pravda time da u 

lovi{tu ne postoji genetski 

kvalitetan fond 

divqa~i, ali, ve} samo 

par godina uzdràvawa 

od odstrela, ovo demantuje. 

Ako se i tr~i za 

ve}im prihodom boqe je 

do~ekati da grlo sazri, 

jer se za takvo moè 

naplati pet puta vi{e 

nego za mlado grlo, 

odnosno, kao za pet ili 

{est mladih grla. 

U~inili smo zna~ajan 

pomak 

U organizaciji lova 

dostigli smo zadovoqavaju}i 

nivo, a isto tako 

i u obradi trofeja. 

Obrada je sada posebno 

va`na, jer se trofej 

napla}uje po teìni, pa 

lobawa mora biti o~i- 

{}ena vrlo detaqno. 

Klijent, s pravom, moè 

da zahteva da se lobawa 

se~e do polovine o~ne 

dupqe, pa se tako iskqu- 

~uje mogu}nost da u woj 

ima ostataka rskavice i 

mozga. U takvom slu~aju ne 

odbija se 90 grama, ali 

nama to ne odgovara, jer 

na{a iskustva govore da 

Pro{le godine u Senti - sedam trofeja u zlatu 

Kvalitetna grla srnda}a privla~e pa`wu stranih lovaca 

Ocewivawu trofeja mora se posvetiti posebna pa`wa 

onaj deo koji otpadne 

teì preko 100 grama. 

Trofej se, posle kuvawa i 

~i{}ewa, mora ostaviti 

na otvorenom da se su{i 

24 sata, kako se praktikuje 

u svim zemqama. Nije 

po{teno da se ta 24 sata 

trofej drì u najlon kesi 

kako bi se {to mawe 

osu{io, pa do su{ewa 

do|e tek u naredna 24 

sata. Lovci - turisti to 

proveravaju, pa smo imali 

i slu~aj da nisu hteli da 

plate. Ovakav na~in je 

potpuno isti kao kad u 

prodavnici, ili na pijaci, 

kradu na meri. 

Najboqe je da se 

nakon su{ewa merewe 

izvr{i pred klijentom, 

te da on potpi{e 

zapisnik da prihvata 

izmerenu teìnu lobawe, 

da ne bi do{lo do 

problema prilikom pla- 

}awa u agenciji. De{ava 

se da klijent odstreli 

srnda}a dan pre svog 

odlaska, pa se nema 

vremena za 24 sata 

su{ewa. U takvom slu- 

~aju lobawa se meri bez 

su{ewa, a odbije se 

odre|ena teìna - na 

primer za trofej od 400 

grama odbije se oko 30 

grama. Do ovih teìna 

moè se do}i sa dva 

merewa svih trofeja: 

jednom posle ~i{}ewa i 

drugi put posle 24 sata 

su{ewa. Na taj na~in 

dobi}emo primere za 

razne veli~ine trofeja. 

Kod samog merewa moramo 

biti vrlo po{teni, 

jer su klijenti na wega 

osetqivi. Pamte u kom 

lovi{tu merewe nije 

bilo po{teno, pa traè 

da slede}i put, eventualno, 

idu u neko drugo. 

Ne smemo dozvoliti 

da pored svih pote{ko}a 

koje savladamo, da bi 

doveli lovce-turiste, 

nesavesnim merewem 

u~inimo da im taj dolazak 

bude i posledwi put. 

Dipl. in`. Reqa 

Male{evi} 

Snimio: J. Pap 


19


20 

"SITNICE" KOJE ULOV ZNAÊ 

KUNDAK 

NIJE 

VESLO 

Silne brojke i procenti su uneti za odstreqenu 

divqa~, nije da to nije interesantno, ali nas 

daleko vi{e zanima pojedina~ni uspeh, pa tu 

analizu moramo uraditi sami 

Svakome ko se bavi lovom 

broj odstreqene divqa~i 

mnogo zna~i jer govori o 

lova~koj ume{nosti. Me|utim, 

ako se neko tokom lovne 

sezone propisno isproma- 

{ivao, to ne zna~i da je lo{ 

lovac i ne trebe da o~ajava. 

Verovatno je uzrok tome bio 

kundak na wegovom oru`ju, a to 

se da ispraviti. 

Sada, dok su "cevi na 

odmoru", pravo je vreme da se 

pozabavimo problemom na tu 

temu i da blagovremeno 

otklonimo i elimini{emo 

faktor proma{aja, bar {to se 

kundaka ti~e. 

Osnovni tipovi 

Nije xabe po onoj narodnoj: 

"Pu{ka ga|a, a kundak poga|a". 

Postoje ~etiri osnovna tipa 

kundaka koja su prisutna na 

na{im lova~kim pu{kama i 

lova~kim karabinima, a to su: 

nema~ki kundak sa pi{toqskim 

rukohvatom ravnih 

linija sa obrazinom ili bez 

we; kundak "sviwska le|a" 

(poznatiji kao bavarski) sa 

pi{toqskim rukohvatom sa, 

ili bez, obrazine; kundak 

Monte Karlo - se~eni kundak 

tako|e sa pi{toqskim 

rukohvatom sa obrazinom ili 

ne; engleski kundak, ravan 

kundak, bez rukohvata sa 

obrazinom ili ne. 

Na sve ovo treba dodati 

varijetete sva ~etiri tipa 

kundaka, u zavisnosti od 

fabrike ili majstora-pu{kara 

koji ih radi. 

Kod lova~kih karabina 

najzastupqenija su dva tipa 

kundaka: kundak "sviwska 

le|a" i kundak Monte Karlo. 

Dodu{e, treba napomenuti i 

jo{ re|i tip kundaka "Manliher" 

uobi~ajen kod skra}enih 

varijanti karabina, takozvanih 

"{tuc karabina". 

Kod izbora karabina i 

kundaka lovac mora, pre svega, 

da ima na umu ho}e li, ili 

ne}e, montirati optiku na 

lova~ki karabin, kao i koju }e 

montaù koristiti - visoku 

ili nisku, jer postoje razni 

varijeteti. 

Ako se tu pogre{i vrlo je 

te{ko napraviti ispravku, jer 

bilo da je kundak previsok ili 

prenizak, nikakva dodatna 

guma, kapa ili amortizer 

ni{ta bitnije ne re{avaju, 

osim kod same duìne 

kundaka. 

Relativno mali broj 

lovaca moè sebi, istovremeno, 

da priu{ti nabavku 

karabina, kvalitetne optike i 

montaè, pa da jedno s drugim 

upari i tako dobije skladno 

ukomponovanu i funkcionalnu 

celinu. Obi~no se prvo nabavi 

karabin, a nabavka optike i 

montaè se ostavqa za neka 

sre}nija vremena. 

Kada se radi na ovakav 

na~in naj~e{}e se i gre{i. 

Kupuju se komponente kada im 

je cena povoqna, ili se nama 

tako u~ini, a zaboravi se na 

veàn momenat - da li to moè 

da se uklopi jedno s drugim. 

Zato, ako niste sigurni {ta 

vam najvi{e odgovara konsultujte 

se sa iskusnijim 

lovcem ili pu{karom, ako ga 

imate u blizini. 

Kako odabrati tip kundaka? 

Sitniji nedostaci, ako vam 

tip kundaka odgovara, mogu se 

otkloniti odstojnicima razli- 

~itih debqina i gumenim 

nastavcima-amortizerima. Iz 

lova~kog karabina sa optikom 

puca se, ipak, znatno sporije 

jer divqa~ mahom stoji u 

mestu, ili se sporo kre}e. U 

ovakvim prilikama ga|a se 

vitalna zona, {to je i 

najbitnije, pa se mora precizno 

ni{aniti. To iziskuje, ipak, i 

neko dodatno vreme, taman 

dovoqno da se kundak upasuje u 

zgib ramena. 

Kod lova~kih pu{aka, bilo 

da su to poloàre, bokerice, 

poluautomati ili jednocevke, 

vreme reagovawa mora biti 

mnogo kra}e jer se puca na 

divqa~ koja leti ili tr~i. 

Kod ovih pu{aka ba{ zbog 

brzine reagovawa, kundak igra 

vrlo va`nu ulogu - mo`da i 

najva`niju. Dva naj~e{}a tipa 

kundaka kod lova~kih pu{aka 

su nema~ki na bokericama, 

poluautomatima i jednocevkama, 

i engleski kod 

poloàra. 

Praksa pokazuje da ovo ne 

mora da bude pravilo, pre se 

~ini da je pravilo "da tu nema 

pravila", jer svako bira 

kundak koji mu najboqe leì. 

(Ruski proizvo|a~ vrhunskih 

modela MC pu{aka u bok 

varijantu ugra|uju engleski tip 

kundaka, ~iji je zadwi deo 

se~en kao na Monte Karlo 

kundaku, ili, recimo, na 

poloàru I@ ugra|uje nema~ki 

tip kundaka.) Koliko god se 

nekom ~inilo da to nije toliko 

va`no, ipak jeste. Kod odabira 

kundaka za lova~ku pu{ku 

svaki lovac treba da obrati 

pa`wu na slede}e: na tip 

kundaka koji mu najvi{e 

odgovara; na duìnu kundakaspram 

duìne podlaktice; na 

nagib kundaka u odnosu na {inu 

i mu{icu spram duìne vrata; 

na zakrivqenost kundaka 

spram {irine ramena. 

Tek kada je lovac sve ovo 

ustanovio i odredio, moè da 

odlu~i da li }e kundak biti od 

oraha, bukve, pa ~ak i od breze 

(Rusi ih vole). 

Lepo je imati kundak od 

orahovine sa tamnim 

nijansama godova, ali se kod 

nas ovakav kundak retko moè 

na}i. Takav orah uspeva u 

kr{evitim predelima, gde je i 

tlo druga~ije strukture od 

na{eg. Iskusni pu{kari kaù 

da su najboqi, najkvalitetniji 

i najskupqi kundaci 

ise~eni iz pawa 

turskog oraha. Na zapadu se 

oni pla}aju po par hiqada 

evra. 

Po{to doma}i orah ne 

spada u ovu grupu , samo s malo 

dobre voqe i strpqewa, 

moèmo i od na{eg oraha i 

wegove teksture da 

napravimo da li~i na turski. 

Nikada nemojte kundak 

lakirati. Ta~no je da }e tako 

biti otporniji na vlagu, ali 

}e se zato presijavati na 

suncu kao violina, {to moè 

smetati i vama i drugim 

u~esnicima u lovu. 

Premaìte ga lanenim 

uqem - ovo je vrlo jednostavan, 

pouzdan, a jeftin 

na~in konzervacije. Na 

lanenu krpicu sipajte uqe pa 

ga dobro utrqajte u kundak, 

dok se ne upije. Posle par 

dana ponovite tretman, pa 

kada se kundak malo prosu{i, 

uzmite staru vunenu ~arapu i 

dobro ga ispolirajte. Ovim 

postupkom od vlage }ete 

sa~uvati i ne lakirani 

kundak. Po samom izgledu 

ne}e mo}i da se meri ni s 

lakiranim, niti, jo{ gore, s 

kundakom od plastike, pa jo{ 

u maskirnoj varijanti. 

Vide}ete i sami da ste uz 

malo truda dobili kundak kao 

iz ~uvenih kataloga " Frankonija" 

ili " Ketner ". Pa 

koji lovac ne voli da se 

pohvali svojim oru`jem i 

wegovim izgledom, kojem je i 

sam doprineo. 

Dragan Kova~evi}

DRESURA LOVA^KIH PASA 

DOBAR GONI^ - PONOS LOVCA 

Svaki lovac koji je makar jednom imao priliku da 

uìva u " pesmi " jednog, ili vi{e goni~a, na tragu 

neke divqa~i, verovatno se nikada ne}e odre}i 

usluga ovih upornih, izdr`qivih, hrabrih i 

veoma korisnih pasa 

Do dobrog psa nije lako do}i. Ukoliko psa odgajate i 

vaspitavate od {teneta, onda je za to potrebno mnogo voqe, 

vremena, rada, upornosti, odricawa i strpqewa. Ukoliko takvog 

psa èlite da kupite, te{ko }ete ga na}i. Dobrog i radnog psa 

skoro niko ne èli da otu|i, a i ako ga na|ete, cena mu je 

poprili~no velika. 

[ta u stvari zna~i - dobar pas goni~? Idealan i savr{en pas, 

iako svi mi lovci tome teìmo, prakti~no i da ne postoji. U 

dana{we vreme malo lovaca ìvi na selu i tu lovi, a ve}ina je 

vezana za gradske sredine odakle u lovi{te odlaze, uglavnom, 

automobilima. Tokom lova dobar pas pre|e i po nekoliko 

desetina kilometara. Dobar goni~, pored dobrog nosa, wuha i 

dobre sledoglasnosti, mora da ispuwava i neke druge 

kriterijume. 

Osobine na ceni 

Kvalitetan pas goni~ mora posedovati sposobnost dobrog 

kretawa na terenu, brzinu pronalaèwa traga, sledoglasnost i 

brzinu u podizawu divqa~i. Uz sve to podjednako je va`no da pas 

bude veran vlasniku i da ga dobro prati i pronalazi. Dobar pas 

ne ostavqa vlasnika, ne napu{ta lovi{te, ne vra}a se ku}i pre 

zavr{etka lova, ne prilazi drugom lovcu, ne pla{i se pucwa, 

dobro podnosi vo`wu i nije agresivan prema doma}im 

ìvotiwama. Odgojiti goni~a sa svim ovim osobinama nije ni 

lako ni jednostavno. êsto za ovakvu obuku nije dovoqan samo rad 

i trud vlasnika, ve} je potrebna i pomo} nekog ~lana porodice. 

Vaqa naglasiti da je ovako pripremqen i obu~en pas 

izloèn stalnoj opasnosti, a wegov vlasnik riziku da ostane bez 

svog qubimca i pomaga~a, uglavnom, iz dva razloga. Prvo, ako je u 

lovi{tu pove}ano prisustvo vukova postoji stalna opasnost za 

sve pse, pogotovo dobre goni~e, koji u jednom lovnom danu pre|u i 

po nekoliko desetina kilometara. Drugo, treba re}i istinu ma 

koliko ona bila bolna, da, naàlost, postoje i takvi lovci koje 

lov mawe interesuje, ve} su im na meti dobri psi koje nameravaju 

da preprodaju, zarad materijalne koristi. 

Takvi lovci su, dodu{e, uvek bili i bi}e na osudi od strane 

po{tenih lovaca i pravih odgajiva~a lova~kih pasa, ali je to, 

ipak, mala uteha. 

Izbor pravog {teneta 

Kada birate psa obavezno vodite ra~una o wegovim precima, 

jer su genetske osobine veoma bitne. Dodu{e, nije iskqu~eno da 

relativno lo{i roditeqi daju ponekad i dobrog psa, i obratno, 

ali su to uglavnom pojedina~ni slu~ajevi. Zato prilikom birawa 

treba uzeti psa od eksterijerno odli~nih i veoma radnih 

roditeqa. 

Ako èlite da kupite odraslog psa obu~enog i uvedenog u lov, 

onda je proba psa na terenu obavezna, i to ne jednom ve} nekoliko 

puta. Kao i svako ìvo bi}e i pas ima pravo na " lo{ dan ", pa ga 

ne treba hvaliti ili kuditi na osnovu jedne probe. Kada upoznate 

skoro sve wegove osobine i vidite da li vam one odgovaraju i 

ispuwavaju va{e potrebe, tek onda treba da odlu~ite da li da 

uzmete psa ili ne. 

U slu~aju da psa odgajate dok je jo{ {tene, onda se po pravilu, 

ukoliko je to mogu}e, bira eksterijerno najlep{e mladun~e, koje je 

uz to najvrednije, najtemperamentnije i poseduje najboqi wuh. 

Zato je ponekad potrebno me|u {tence, dok su siti i 

nezainteresovano dremaju, baciti neprimetno komadi} mesa i 

posmatrati wihovo pona{awe. [tene koje prvo nawu{i ponu|enu 

hranu, po pravilu }e kasnije imati najboqi wuh. Rad sa {tenetom 

po~iwe odmah po odvajawu od majke, za po~etak u dvori{tu, a sa 

~etiri do pet meseci starosti i na terenu. îwenica je da se 

{tenci ovog uzrasta mnogo boqe i brè prilago|avaju promenama 

nego oni starosti od devet do deset meseci. Ako pas koji je star 

desetak meseci nije vo|en u lovi{te, prilikom prvog pu{tawa 

delova}e zbuweno, pomalo upla{eno, sa nepoverewem }e gledati 

na sve oko sebe i ne}e se mnogo udaqavati od vlasnika.To ne 

zna~i da }e taj pas biti lo{, ali }e wegovo napredovawe u radu u 

po~etku biti sporije. Ne{to mla|i {tenci, ne stariji od pet 

meseci, prilikom prvog izvo|ewa u lovi{te pona{a}e se 

slobodnije i verovatno }e iz radoznalosti pretraìvati teren, 

i time }e mawe biti vezani za vlasnika. Samim tim i mogu}nost 

pronalaèwa divqa~i je ve}a, pa je okvirno ovo doba starosti i 

najboqe vreme za po~etak uvo|ewa psa u lov. 

Bu|ewe instinkta goni~a 

No, bez obzira na slobodno pona{awe i kretawe u lovi{tu, 

ne}e svaki pas u isto vreme po~eti da goni divqa~. Jednostavno, 

taj instinkt kod psa se budi na razli~ite na~ine i u razli~ito 

vreme. Nije nikakvo pravilo da }e pas, koji je relativno mla|i, 

brè goniti divqa~ i biti boqi goni~ od psa koji to po~ne da 

radi znatno kasnije. Naprotiv, vi{e puta bude i obrnuto. 

Mladog psa nikako ne treba tu}i, pogotovo ne vlasnik. Mnogo 

boqi efekat u radu ima}e nagrada. Pas sigurno voli kada ga 

pomazite i kada mu uputite neku blagu re~, a ako uz to dobije i 

mali komadi} omiqene hrane, bi}e presre}an. 

U po~etku je najbitnije da se kod psa probudi instinkt goni~a 

i da po~ne da sledoglasno prati trag divqa~i. Mawe je bitno koja 

je to vrsta divqa~i. Kad pas po~ne sasvim dobro da goni, onda 

treba da po~nete da ga usmeravate prema onoj divqa~i koju 

lovite i koju èlite da va{ "verni pomaga~" goni. Psa vodite na 

povodniku i pu{tajte ga samo na trag divqa~i koju lovite. Po 

povratku psa nagradite na bilo koji na~in. Ako pas krene ka tragu 

neke druge divqa~i, presecite trag, uhvatite psa i dobro ga 

izgrdite. Tako }e pas sam shvatiti {ta mu je ~initi i sam }e 

goniti onu divqa~ koju lovite. 

Kakvog }ete psa imati najvi{e zavisi od vas. Koliko budete 

nastojali da razumete psa, toliko }e i on vas razumeti, a za 

uzvrat nagradi}e vas svojim neizmernim uslugama i verno{}u. 

Svaki lovac, kad tad, sigurno }e shvatiti da je lak{e i uspe{nije 

loviti sa psom, a o zadovoqstvu i da ne govorimo. 

Rade Tomi} 


21


22 

TEMA KOJU STE TRA@ILI 

IZBOR [TENETA 

Izbor pratioca u lovu nije nimalo lak posao 

Sklad izme|u psa i lovca name}e pitawa na koje 

treba odgovoriti 

Pri odabiru rase sklonosti i 

potrebe qudi su razli~ite. Biraju 

se oblik i veli~ina psa, duìna 

dlake i, naravno, namena. Kako se 

lova~ki psi dele u vi{e kategorija, 

oko izbora rase ne treba puno 

raspravqati. Odluka zavisi od 

upotrebne vrednosti, {to je na 

prvom mestu. Me|u pti~arima 

postoji vi{e rasa koje odgovaraju 

modernom lovcu. Svi imaju uro|ene 

nagone koji se obukom prilago|avaju 

da bi se istakli odre|eni 

kvaliteti. Odli~an mirisni 

aparat moè se usredsrediti samo 

na pojedinu divqa~, {to je svakako 

zasluga dobre obuke. Retki su psi 

koji podjednako prate trag svih 

divqih ìvotiwa, a da lovac zna 

na kom tragu se nalazi. Kod goni~a 

bitne su odlike i upotrebna 

vrednost sli~na kao i kod pti~ara. 

Na ovim prostorima mawe se 

koriste jamari, krvoslednici, 

cuwavci i retriveri. Ima ih u 

malom broju u aktivnom lovu, ali se 

pojavquju na specijalizovanim 

utakmicama u radu. 

Uslovi za prihvat psa 

Najrasprostraweniji u lovu su 

kontinentalni i engleski pti~ari. 

Predstavnici su varijante o{tre i 

kratke dlake: nema~ki pti~ar, 

ma|arska vi`le, francuski 

epawel breton, engleski seter, 

poenter i mnoge druge rase. Lova~ki 

psi mogu se na}i u tre}oj, ~etvrtoj, 

{estoj, sedmoj i osmoj FCI grupi 

svrstani u sekcije. 

Kada znate {ta se u va{em 

lovi{tu moè loviti i koliko 

imate vremena za obuku psa moète 

pristupiti izboru rase. U na{oj 

zemqi vaqa obratiti pa`wu i na 

zakonske norme o upotrebi goni~a 

na nadmorskoj visini ve}oj od pet 

stotina metara. Bitan detaq su i 

novi obavezuju}i propisi da se u 

lovi{ta ne moè ulaziti sa psima 

koji nemaju poloène ispite 

uro|enih osobina ili ispite u radu. 

Da bi se psu omogu}io 

normalan psihofizi~ki razvoj 

vaqa stvoriti uslove koji moraju 

zadovoqiti propisane norme o 

kvalitetu i veli~ini sme{taja za 

wegov boravak. Nakon toga pristupa 

se odabiru rase. Veliku ulogu igraju 

boje pasa, kao i duìna dlake, koja 

je va`na za one vlasnike koji nemaju 

dovoqno vremena da se posvete 

nezi dla~nog pokriva~a. 

Tada su na redu upotrebna 

vrednost i specijalisti~ka namena. 

Redosled izbora, u su{tini, i nije 

bitan. Treba zadovoqiti i neke 

li~ne sklonosti i ukuse, jer se pas 

bira prema wima. 

Na koji na~in u leglu odabrati 

psa, ve~na je dilema. Saveti 

uspe{nih dresera o na~inu lova i 

sklonostima rase mogu biti od 

presudnog zna~aja. Pri izboru vaqa 

poznavati i propisane norme 

standarda za odre|enu rasu. 

Gde i kako kupiti psa? 

Mesta na kojima se mogu na}i 

odli~ni primerci pasa su 

odgajiva~nice koje su dokazane u 

radu i eksterijeru. Ovo su dve 

oblasti koje retko idu jedna uz 

drugu, ali se i za eksterijer mogu 

na}i primerci koji su dobri u radu. 

Odli~no opremqena odgajiva~nica 

govori o naporima uzgajiva~a da u 

svojoj ponudi imaju i odli~an 

kvalitet. Vrhunski {tenci mogu se 

na}i i kod amatera koji imaju mali 

broj pasa. Wihova privrènost i 

dovoqno vremena za posve}enost su 

bitni momenti. Sve to je samo uslov 

za daqi razvoj {teneta. Mladi pas 

prolazi kroz faze razvoja, pa se 

ve} u ranom periodu mogu primetiti 

odre|ene sklonosti jedinki. 

Koliko je {tene u prvih dvanaest 

nedeqa svog razvoja usmeravano od 

strane odgajiva~a toliko napreduje 

u upoznavawu okoline i socijalizaciji, 

dok nazaduje kada se 

prepusti samo sebi. Samo pravilno 

odgojeno {tene ima uslove da 

postane odli~an pas u lovu. 

Prva faza razvoja je u periodu 

od tri nedeqe od dolaska na svet, i 

naziva se neonatalna. U ovom 

periodu centralni nervni sitem 

obavqa skomne funkcije i {tene 

nema razvijena ~ula. U ovoj fazi 

odgajiva~i moraju svu pa`wu 

posvetiti kujama. Wihova kvalitetna 

ishrana sigurno }e se odraziti 

na brè odrastawe mladih. 

Druga faza su ~etvrta, peta, 

{esta i sedma nedeqa. U ovom 

razdobqu psi neverovatno brzo 

doìvqavaju sve nadraàje, tako 

da se na kraju sedme nedeqe moè 

re}i da im nervni sistem 

funkcioni{e u potpunosti. U ovom 

razdobqu dolazi do poboq{awa 

koordinacije pokreta, bude se ~ula 

dodira, wuha, sluha i vida. U 

~etvrtoj nedeqi ìvota treba 

obratiti pa`wu da se ne naru{i 

normalan odnos na tek formiranoj 

svesti pasa. Ovo je period kada se 

u nervni sistem psa duboko urezuju 

navike koje }e biti od pomo}i 

prilikom obuke i svakog drugog 

kontakta. Sada se moè raditi na 

uskla|ivawu temperamenta iako je 

on ve} odre|en mnogim drugim 

faktorima. Nasle|e igra 

odlu~uju}u ulogu. Ispravne su 

tvrdwe da se sklonosti, kvaliteti 

i lo{e osobine roditeqa mogu 

lako prepoznati kod potomstva. U 

ovom ranom periodu preporu~uje se 

{to vi{e osmi{qenih kontakata s 

qudima. Kod ovog na~ina izra- 

àvawa {tenad vaqa izolovati, i 

u pojedina~nom odnosu sprovesti 

delimi~nu pred-obuku . 

Tre}a i ~etvrta faza razvoja 

su karakteristi~ne po prirodnoj 

regulaciji odnosa izme|u jedinki i 

wihovog pronalaèwa mesta u 

~oporu. Ovi kontakti i upoznavawe 

sa ìvotom ~ine socijalizaciju. Za 

dobar razvoj psa podjednako su 

bitni bliski odnosi s drugim 

psima, a posebno s qudima. 

Na {ta obratiti 

pa`wu ? 

Kada ste u situciji da birate, 

posebno obratite pa`wu na raspoloèwe 

pasa. Wihova trenutna 

aktivnost zavisi od mnogo faktora. 

Od doba dana, zadovoqewa potreba 

za hranom. Leglo treba posetiti 

vi{e puta u razli~ito vreme. Ako 

za to nemate uslova do|ite kada su 

{tenci gladni i aktivni. êtvorono`ni 

qubimac ne sme reagovati 

pla{qivo na akusti~ne i opti~ke 

nadraàje. 

Dok je u leglu sa srodnicima, 

ne sme pokazivati agresivnost i 

veliku èqu za dominacijom. 

[tene treba vi{e puta odneti 

na neutralnu teritoriju i sa wim se 

igrati uz budno posmatrawe 

wegovog reagovawa na opti~ke i 

zvu~ne nadraàje. 

U zavr{nom ~inu izbora treba 

biti siguran da li vam se jedinka 

dopada, i da nema vidqivih 

promena na koì i dlaci. Dlaka 

mora biti sjajna i treba da odaje 

zdravu boju. Kakva je boja o~iju. 

Kvalitet kostiju. One su u ovom 

periodu razvijene i izgledaju 

predimenzionirano. Kakva je 

uglovanost i stavovi nogu. Oblik i 

pravilnost glave, usa|enost u{iju. 

Obavezno proveriti zubalo, da li 

na propisan na~in zaklapa vilicu. 

Celokupan utisak o psu zahteva 

odli~nu ocenu. 

Pored ovih elemenata, treba 

proveriti kvalitete roditeqa 

kroz rodovnik i wihove, 

eventualne, uspehe. U skorijoj 

budu}nosti u na{oj zemqi bi}e 

obavezuju}i snimci kukova i 

laktova i za lova~ke pse. 

Temperament je skup svojstava 

koja karekteri{u na~in ispoqavawa 

raspoloèwa, izraàvawa 

ose}awa i sli~nih psihi~kih 

pojava. 

Snaàn neuravnoteèn 

dinami~an (koleri~an tip). Vrlo su 

te{ki za obuku, nedostaje im 

neophodno savla|ivawe. 

Uzdràn tip (sangvini~an) 

karakteri{e brze pokretqive pse. 

Snaàn i uravnoteèn nervni 

sistem. Najboqi su za dresuru. 

Uravnoteèn spori tip 

(flegmati~an). Ne vole promene i 

te{ko se navikavaju na nove uslove 

i okolnosti. 

Slab tip (melanholi~an). Nisu 

za specijalnu dresuru jer se 

uslovni refleksi stvaraju s 

te{ko}om i nisu stabilni. 

U ovim kategorijama 

pona{awa treba traìti psa u 

skladu sa svojim temperamentom. 

Samo takav odnos dovodi do 

kvalitetnog odnosa u lovu i 

suìvotu. 

Zapamtite: pas }e uz vas 

ostati dovoqno dugo da se moète i 

pokazati i dokazati. 

Rale Ceki}

Ure|uje: 

Sofija Filipovi} 

Govor prirode 

Vremenski znaci na nebu 

i zemqi 

Qudi su otkrili da se promene vremena same 

najavquju mnogim znacima koji se mogu razumeti bez upotrebe 

instrumenata ili dnevnih karata. Pogled u nebo, miris vazduha 

i pona{awe ìvotiwa, mogu nagovestiti kakvo }e biti vreme 

koje dolazi. 

Muve i komarci ujedaju i zuje, lastavice lete nisko - dolaze 

ki{ne oluje.. Neki nau~nici misle da, kad je vazduh vlaàn, 

insekti lete nisko, jer im se krila ovlaè i postanu te{ka. Ako 

je to ta~no, onda zastaju da se odmore sle}u}i na bilo koji 

prikladan potpornik, ukqu~uju}i tu i vas. [to se ti~e 

lastavica, one jedu insekte i svoje obroke hvataju u letu. Kad 

insekti nisko lete, to isto ~ine i lastavice. 

Tamni oblaci na zapadu - ostani kod ku}e i odmaraj se. 

Nemojte planirati da se zabavqate napoqu, jer je verovatno da 

}e pasti ki{a. Dobar deo vremenskih promena dolazi sa zapada. 

Zato, kad vidite tamne oblake na zapadu, postoji verovatno}a da 

dolaze prema vama. Wihova tamna boja pokazuje da su gusto 

natovareni sitnim ki{nim kapqicama. Samo malo zahla|ewe 

moè ih pretvoriti u ve}e kapi, dovoqno te{ke da padnu i 

upropaste vam planove. 

Kada je zalazak sunca jasan - pribliàva se sveà no}. 

Oblaci sluè kao neko ogledalo koje odbija toplotu. Kad na nebu 

nema oblaka, toplota tla moè i{~eznuti kad za|e sunce, i no} 

}e biti sveà - ili u svakom slu~aju sveìja nego da ima oblaka 

koji toplotu zadràvaju. 

Krug oko sunca ili meseca, donosi ki{u ili sneg ubrzo. Krug 

nastaje zbog si}u{nih ledenih kristala visoko u vazduhu. Oni 

raspr{uju sun~evu ili mese~evu svetlost u obliku kruga. Ledeni 

kristali pokazuju krajwi vrh toplog fronta koji se pribliàva. 

Kad niì deo stigne do vas, verovatno }e pasti ki{a ili sneg. 

Kad radio programi imaju smetwe zbog elektriciteta u 

vazduhu, bi}e sevawa i grmqavine i ki{nog vremena. Pucketav 

zvuk vazdu{nog elektriciteta prouzrokuju radio talasi, ne oni 

koje {aqe stanica, nego oni stvoreni muwom. Ako ~ujete te zvuke, 

a ne vidite sevawe, to je zato {to muwa ide cik-cak, ne{to daqe 

od mesta gde ste vi, ili je u samim oblacima. U svakom slu~aju, 

postoji prili~no velika mogu}nost da }e uskoro biti oluje s 

grmqavinom. 

Kad prozori ne mogu da se otvore, i kad so zapu{i rupice u 

slaniku, vreme }e dobro koristiti onom {to pravi ki{obrane. 

Zabrekli prozori i vla`na so znaci su vrlo vla`nog vremena, s 

verovatno}om da }e pasti ki{a. So upija vodenu paru iz vazduha, 

SRNA 

Upla{ena, krupnim o~ima beì 

iz {ume koja joj je dom 

oprezno igra proplancima, 

probu|ena {umovima kre}e daqe 

traè}i svetlo u mozaiku ki{e 

upletene drve}em. 

Skrovi{te usamqeno }uti, 

verna {titono{a pati, 

kad god ho}e, napuste ga, 

brane}i se od stajawa. 

Da okuse krv idu, ne znaju}i, 

tragovima i mene nose, 

posejani po~etak pri~e, 

prastaro uto~i{te. 

LOVA^KI PODMLADAK - ÛVARI PRIRODE 

tako da i sama postaje vla`na. Ako je vazduh zasi}en vodenom 

parom, onda }e i so biti vla`na, {to nas upozorava da moè do}i 

do stvarawa oblaka i izlu~ivawa padavina. 

Dim koji se lewo vu~e po tlu - govori nam da moè biti ki{e. 

Topao, vlaàn vazduh ima mawi pritisak nego hladan i suv. 

Po{to ima mawi pritisak, on teè podiè dim iz dimwaka, koji 

se samo povla~i okolo, pada ka zemqi i ne diè se. Naravno, 

topao, vlaàn vazduh ne zna~i uvek da dolazi ki{a, ali postoje 

dobri izgledi da }e je biti. 

Neki tvrde da moète odrediti temperaturu vazduha kad 

izbrojite koliko puta zacvr~i cvr~ak. Poku{ajte i sami, ako se 

zadesite u wegovoj blizini. Izbrojte koliko puta cvr~ak zacvr~i 

za 15 sekundi, dodajte 37 i zbir treba da bude visina 

temperature po Farenhajtovoj skali. 

Kad smrad mo~vare i miris cve}a ispuwavaju vazduh - bliì 

se oluja. Poznato je da pri niskom vazdu{nom pritisku nastupa 

pogor{awe vremena. Pred ki{u je vazdu{ni pritisak slabiji. On 

mawe pritiska stvari. S mawe vazdu{nog pritiska na sebi, 

cve}e moè da ispu{ta vi{e mirisnih isparewa, koja se ose}aju 

u vazduhu. Na àlost, taj isti oslabqeni vazdu{ni pritisak, 

tako|e osloba|a mawe prijatne zadahe iz gwilih biqka u 

mo~varama i kanalizacije, koja pri niskom vazdu{nom pritisku 

zaudara, a zaga|eni vazduh iz kanala se {iri. 

Lo{e vreme sa padavinama nagove{tavaju i slede}e pojave: 

kad se pili}i okupqaju ispod kvo~ke; kad sviwe ci~e; kad je 

stoka u poqu uznemirena; kad su mravi oko mraviwaka uùrbani; 

kad gliste u velikom broju izlaze iz zemqe; kad su psi i ma~ke 

tromi i dremqivo leè pored pe}i; kad popuste ìce na 

muzi~kim instrumentima; kad visoki i niski oblaci ne plove 

zajedno; kad se oblaci spu{taju i postaju tamnosivi; kad se qudi 

àle da im zuji u 

u{ima, da ih bole zubi, 

kosti i zglobovi. 

Lepo vreme nagove- 

{tavaju i slede}e 

pojave: kad uve~e 

mu{ice dugo lete u 

rojevima; kad petlovi 

pevaju rano ujutru; kad 

{eva peva i visoko 

leti; kad se pauk 

nalazi u sredini 

mreè; kad se dim 

diè pravo uvis; kad je 

so suva; kad kosa pri 

~e{qawu pucketa; kad 

vatra gori dobro; kad je 

nebo izrazito plavo... 


23


24 

IVAWICA 

EDUKACIJA 

OSNOVACA 

Lova~ki savez Srbije, izme|u 

ostalog, punu pa`wu posve}uje edukaciji 

dece {kolskog i pred{kolskog 

uzrasta. Tako je bilo i u 

Osnovnoj {koli "Milenko Ku{i}" 

u Ivawici, 7. marta. Prigodnim 

filmovima o aktivnostima lovaca 

na uzgoju i za{titi prirode i divqa~i, 

odgovorima na mnogobrojna 

pitawa osnovaca, i poja{wewima 

kako postati podmlatkar, dipl. 

in`. Aleksandar Panteli}, sekretar 

LSS i Mihailo Jevgenijevi}, 

predsednik Komisije za Lova~ki 

podmladak na{eg Saveza pribli- 

ìli su deci lovstvo kao sportsku, 

rekreativnu i privrednu aktivnost. 

Na kraju druèwa, u~enicima 

su podeqeni pokloni, a mnogi 

od wih posta}e novi ~lanovi 

Lova~kog podmlatka u Ivawici. 

D. M. 

PRIZNAWA 

KATARINI STANKOVI] 

Dan uo~i 

Sabora lovaca 

na Goliji, 

u Lova~kom 

domu u Ivawici,uru~ena 

su priznawa 

(diploma, 

medaqa, nekolikokwiga, 

kalendar, 

CD) podmlatkarkiKatariniStankovi} 

za osvojeno 

prvo mesto 

u ga|awu iz 

vazdu{ne pu- 

{ke na Saboru 

lovaca Srbije 

na Zlatiboru.Priznawa 

su joj uru- 

~ili dipl. 

in`. Aleksandar Panteli}, sekretar LS Srbije 

i Mihailo Jevgenijevi}, predsednik Komisije 

za Lova~ki podmladak LS Srbije. 

Dodela priznawa Katarini, ina~e ~lanu 

Lova~kog podmlatka u Ivawici, propra}ena 

je burnim aplauzom prisutnih lovaca i gostiju. 

D. M. 

ARIQE 

Pitawa na pretek 

Posle druèwa u redu za poklone 

USPE[NO VO\ENI PODMLATKARI 

Lova~ko udruèwe "Branko \onovi}" u Ariqu ve} duè vreme 

je u samom vrhu lovstva Srbije. îwenica koja govori u prilog tome 

je i nesebi~na briga o lova~kom podmlatku, o kome vodi ra~una 

Rade Brki}, pod neposrednom "dirigentskom palicom" Mihaila 

Jevgenijevi}a, predsednika Udruèwa. Wih sedamdeset vredno 

u~i i radi u lovi{tu, pa se tako, na najboqi na~in, sprema za 

lova~ke pripravnike. 

Redovni su u~esnici 

u svakoj akciji starijih 

kolega: brojawu 

divqa~i, prihrani, 

~i{}ewu lovi{ta od 

otpada, ure|ivawu 

lova~kih ku}a i izgrawilovno-tehni~kih 

objekata. Tako su 

se i 8. marta, po{to 

su ~estitali majkama 

Dan èna, stariji 

podmlatkari na{li u 

Podmladak u akciji 

redovnoj akciji prihrawivawa 

divqa~i. Aleksandra Vasiqevi}, iz Novog Sada, i 

jo{ petnaest ariqskih podmlatkara iznelo je hranu i so u ogra|eno 

prihvatili{te za srne}u divqa~ u Radobu|i. Potom su fazanima 

ostavili zrnastu, u ravni~arskom delu lovi{ta pored reke 

Moravice, i o~istili teren oko lova~ke ku}e u Ariqu. 

Predsednik LU "Branko \onovi}", Mihailo Jevgenijevi}, s 

pravom je ponosan na svoje podmlatkare, jer su izuzetno vredni, 

èqni znawa i privrèni lovstvu. To su potvrdili i na ovogodi- 

{wem 26. Saboru lovaca na Zlatiboru, osvojiv{i ekipno drugo 

mesto u ga|awu vazdu{nom pu{kom. 

D. Markovi}

AKCIJE ZA PRIMER 

"ROGOT" BEZ PREMCA 

Ono {to su lovci Lova~kog 

udruèwa "Rogot" u Bato~ini 

uradili u nekoliko akcija na 

uni{tavawu predatora u lovi{tu, 

~ini se da predstavqa pravi primer 

kako slogom lovaca mogu da se 

ostvare zna~ajni rezultati. 

- U zdruènim akcijama u 

Straèvici, Siwolskom potoku, 

Brzanu i Moravi, na{i lovci 

odstrelili su na desetine 

predatora, pre svega lisica, ali ni 

{akal nije izostao. Odstreqena su 

~ak ~etiri primerka u najboqoj 

kondiciji - kaè Milivoje Jevti}, 

upravnik bato~inskog lovi{ta. 

Zato nije ni ~udo {to je doneta 

odluka da svaki lovac ovog Lova~kog 

udruèwa, koji odstreli pet lisica, 

ima besplatnu godi{wu ~lanarinu, 

{to se odnosi i na druge {teto~ine 

kakav je {akal. 

ARAN\ELOVAC 

SVAKA SEKCIJA 

GRADI ÊKU 

Da u Lova~kom udruèwu "Bukuqa" u Aran|elovcu 

nema vremena za odmor, potvr|uje i nesebi~no 

angaòvawe lovaca u sve 23 sekcije, koje su postale 

prava radili{ta. 

Pored uno{ewa hrane i soli u lovi{te, uveliko se 

grade lova~ke ~eke i obnavqaju soli{ta i hranili{ta. 

U toku je i ~i{}ewe terena od {teto~ina, a u akciji 

"Ven~a~ka lisica" odstreqena su ~etiri lukava 

predatora. 

- Ovog prole}a u lovi{te, koje ima 25.000 hektara 

lovno-produktivne povr{ine, bi}e pu{teno oko 2.000 

odraslih fazana, {to }e doprineti pove}awu 

populacije ove divqa~i - rekao nam je Radovan Vasi}, 

predsednik Upravnog odbora aran|elova~kih lovaca. 

BARI^ 

NAJUSPE[NIJA GRUPA 

Lovci Sekcije" Brzava" u Bari~u uspeli su da tokom 

ove lovne sezovne, u akcijama na smawewu broja 

predatora, odstrele dvanaest lisica. Nauspe{niji su 

bili: Livius Grujesku, Felicijan Grujesku, Adrijan 

Grujesku, Denis Obradinovi} i Lorean Jankovi}. 

Bato~inski lovci posle jedne akcije na predatore 

- Velika je zabrinutost lovaca 

ovoga kraja zbog pove}ane brojnosti 

{akala, jer je ovaj predator bio 

izuzetno redak na prostorima 

Straèvice, Rogota i Brzana - 

nagla{ava Milan Milanovi}, 

predsednik Lova~kog udruèwa u 

Bato~ini. 

Najvi{e uspeha u odstrelu 

lisica imali su lovci Zoran ôli} 

D.Obradovi} 

Jedna od izgra|enih ~eka 

iz @irovnice i Milan Mileti} iz 

Badwevca. 

Oko 400 lovaca uveliko radi na 

prebrojavawu divqa~i, a u toku su i 

pripreme za osposobqavawe jo{ 

jedne volijere za prihvat fazanskih 

pili}a u Fazaneriji na Zebici. 

S. Maxarevi} 

Bezmalo, ~itav vagon kukuruza iznet je ove zime u 

lovi{te, a posebnu aktivnost, hvale vrednu, ispoqilo je 

osamnaest seoskih i pet gradskih sekcija. Pored osam 

stotina veoma savesnih lovaca u lova~kom pokretu 

Aran|elovca nalazi se i tridesetak podmlatkara koji, 

rame uz rame sa starijim kolegama, doprinose za{titi i 

o~uvawu prirode i divqa~i. 

S. Maxarevi} 


25


26 

ZA KRAVU - TRI VUKA 

Tutinskom lovcu Faruku Pepi}u, iz sekcije Draga, 

po~etkom ove godine vukovi su tokom no}i zaklali kravu, a da 

nevoqa bude ve}a i pojeli je - gotovo do pola. 

Kao iskusni lovac odlu~io je da ne miruje. S pu{kom u ruci 

deùrao je, ve} naredne no}i, u neposrednoj blizini 

rastrgnute krave. Uzalud, jer vukovi nisu do{li. Slede}e 

no}i, u prvim satima po pono}i, odjednom su se pojavila ~etiri 

vuka. Pirovali su pro`diru}i ostatke zaklane krave. 

U odre|enom momentu Faruk je ispalio metak. Wegovom 

~u|ewu, i ~u|ewu okupqenih kom{ija, pridruìo se i 

predsednik tutinskih lovaca Avdo Mujanovi}, ugledav{i tri 

odstreqena vuka. 

- Ovo nisu lova~ke pri~e qudi, ovo je istina. Jednim 

metkom odstreqena su tri vuka - potvrdio je Avdo Mujanovi}, 

na sednici Upravnog odbora Lova~kog saveza Srbije, 

pokazuju}i sliku okupqenim kolegama. 

S. Maxarevi} 

]I]EVAC 

DIVQA^ USPE[NO 

"PREGURALA" ZIMU 

U Lova~kom udruèwu "Hajduk Veqko" prezadovoqni su 

stawem gajenih vrsta divqa~i. To je plod rada Stru~ne 

slu`be i angaòvawa lovaca na izvr{avawu obaveza. 

- Lovci su shvatili da u najkriti~nijem periodu divqa~i 

treba pomo}i, a rezultate }emo videti, jer je brojawe divqa~i 

ve} po~elo - kaè predsednik Milija \or|evi}. - Sa srne}om 

divqa~i nikada nismo oskudevali, ali raduje povratak 

jarebice i zeca. 

Lova~ko udruèwe "Hajduk Veqko" u ]i}evcu ima oko 350 

lovaca i gazduje na 12.500 hektara. Udruèwe je dika op{tine. 

Od sponzora su prikupili 650.000 dinara, a novac }e 

investirati u izgradwu prate}ih objekata na fazaneriji i u 

kadrove. 

S. S. 

RADOVNICA KOD TRGOVI[TA 

Faruk Pepi} s odstreqenim vukovima 

Lovci Sekcije "Radovnica" 

svake godine proslavqaju 

zavr{etak lovne 

sezone. Na posledwem 

druèwu, uprili~enom ovim 

povodom, odràna je prava 

fe{ta. Bila je to prilika 

da lovci "Radovnice" 

iskaù zadovoqstvo {to je 

Skup{tina Udruèwa izabrala 

za predsednika 

PROSLAVQEN ZAVR[ETAK LOVA 

Radivoja Zlatanovi}a, ~lana 

ove Sekcije. 

Druèwe je bilo i 

prilika da se razgovara o 

lovu, {ta se lovilo, kakav je 

bio ulov ... 

Najinteresantnija je bila pri~a o onome {to je protekle zime doìveo lovac 

Milovan Velinov. U planini, u reviru Crna Reka, na wega se sru~ila sne`na lavina i 

ponela ga ogromnom brzinom. No{en lavinom, Milovan se, na samom rubu velike 

provalije, zaka~io za paw i tako izbegao ono najgore. 

Na sre}u, sve se dobro zavr{ilo. Milovan se oporavio od zadobijenih povreda, a 

prona{ao je i svoju lova~ku pu{ku. 

M. Despotovi} 

ISPRAVKA 

U prethodnom, januarsko 

- februarskom broju "Lova- 

~kih novina", na strani 8, u 

tekstu "\oki} predsednik 

tre}i put" potkrala se 

tehni~ka gre{ka. Umesto 

2.000 hektara, trebalo bi da 

stoji da LU "Mileta Poli} 

Bata" raspolaè sa 35.624 

hektara. To je fakti~ka 

povr{ina lovi{ta "Bukovica" 

koje }e do 2017. godine 

koristiti Lova~ko udruèwe 

u Quboviji. 

Tako|e je vra}en deo 

lovi{ta na Ma~kovom 

Kamenu ~ija je povr{ina 709 

hektara. 

Izviwavam se lovcima 

Qubovije i ~itaocima "Lova~kih 

novina". 

Miodrag Negovanovi}

MINI]EVO KOD KWA@EVCA 

U lovu odstreqene divqe sviwe 

Lova~ko udruèwe "Mini}evo", 

osnovano daleke 1898. godine, iako je 

teritorijalno blizu Kwaèvca samostalno 

upravqa lovi{tem "Klisura". 

Povr{ina lovi{ta je sada oko 20.000 

hektara. Udruèwe ima 230 aktivnih 

lovaca koji gazduju zecom, fazanom, 

poqskom jarebicom, srne}om divqa~i, 

divqim sviwama, a od pro{le godine, 

posle vra}awa dela teritorije koji se 

grani~i sa susednom Bugarskom, i sa 

jelenskom divqa~i. Lovi{te raspolaè 

sa desetak visokih ~eka, tridesetak ~eka 

na drvetu i trideset hranilica ( deset za 

divqu sviwu i 20 za srne}u diqa~). U 

lovi{tu ima u izobiqu prirodne hrane i 

vode {to pogoduje svim vrstama divqa~i. 

Od pre nekoliko godina, u lov na poqsku 

jarebicu dolaze lovci iz Italije. 

Pobratimi sa lovcima Srbobrana 

Ideja o saradwi i pobratimstvu dva 

udruèwa potekla je od tada{weg 

Na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Novom Sadu, 

na smeru - Diplomirani menaxer u lovnom turizmu, u 

okviru predmeta Lova~ki trofeji (na ~etvrtoj godini 

studija) predvi|eno je i ocewivawe trofeja pred 

ispitnom komisijom. 

Nastava iz ovog predmeta i polagawe ispita, 

odràni su u Zavodu za za{titu prirode u Novom Sadu. 

Predmet Lova~ki trofeji, osim teoretskog dela, ima i 

obavezne ve`be koje podrazumevaju ocewivawe trofeja 

evropske divqa~i. 

U prostorijama Zavoda, 14. februara, odràno je 

polagawe ispita. Na ispit je iza{lo dvadesetak 

studenata. Ispitnu komisiju ~inili su: Aleksandar 

]erani}, Milenko Zeremski, Ratko Tiodorovi}, u 

prisustvu predmetnog profesora i asistenta, Zorana 

Risti}a i Milosave Devi}. Ocewivawi su trofeji 

evropskog jelena, srnda}a, jelena lopatara, lisice, 

muflona. Svi studenti su poloìli ispit sa ocenama 9 

ili 10. 

A. Goli} 

Posle lova u Mini}evu 

DRU@EWE POBRATIMA 

~elnika LU "Mini}evo", Slavoquba 

Milanovi}a, a ispred LD u Srbobranu od 

Arsena Kurja~kog. Bilo je to 15.decembra 

1994. godine. Jedno udruèwe egzistira u 

brdsko-planinskom delu, a drugo u 

plodnoj vojvo|anskoj ravnici. Dve 

kulture, dve razli~itosti u na~inu lova. 

Lov na zeca i fazana tokom novembra u 

Srbobranu, a u Mini}evu, zimski lov 

(decembar-januar) na divqu sviwu. 

Pobratimstvo traje 14 godina i za to 

vreme su sklopqena mnoga velika 

prijateqstva. Sad su to ve} prava 

"ku}na" prijateqstva kada se ne ide samo 

u lov, ve} se razmewuju druèwa u kojima 

u~estvuje cela porodica. Lovci 

Mini}eva su upoznali kru`ni lov i lov 

u obliku potkovice. Wihovi pobratimi iz 

Srbobrana upoznali su brda i osetili 

~ari lova~kih koliba. Kada se zavr{i 

lov, a na sne`noj Staroj planini iz 

koliba izvije dim i zapucketa vatra, 

promrzli lovci imaju gde da predahnu i 

da odmorni, narednog jutra, ponovo krenu 

u lov. 

Tako je bilo i pro{le godine kada je, 

sredinom novembra, u Srbobranu 

organizovan lov i hvatawe ze~eva. Lovci 

iz Srbobrana su pomogli pri 

naseqavawu ze~eva u lovi{tu "Klisura". 

Tih dana uhva}eno je 17 ze~eva. Oni su 

transportovani u Mini}evo i naseqeni u 

lovi{te. 

Uspe{an lov po grupama 

Lovci iz Srbobrana su od 21. do 

23.decembra minule godine bili u poseti 

kod pobratima u Mini}evu. Grupu lovaca 

LU "Fazan", na ~elu sa predsednikom Sep 

Nandorom, pozdravio je predsednik LU u 

Mini}evu Bratislav \or|evi}. On je 

upoznao goste sa planom lova i rekao da 

}e se loviti po grupama, na terenima 

sekcija "Debelica", "Drenovac", 

"Trnovac", "Koèq" i "Mawinac". 

Prvi dan lova propratili su 

dopisnici RTS-a (emisija "Moj qubimac"). 

Naàlost, mada je potera na divqe 

sviwe dobro organizovana, ulova nije 

bilo. Umesto "crne divqa~i" podignut je 

~opor vukova. Lovci iz Srbobrana su 

bili zadovoqni i lovom i vremenskim 

uslovima. Bilo je i onih koji su teè 

podneli planinski teren, ali do 

narednog dana i lova uspeli su da se 

odmore u lova~kim kolibama gde su ih 

doma}ini ugostili. 

Da divqa~i ima u izobiqu uverili 

su se drugog lovnog dana. Gosti iz 

Srbobrana imali su priliku da vide, ali 

i da pucaju na divqe sviwe. Dragan 

Krwetin, prethodni predsednik LU 

"Fazan", imao je lova~ku sre}u da, po prvi 

put, ulovi divqu sviwu. Kako to posle 

lova i sleduje imao je "lova~ko 

kr{tewe". Ina~e, tog dana je odstreqeno 

sedam divqih sviwa i jedno nazime. 

Zadovoqni gosti i doma}ini }e 

susrete i druèwa nastaviti. Ponovo u 

Srbobranu, pa opet u Mini}evu i tako sve 

dok je lova i lovaca koji vrednuju 

tradiciju o~uvawa prirode i divqa~i... 

N. Risti} 

STUDENTI USPE[NO OCEWIVALI TROFEJE 


27


28 

SRPSKI MILETI] KOD OXAKA 

fOLIJA UZIMA DANAK 

Lovo~uvarska slu`ba 

LU "Mostonga" u Oxacima, 

u sklopu svojih redovnih 

aktivnosti ponovo je 

prona{la 47 ze~eva udavqenih 

u kanalima za navodwavawe, 

obloènim 

PVC - folijom, u kojima je 

bilo 20 do 30 cm vode. 

Pomenuti kanali vlasni- 

{tvo su PP "Mileti}" u 

Srpskom Mileti}u. Kontrolu 

je sproveo, 28. i 29. 

novembra minule godine, 

{umski inspektor op{tine 

Oxaci \er| Detkovi}. 

Za taj nadzor ovlastio ga 

je lovni inspektor iz 

Novog Sada. Sa~iwen je 

zapisnik, uz prisustvo 

radnika PP "Mileti}", a 

uginula divqa~ je fotografisana. 

Konstatovano 

je da u problemati~nim 

kanalima ne postoje odgovaraju}a 

pomagala koja bi 

omogu}ila divqa~i da 

iza|e iz kanala. 

LU "Mostonga" je o 

ovom problemu i ranije 

obave{tavalo javnost, 

pre svega ~itaoce "Lova~kih 

novina". To su ~inili 

i putem drugih medija 

kao i dostavqawem zvani~nih 

dopisa. Osim sudskog 

spora, koji ovo Udru- 

èwe vodi pred Trgovin- 

skim sudom u Somboru, 

drugih aktivnosti za 

spre~avawe {teta i demontirawe 

smrtonosnih 

folija nije bilo. Udru- 

èwe je slalo dopise 

vlasniku kanala zahtevaju}i 

da se postave ì~ana 

i druga pomagala za izlazak 

divqa~i i da kanali 

stalno budu napuweni vodom 

kako bi se gubici 

smawili. Me|utim, rezultati 

tih akcija bili 

su slabi. Zato, Udruèwe 

u Oxacima ponovo apeluje 

na nadle`ne institucije 

i organe da preduzmu sve 

raspoloìve mere, spre- 

~e ove pojave i uklone 

folije. 

Z. Pozni}

MOL 

ULOV ZA PAM]EWE 

^lanovi molskog Lova~kog udruèwa jo{ dugo }e 

pamtiti 12. decembar minule godine. Ovaj datum osta}e 

zabeleèn zbog nesvakida{weg ulova. Naime, grupa lovaca 

iz Mola ulovila je osam divqih sviwa. 

Me|utim, ni{ta nije slu~ajno, pomenutom ulovu prethodilo 

je ~ekawe. Lovnik Ferenc Bender pratio je kretawe 

"crne divqa~i" nekoliko meseci. Divqe sviwe su 

se naj~e{}e zadràvale na parcelama kukuruza. Pored 

Bendera, u pra}ewu su aktivno u~estvovali i lovo~uvari 

Ma}a{ i Pletikosi}. êkawe nije bilo uzaludno. Ka- 

Lovnik Ferenc Bender odstrelio je ~ak pet divqih sviwa 

Posle uspe{nog lova 

da su kombajni za brawe kukuruza stigli do zadwe parcele, 

pomenuta trojka se popela na zalivni sistem "Valmont", 

visine oko tri metra, {to im je posluìlo kao visoka 

~eka. Divqe sviwe su se uskoro pojavile. Prvo se 

za~uo Benderov lova~ki karabin, kal. 300 Magnum, a zatim 

je usledila pucwava. Bender je odstrelio pet divqih 

sviwa, a Fabri, Berec i Bognar po jednu. 

Ovaj ulov za pam}ewe potvr|uje ~iwenicu da su divqe 

sviwe, koje su ina~e u ovom podru~ju divqa~ u prolazu, 

sve brojnije. 

B.M. 

LOVA^KE NOVINE, JANUAR - FEBRUAR 2008. 

29


30 

VITO[EVAC 

Lovci LU "Srna" u 

Vito{evcu imaju ~ime da 

se pohvale. Wihovo dobro 

organizovano Udru- 

èwe ima 250 stalnih 

~lanova i deset lova~kih 

sekcija. Lovi{te Velika 

Reka bogato je divqim 

sviwama i srne- 

}om divqa~i visoke 

trofejne vrednosti. To 

je rezultat rada Stru~ne 

slu`be i svih ~lanova 

Udrèwa, jer uzgoj i 

za{tita divqa~i su zadaci 

od najve}eg zna~aja. 

Po re~ima upravnika 

lovi{ta Miroslava Mitrovi}a, 

jedan od najuspe{nijih 

lovaca je Nenad 

Stankovi}. Nenad je 

mlad lovac koji je do sada, 

u svojoj ne tako dugoj 

lova~koj karijeri, postigao 

rezultate vredne 

hvale. Uglavnom izlovqava 

predatore i ima 

NENAD STANKOVI] ZA UZOR 

~ime da se ponosi. Wegovi najja~i trofeji su: {akal, ocewen sa 25,20 CIC poena, lisica 

sa 25,00 i jazavac sa 23,10 CIC poena. Tu je i sedam odstreqenih divqih ma~aka 

od kojih je najtrofejnija dobila 17,00 CIC poena. Svi trofeji su u zlatnoj medaqi 

i imaju visoku trofejnu vrednost. I Udruèwe i Nenadova lova~ka porodica ponose 

se uspesima ovog mladog lovca. 

I na kraju, Nenad Stankovi} veruje da }e se uskoro u wegovoj zbirci na}i i trofej 

vuka. Naime, ovaj predator se sve ~e{}e pojavquje u lovi{tu pa su Nenadova o~ekivawa 

sasvim realna. 

M. Mitrovi} 

GUÂ 

DRAGAÊVCI 

LOVE I GAJE 

Lova~ko udruèwe "Draga~evo" 

u svom sastavu ima 

{est lova~kih dru{tava, sa 

centrima u Gu~i, Lu~anima, 

Gora~i}ima, Vici, Kaoni i 

Kotraì. Lova~ko dru{tvo u 

Gu~i doma}inski gazduje 

svojim bogatim lovi{tem. 

Ovo Dru{tvo se bavi i 

uzgojem fazana u fazaneriji 

u Vrawici. Tokom pro{le godine 

proizvedeno je 11.000 

fazanskih pili}a, za sopstvene 

potrebe i za ostala 

dru{tva, kao i za mati~no 

jato. 

Lovi{te Lova~kog dru- 

{tva u Gu~i, pored zeca i 

fazanske divqa~i, popuweno 

je i divqim sviwama. 

Pored lovnih vrsta divqa- 

~i u lovi{tu ima predatora, 

od kojih su najbrojnije lisice 

i kune belice. 

U protekloj sezoni 

lovci Gu~e su odstrelili, 

pored ostale divqa~i, dve 

divqe sviwe i znatan broj 

lisica i kuna belica. 

M. Jeli}

BA^KA PALANKA 

LOV ZA 

PAM]EWE 

Lova~ko udruèwe "Ba~ka Palanka", 

u saradwi sa svojim dru- 

{tvima u Pivnicama, Paragama, 

Despotovu i Tovari{evu, organizovalo 

je, po~etkom decembra pro- 

{le godine, zajedni~ki lov. Organizatori 

kaù da je to bio lov za 

pam}ewe. 

Okupili su se lovci Udruèwa 

u Ba~koj Palanci i spomenutih lova~kih 

dru{tava. Bili su tu i gosti 

iz Novog Sada. Skup je bio u osam 

~asova u Lova~kom domu u Despotovu, 

odakle se krenulo traktorima i 

vozilom "lada-niva" na terene 

predvi|ene za lov. Prvo je lovqen 

zec u ataru Despotova, na potesu 

"Za prugom". Zatim se lovilo na terenu 

LD "Fazan" u Pivnicama, na 

potesu "Opaqak". Za vreme pauze 

obavqen je doru~ak na Totovom sala{u, 

a potom se lovio fazan i zec 

na potesu "Golo dobro" u Paragama. 

Posle lova u Pivnicama 

Na ovom terenu, sve do saobra}ajnice 

Parage - Ratkovo, lovqen je zec. 

Teren nije bio nimalo lak zbog blata 

koje se lepilo na ~izme i oteàvalo 

kretawe lovaca. 

Kada su lovci pre{li autoput i 

malo se osveìli, lov je nastavqen 

na terenu LD "Fazan" u Tovari{evu, 

ta~nije na potesu "Rajs", 

gde se pucalo na fazana i zeca. I 

tako sve do 15,30 ~asova, kada je 

lov zavr{en. U 16 ~asova lovci su 

se okupili u prostorijama LD u Tovari{evu 

gde je prire|en ru~ak za 

sve u~esnike, me}u kojima je bio i 

predsednik LS Vojvodine dr Milo{ 

Beukovi} sa gostima. 

Lova~ko udruèwe u Ba~koj Palanci 

planira da ovakav zajedni~ki 

lov postane tradicija i da se 

odràva jedanput godi{we, prve 

subote u decembru. 

J. Pla~ki} 


31


32 

mali oglasi 

mali oglasi 

UPUTSTVO ZA SLAWE OGLASA 

Tekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu 

"Lova~ke novine", Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi Sad, 

a upla}uje se na ìro ra~un broj: 355-1002794-07, DOO 

"Dnevnik-novine i ~asopisi" s naznakom za oglas u "Lova~kim 

novinama". 

Poziv na broj: 8582858 

Cena malih oglasa do 20 re~i je 500 dinara, a svaka slede}a 

re~ je 20 dinara. 

BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITI 

OBJAVQEN 

GB[BOJ 

{b 

M P W 

21235 Temerin, Bolmanska 16 

Tel: 063/511-925, 021 843-042 

www,fazanos.co.yu 

FAZANERIJA 

"FAZANOS" 

U Temerinu prima uplate 

za fazan~i}e, lepo odnegovaane 

kvalitetne fazane, odli~ne 

kondicije. In`. lovnog 

gazdovawa dipl. vet. dr Dujmovi~. 

Tel: 021/843-042 i 

063/511-925 . 

www.fazanos.co.yu 

e-mail:fazanos@eunet.yu 

@UQOLIN 

Garantovano le~i 

kurije oko, suvi ùq, 

zadebqane, ispucale 

pete, bradavice ruku 

i nogu, i psorijazu 

ruku i nogu, a 

REUMASAL le~i 

reumati~na 

oboqewa. 

Telefon: 

010/335-231 i 

010/318-743 

064/555-83-01 

PRODAJA ORU@JA 

* Prodajem kombinovanu lova~ku 

pu{ku Brno ZH 12/70+7/57 R, sa 

snajperom Hunter zoom 4 -12 x 56 i 

umetnutom cevi 22 magnum, 44 cm duga 

krighov. Jedan par rezervnih cevi 

12/70 kal.,76 cm duga - bokerica, cena 

1.500 evra. Telefon: 032/735-559. 

*Prodajem poluautomat Beretta sa~ma 

12,TOZ 34 - sa~ma 12, sa duborezom, 

karabin 22-250 sa Svarovski optikom 

8 x 56, CZ 99-9 mm niklovan 

+takmi~arski ni{ani. Telefon: 

063/111-11-92. 

* Prodajem povoqno poluautomatsku 

lova~ku pu{ku i trap lova~ku pu{ku. 

Telefon: 062/105-50-84. 

* Prodajem poluautomatski karabin 

Merlin-USA kal. 9 mm, {anèr deset 

metaka. Cena 550 evra. Telefon:064/11-32-891. 

* Opti~ki ni{an, Leupold Mark 4, 3,5 

-10 x 50 IR.BD.RF. takti~ki, nov 

japanski, cena 350 evra, isporuka 

po{tom. Telefon: 021/461-547. 

* Prodajem lova~ki karabin Zastava 

243 sa optikom "Weaver" 3 -10 x 40, sa 

fiksnom montaòm. Odli~an. Cena 

600 evra. Telefon: 063/565-729. 


pu{ku Brno ZH 101 kal. 12/12, sa 

rezervnom cevi 12/7,57 R. Cena 600 

evra. Telefon: 021/849-611. 

* Prodajem: Valmet, 6,5 x 55/12-76, 

optika Zeiss, 8 x 56; lova~ki karabin 

Hakim, poluautomatski, 10 metaka, 

kal.8 x 57; lova~ki karabin CZ kal. 7 

Rem. Magnum, sa optikom 4 -12 x 40; 

lova~ku pu{ku bokericu marke 

Beretta, model S-03, kal. 12/76, 

ekskluzivni unikat; Lova~ka pu{ka I@ 

- 27 - E, kal. 12, sa dva para cevi; 

pi{toq Valter - P - 38, kal. 9 - d. 

Telefon: 037/873-571. 

* Lova~ka pu{ka Hammerles G. 

Gamba-Gardone kal. 12/12, sistem 

Holland-Holland, srebrno bela, ru~no 

gravirana glava, unikat. Telefon: 

REFLEKTOR ZA NO]NI LOV 

grabqivica sa puwa~em. Nepotreban 

akumulator i produ`ni 

kabl. Mogu}a montaà na karabine, 

poloàre i bokerice. Snop 

svetlosti do 300 m. Cena 140 

evra.Telefon: 063/545-078 

063/409-362. 

* Prodajem lova~ki karabin CZ M-85 

7,62 x 39 sa optikom; MK pu{ka JW-15, 

kal. 22 sa optikom; lova~ka pu{ka 

petometka Noriko - kal.12; Cene 

povoqne. Telefon: 063/70-87-510. 

* Prodajem lova~ki karabin Mausser 

8 x 57 sa ugra|enim snajperom Zeiss 

Diavari ZM 3 -12 x 5 GT, montirano i 

upucano, Suhl montaà, nov 

neupotrenqavan. Telefon: 064/18-40- 

367. 

* Novi karabini 7 x 57 za 23.000,00 

din. Kundaci za svo oru`je - za M-48 - 

60 evra. Vrhunsko rezbarewe, 

hromirawe, brunirawe, rezervni 

delovi za svo oru`je. Telefon: 

034/330-192 i 063/838-14-17. 


pu{ku ZH mod. 324, kal. 7 x 57 R x 16 i 

drugi par cevi 16 x 16. Telefon: 

021/898-298. 

* Prodajem monookular za no}no 

ostmatrawe "night vision" marke 

Bushnell, nove generacije, nekori{}en. 

Cena 200 evra. Telefon: 063/543-103. 

* Nove ruske pu{ke I@, Hemmerles, poluautomati, 

jednocevke, kombinovane, 

vazdu{ne, malokalibarske, Trapp u 

svim kalibrima i varijantama. Mogu}nost 

odloènog pla}awa. "Arsenal", 

ul. Majke Jevrosime br.20. Telefon: 

011/33-45-063. 

* Monookulari za no}no osmatrawe 

"Night-Vision", dvogledi, katalozi 

"Frankonija" 2007. Gume za kundak 

"Pachmayer", lampe za no}ni lov "Tacstar" 

sa montaòm za sve tipove pu{aka 

i karabina, o{tra~i za noève 

"Lansky". Veliki izbor ameri~ke gardarobe: 

pantalone, vijetnamke, fajerke, 

kape, prsluci i ostala oprema. 

[aqemo pouze}em. "Arsenal", ul. Majke 

Jevrosime br. 20, Beograd. Telefon: 

011/33-45-063. 

* Prodavnica oru`ja "Arsenal" bavi 

se preuzimawjem i komisionom prodajom 

oru`ja, kao i preuzimawem oduzetog 

oru`ja na komisionu prodaju. Polovni 

italijanski automati u ekstra 

strawu. Uvoz iz Italije! "Arsenal", 

ul. Majke Jevrosime br. 20, Beograd. 

Telefon:011/33-45-063. 

* Veliki izbor opti~kih ni{ana 

"Bushnell", laserskih daqinomera i 

lasera za upucavawe. Originalni ja- 

REFLEKTOR ZA NO]NI LOV 

grabqivica sa produ`nim kablom, 

akomulatorom i puwa~em. Mogu}a 

montaà na karabine, poloàre i 

bokerice. Snop svetlosti do 300 m. 

Cena 85 evra. Telefon: 063/ 545-078 

panski ni{ani "Hakko". Replike oru`ja 

svih svetskih proizvo|a~a. Veliki 

izbor vatrometa, raketa i sitne pirotehnike. 

"Arsenal", ul. Majke Jevrosime 

20, Beograd. Telefon: 011/33-45- 

063. 

PRODAJA PASA 

* NOD ekstra radno leglo iz 

odgajiva~nice sa garancijom! Otac: 

Lump vom Ammerland - VJP 68, HZP 

185, VGP I./ 322 ! Majka: Esta vom 

Birkenbusch - od oca (Elan vom 

Reepmoor - VJP 70, HZP 191 + 226, VGP 

I. / 344 ÉF !)i majke (Yola vom Zenngrund 

- VJP 77, HZP 223 + 227, VGP I. / 322 ! ). 

URBAN - TEMERIN. Telefon: 

065/500-0885. Slike moète 

pogledati na : www.family-urban.com 

* ODGAJIVA^NICA za JOD i NOD 

koja poseduje 21 eksterijerna i 3 

radna {ampiona, sa garancijom nudi 

tokom cele godine: {tenad, mlade i 

obu~ene pse za lov, na svu pernatu i 

dlakavu divqa~ + divqu sviwu. 

URBAN - TEMERIN: Telefon: 

063/500-088. Slike o uvezenim 

priplodwacima za parewe i o svim 

na{im psima, moète pogledati na : 

www.family-urban.com 

* NOD {tenci roditeqi lovni psi. 

NOD pti~ar star sedam meseci, 

poenter star godinu dana. Telefon: 

012/663-858 i 063/839-12-14. 

* Prodajem {tenad brak jazavi~ara 

od lovnih roditeqa i preraslu 

ènku staru 11 meseci. Obavezna 

proba u gateru. Telefon: 025/810-425 i 

063/893-80-58. 

* Odgajiva~nica "JANIOR" koja je u 

prole}e 2007. sa jazavi~arima od svoga 

odgoja postigla rezultate: 1xPR, 

4xCACIB 2xR. CACIB, 9xCACB, 4xR. 

CACB, 2xCACT, 1xR. CACT, 6x ocena 

ODLIÂN na takmi~ewima u radu na 

divqu sviwu, nudi odli~no odnegovanu, 

vakcinisanu mu{ku {tenad o{trodlakog 

jazavi~ara {ampionskog porekla. 

Otac PACO-BATICA {ampion 

Jugoslavije u lepoti, ispitan u radu u 

rovu, uspe{no kori{}en u lovu na divqu 

sviwu i na krvnom tragu (sin {ampiona 

Jugoslavije u lepoti i radu 

DON - KI]E III), majka BELA JANIOR- 

SKA, CAC na izlo`bi, ODLI^NA ocena 

u radu na divqu sviwu i na krvnom 

tragu. Telefon: 063/821-74-35. 

PSI SLOBODNI ZA 

PAREWE 

* NKD m. slobodan za parewe: O. Xeri 

de la Sarga. M. Tilija. 

Dva m. slobodna za parewe i prodaju: 

O. Pipo del R. Savi} M. Ila }erka 

Xerija de la Sarga. Dr. O. Brik - Ajk, 

M. Nita - Bos. Vlada. Telefon: 063/82- 

90-900.

RAZNO 

* * Povoqno iznajmqujem automatsku ma- 

{inu "Lapoorte" za glinene golubove, sa pulafonima 

i agregatom. Zoran. Telefon: 

065/67-96-428. 

* Lova~ki dvogled 8 x 22 sa ugra|enim 

digitalnim fotoaparatom 640 x 480 

piksela, memorija 256 kolor fotografija 

15 x 10 cm. Odli~an za lovo~uvare. Cena 

100 evra. Telefon: 021/461-547. 

* [tavqewe i prerada koè i krzna, 

preparirawe svih vrsta ptica i 

ìvotiwa, izbeqivawe i sre|ivawe 

trofeja. Telefon: 011/192-867 i 063/180- 

67-544. 

* FAZANERIJA " KARAKU[A" ugovara 

prodaju fazanskih pili}a i odraslih 

fazana. Garantujemo kvalitetnu i lepo 

odnegovanu fazansku divqa~. Telefon: 

022/600-516, 064/218-73-57 i 062/800-46-07. 

* Ultrazvu~ni automatski ure|aj protiv 

lajawa va{ih ili kom{ijskih pasa. Ure|aj 

se danono}no aktivira samo po lajawu, 

iritiraju}i psa koji potom prestaje da 

laje. Cena 230 evra. Telefon:063/500-088. 

www.family-urban.com 

Zauvek nas je napustio na{ 

dugogodi{wi ~lan i 

lovomajstor za {akala i 

lisicu 

SOKOL 

STANISAVQEVI] 

(1939 - 2008) 

Neka mu je ve~na slava i hvala. 

LU "Bukovik", Raàw 

Sekcija Ruji{te 

Posledwi pozdrav na{em 

lovcu 

MILO[U 

MATI]U 

(1951 - 2008) 

iz D. Crniqeva 


LU "Tamnava", Koceqeva 

Zauvek su nas napustili 

DRAGAN 

KI@EVSKI 

i 

RADA 

RADIN 

Hvala im za sve {to su u~inili za 

razvoj lovstva u na{oj sredini. 

LD "Novi Be~ej", Novi Be~ej 

Napustili su nas na{i dugovi i lovci 

DEJAN 

PANTOVI] 

Trajno }emo ih ~uvati u se}awu. 

Zauvek nas je 

napustio na{ 

dugogodi{wi ~lan 

BRATISLAV 

PAVLOVI] 

(1965 - 2008) 

Neka mu je ve~na 

slava. 

LU "Ni{", Ni{ 

L.U "Zlatibor", âjetina 

Zauvek su nas napustili na{i ~lanovi, 

drugovi i prijateqi 

JOAKIM 

MUDRI 

(1959 - 2006) 

Neka im je ve~na slava i hvala. 

VLADAN 

POPOVI] 

DRAGOMIR 

BOGDANOV 

(1956 - 2007) 

LU "Zec", \ur|evo 

Zauvek nas je 

napustio dobar 

drug i lovac 

VASO 

TODOROVI] 

(1934- 2008) 

Neka mu je ve~na slava. 

LD "Grani~ar", 

Gakovo 

Zauvek nas je napustio dugogodi{wi 

~lan na{eg Dru{tva 

STOJAN 

RAJTAROV 

(1931 - 2008) 


LD "Laza Paji}", Novo Milo{evo 

Zauvek su nas napustili na{i drugovi 

BOGOSAV 

PERI] 

(1929 - 2007) 

iz Medve|e 

@IVKO 

MILENKOVI] 

(1940 - 2007) 

iz Dowe Lapa{tice 

Neka im je ve~na slava i hvala od lovaca 

na{eg Udruèwa. 

LU "Gorwa Jablanica", Medve|a 

Posledwi pozdrav na{im drugovima i 

dobrim lovcima 

ZORANU 

MARINKOVI]U 

(1954 - 2008) 

iz Sekcije Ma~kovac 

Neka im je ve~na slava i hvala. 

RADOSAV 

PERKOVI] 

(1929 - 2007) 

IN MEMORIAM 

Zauvek su nas napustili 

na{i drugovi lovci 

MILO[ 

KRSMANOVI] 

(1938 - 2006) 

LU "Kru{evac", Kru{evac 

BRANISLAV 

@UPAC 

(1922- 2007) 

@IVOJINU 

LACI]U 

(1949 - 2007) 

iz Sekcije Dvorane 

DRAGAN 

\URIÎ] 

(1933 - 2007) 

RADOSLAV 

STANOJÎ] 

(1933 - 2007) 

Neka im je ve~na slava i hvala za sve {to su 

u~inili za na{e Udruèwe. 

LU "Vojvoda Lune", Vrwa~ka Bawa 


33


34 

VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI 

U SLICI I REÎ 

LOVI[TA KAO MRAVIWACI 

Istovar kukuruza u LU "Zaplawe" u Gaxinom Hanu 

îni se da su prvi meseci u ovoj godini pokazali spremnost 

lovaca da se posvete o~uvawu lovi{ta i za{titi divqa~i u wima. 

Pre svega, puno su poradili kroz brojne akcije na redukciji 

predatora i {teto~ina, {to im je bio prvorazredni zadatak. 

Uz to, primer vredan svakog divqewa i po{tovawa je 

nesebi~no izno{ewe hrane u lovi{ta {irom Srbije. Pored prihrane 

koju su obezbedile lova~ke organizacije, u lovi{ta su hranu unosili 

i pojedinci, samoinicijativno, vode}i pri tom ra~una da je bude 

dovoqno za divqa~. 

Ovi sun~ani i lepi martovski dani, napravili su od lovi{ta 

prava radili{ta. Popravqaju se, ili grade nove, visoke ~eke, 

soli{ta i hranili{ta. Ciq je jedinstven - da se spremno do~eka 

divqa~ u punoj kondiciji i po~etak lova na srnda}e, polovinom 

aprila. 

Izgradwa ~eke u {umadijskom lovi{tu 

U ataru sela Lukova, u 

reviru koji pripada Lova~kom 

udruèwu " Dr Milenko Haxi}" u 

Svrqigu, grupa lovaca, u kojoj su 

bili Mile Vasiqkovi}, Jovica 

Nikoli}, Lukomir Vasiqkovi}, 

Ivan Ra{i} i Sa{a Nikoli}, 

uspe{no je zavr{ila lovnu sezonu 

odstreliv{i vepra te{kog 

preko 250 kilograma. 

Zahvaquju}i najve{tijem 

me|u wima, Dejanu Mladenovi}u, 

okitili su se zlatnim trofejom, 

PU[KA U PRAVIM RUKAMA 

Na obroncima planine Rwos, iznad 

sela Raqina, u op{tini Babu{nica, 

âslav Kosti}, kao najstariji ~lan i 

predvodnik grupe od desetak lovaca, 

odstrelio je krupnog vepra. U tome mu je, 

kao i mnogo puta do sada, pomogla i 

wegova "kragujevka" poloàra, koju, 

kako kaè, ne bi mewao ni za jednu drugu 

pu{ku. 

ODSTREQEN KAPITALAN VEPAR 

a pri~a o ovom lovu traja}e 

zauvek. 

Pripremili: S. Maxarevi}, S. Ivanov, A. Jankovi}

PREDSTAVQAMO LU "PONI[AVQE" PIROT 

POGLED U BUDU]NOST 

Velika pa`wa poklawa se gajewu i za{titi divqa~i 

Stara i Suva planina - biseri prirode 

Pirotski lovci sa odstreqenim predatorima na 

ovogodi{wem Saboru 

Jedno od najprostranijih lovi{ta u Srbiji povereno 

je na gazdovawe lovcima Pirota. Razvrstani u 11 sekcija, 

oko 800 lovaca zdu{no se zalaè da se u prirodi ne 

naru{i sklad wenih zakonitosti. U Pirotu se o~uvawu 

prirodnih stani{ta poklawa naro~ita pa`wa jer se 

radi o delimi~no obnovqenim resursima. 

- Nama, lovcima, du`nost je da sa~uvamo ono {to smo 

nasledili. To se, pre svega, odnosi na stani{ta, i na 

divqa~. Mnoge NVO su bile "kratkog daha", pa smo mi, 

lovci, ribolovci, izvi|a~i i delimi~no gorani, opstali 

i ostali da se, kao i do sada, borimo za o~uvawe zdrave 

ìvotne sredine. Samo da napomenem, lovci se 

iskqu~ivo finansiraju sopstvenim sredstvima i ne 

BRIGA O DIVQAÎ 

Lovci Pirota brinu o srne}oj divqa~i, divqim 

sviwama, poqskoj jarebici, zecu i fazanu. Planira se 

da se i jelenska dviqa~ uvrsti u gajenu vrstu. Za to, i 

te kako, ima uslova. 

àlimo se zbog toga. To je na{e zadovoqstvo - kaè 

predsednik UO pirotskih lovaca Radi{a Nikoli}. 

Stara i Suva planina su ponos ovog dela Srbije. 

Netaknuta priroda, bistri otoci, bogatstvo flore i 

faune omogu}ili su Pirotu i okolini sve preduslove za 

razvoj lovnog turizma. 

HIDROGRAFIJA 

Uslovi su uglavnom povoqni, jer lovi{tem te~e 

Ni{ava, jedna od najve}ih pritoka Ju`ne Morave. Od 

ve}ih vodenih povr{ina, poseban zna~aj u lovi{tu 

ima Zavojsko jezero. 

Nadmorska visina kre}e se od 432 do 1.738 metara 

na Babinom zubu. 

Jedna od pet ~eka u reviru "Sveti Nikola" 

- I vazduh je ovde lekovit. Treba mnogo jo{ da se 

uradi, ali po~eli smo. Imamo preko 100.290 hektara 

zemqi{ta, od ~ega je skoro 80 odsto u privatnom posedu 

- kaè predsednik Skup{tine Zoran Aleksi}. 

Stru~na slu`ba ima ~etiri zaposlena, sa 

odgovaraju}om spremom, a svi su "terenci". Nema 

"kancelarijskog plandovawa", svi rade sve. 

Sa gostima ispred lova~ke ku}e 

- Sve vi{e dolazi do izraàja lik savremenog lovca. 

Stalna edukacija ~lanstva je nu`na. Zbog toga s tim 

mukotrpnim, ali izazovnim, poslom po~iwemo jo{ od 

malih nogu. Naime, lovci su pozdravili na{u ideju da 

"kadrove regrutujemo" u osnovnim {kolama i obdani- 

KLIMA 

Lovi{te se nalazi u zoni sredweevropske klime, 

i to umereno - kontinentalnog tipa, sa izraènim 

karakteristikama u brdsko - planinskom delu i 

uticajem zapadno - atlantske klime u dolini Ni{ave. 

{tima. U tome imamo uspeha jer smo dobili vi{e od 60 

novih ~lanova - kaè upravnik lovi{ta Qubi{a 

Stankovi}. 

U Lova~kom udruèwu "Pomoravqe" u Pirotu 

posebno isti~u saradwu s Lova~kim savezom Srbije i 

srodnim organizacijama, kao i sa veterinarskom ustanovom. 

U za{titi lovi{ta mnogo im pomaè i SUP u Pirotu. 

S. Stojanovi} 


35

1-52 KORICE mart.qxd - Lovacki Savez Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?