Odvažni svjedoci

VIKTORIJA GADŽA • NIKOLA MILANOVIĆ
MIRJANA VUČICA • DUŠAN VULETIĆ
ODVAŽNI
SVJEDOCI
Udžbenik katoličkoga vjeronauka za 2. razred sred njih ško la
SALESIANA

Izdavač
Hrvatska biskupska konferencija (HBK)
Nacionalni katehetski ured (NKU)
Komisija NKU HBK za izdavanje
teoloŠko-katehetske literature i pomagala
dr. sc. Ante Pavlović, predsjednik
Autori
Viktorija Gadža, Nikola Milanović, Mirjana Vučica, Dušan Vuletić
Urednik
Ivan Marijanović
Lektura
akademik Ante Stamać
Recenzenti
Članovi komisije NKU HBK:
dr. sc. Stjepan Baloban, dr. sc. Pavo Jurišić, dr. sc. Ante Mateljan,
mr. sc. Ivan Milovčić, mr. sc. Anton Peranić i mr. sc. Žarko Relota
CIP zapis dostupan u računalnom katalogu
Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 939541.
ISBN 978-953-205-126-1
Ministarstvo znanosti, obrazovanja i sporta Republike Hrvatske izdalo pozitivno stručno mišljenje
(temeljem prosudbe Stručnog povjerenstva) za uporabu udžbenika katoličkog vjeronauka Odvažni svjedoci.
KLASA: UP/I-602-09/16-03/00002, URBROJ: 533-26-16-00003 od 17. kolovoza 2016.

VIKTORIJA GADŽA • NIKOLA MILANOVIĆ
MIRJANA VUČICA • DUŠAN VULETIĆ
ODVAŽNI
SVJEDOCI
Udžbenik katoličkoga vjeronauka za 2. razred sred njih ško la
Jedanaesto izmijenjeno i dopunjeno izdanje
SALESIANA
ZAGREB, 2016.

Nakladnik
SALESIANA d.o.o., Zagreb
Omiška 8, Zagreb
www.salesiana.hr
salesiana@salesiana.hr
Za nakladnika
Mihovil Kurkut
Grafički urednik
Marijan Osman
Priprema
SALESIANA d.o.o., Zagreb
Fotografije
Autorstvo pojedinih fotografija naznačeno je na kraju udžbenika.
Tisak
»Denona« d.o.o., Zagreb
Imprimatur: Hrvatska biskupska konferencija,
br. 314/2004. od 10. svibnja 2004.
11 12 13 14 15 • 20 19 18 17 16
Nijedan dio ovog udžbenika ne smije se umnožavati, fotokopirati
niti na bilo koji način reproducirati bez pismenog odobrenja izdavača i nakladnika.

Riječ biskupa
Drage učenice i dragi učenici,
udžbenik Odvažni svjedoci sastoji se od četiriju cjelina s ukupno dvadeset i pet tema.
Glavni tekst svake teme otisnut je u širem stupcu. U blago obojenim stupcima sa strane
nalaze se dodatna tumačenja, objašnjenja i poticajni tekstovi. Završne rubrike u svakoj temi
sadrže tekstove za rad i razmišljanje, pitanja i sažetak.
Prvom tematskom cjelinom Sloboda – izbor i odgovornost želimo poći s vama na put otkrivanja
istinske slobode. Svijet u kojem živimo često pjeva himan slobodi na koju svaki pojedinac ima
pravo. Doista, veličanstvena je ona zbilja kojoj se pjevaju najljepše pjesme. No, sloboda, kao
i svaki drugi vrijedni dar, nosi sa sobom i obvezu odgovornosti. Učiti živjeti slobodno i učiti
uživati u svakom trenutku slobode moguće je samo ako smo doista oslobođeni. Čega? Ohrabrite
se i krenite s nama na put. Slobodno! Bez prisile. Onaj koji je potpuno slobodan čeka vas. On
će vas poučiti što je istinska sloboda.
Kada otkrijemo Onoga čiji glas već dugo slušamo u našim srcima, otkrit ćemo i njegov dom,
Crkvu. Druga tematska cjelina Život s Crkvom i u Crkvi želi nas provesti ulicama kojima se
kroči slobodno. Krist nas čeka u tim ulicama. Vjerujte, život Crkve najljepše se otkriva ako se
s njom živi. Ona je tek onda u potpunosti lijepa kada se i vi, zajedno sa svima nama, odvažite
svojim darom i životom biti dio nje. Svi zajedno, s Kristom u središtu, zaogrnuti plaštem Marije,
majke Crkve. Zašto ne?
Dok živimo u vremenu u kojemu vlada kultura zaborava, a u budućnost se gleda kao na nešto
što svoj početak ima u ovome danas, nudimo vam lik Crkve u trećoj tematskoj cjelini Zajednica
koja oslobađa i služi – povijest Crkve. Ne samo Crkve kao povijesne tvorevine. Još manje epizode
njezina života koje bi opteretile vaše spoznaje. Nudimo vam povijest koja je i vaša povijest, iz
koje izrastamo i koja nas čini onim što jesmo. Ne može se nekoga voljeti ako ga se ne upozna.
Crkva ima svoje korijene u Kristu. On je ustanovio Crkvu i On je u njoj prisutan. I mi smo
njezin dio. Upravo smo zbog toga do danas još uvijek tu. Duh Kristov vodi Crkvu i u vremenu
promjena ovoga svijeta.
Doista, da je Crkva samo ljudska stvarnost odavno bi pala pod teretom ovoga svijeta. No,
ona je zajednica vjernika koji u Duhu, Branitelju Crkve, čine Crkvu. To se događa molitvom,
liturgijskim slavljem, konačno osobnim susretom sa Svetim. Božanska se stvarnost isprepleće s
ljudskom u razgovoru koji se vodi moleći i slaveći. Zato, dopustite, dragi učenici i drage učenice,
da slavimo našu kršćansku vjeru. Slaviti se ne može bez zajednice. Budite njezin dio!
Želim vam uspješnu školsku godinu i rast u zajedništvu, istinskoj slobodi i zrelosti.
Mons. Đuro Hranić
nadbiskup đakovačko-osječki
Predsjednik Vijeća HBK
za katehizaciju i novu evangelizaciju
5

Sadržaj
Riječ biskupa ................................................................................................................................................................................................. 5
I. SLOBODA – IZBOR I ODGOVORNOST .......................................................................... 9
1. MLADI ČOVJEK U HODU PREMA ZRELOSTI ............................................ 10
2. SLOBODA I ODGOVORNOST ................................................................................................. 18
3. MOĆ ISUSOVE SLOBODE .............................................................................................................. 24
4. USUSRET DRUGOME ............................................................................................................................ 30
5. BIJEG OD SLOBODE .................................................................................................................................. 39
6. IZBOR TRAJNIH VREDNOTA .................................................................................................... 46
II. ŽIVOT S CRKVOM I U CRKVI ............................................................................................................ 57
7. OTAJSTVO CRKVE ......................................................................................................................................... 58
8. DAROVI MILOSNOGA ŽIVOTA I ZAJEDNIŠTVA .................................... 64
9. EUHARISTIJA – IZVOR I VRHUNAC ŽIVOTA
I POSLANJA CRKVE .................................................................................................................................... 70
10. KARIZME U CRKVI ...................................................................................................................................... 76
11. REDOVITE SLUŽBE U CRKVI ................................................................................................... 82
12. JEDNA CRKVA U MNOŠTVU CRKAVA ................................................................... 88
13. BLAŽENA DJEVICA MARIJA
– UZOR VJERE I MAJKA CRKVE .......................................................................................... 95
6

III. ZAJEDNICA KOJA OSLOBAĐA I SLUŽI – POVIJEST CRKVE ... 103
14. SUSRET S ANTIČKIM SVIJETOM ....................................................................................... 104
15. POLAGANJE KRŠĆANSKIH TEMELJA ....................................................................... 111
16. SVJETLA I SJENE SREDNJEGA VIJEKA ...................................................................... 119
17. PROCVAT KRŠĆANSTVA ................................................................................................................. 127
18. CRKVA U DOBA HUMANIZMA ........................................................................................... 134
19. VRIJEME DUBOKIH PODJELA ................................................................................................ 140
20. CRKVA I MODERNO DOBA ....................................................................................................... 147
21. PRED PROMJENAMA SUVREMENOG SVIJETA .................................... 153
IV. S CRKVOM NA PUTU VJERE I SLOBODE
– MOLITVA, SLAVLJE, SVJEDOČENJE ................................................................................. 161
22. IZRAZI VJERE I ŠTOVANJA BOGA .................................................................................... 162
23. KRŠĆANSKA MOLITVA ...................................................................................................................... 171
24. SLAVLJENJE VJERE U ZAJEDNIŠTVU .......................................................................... 182
25. DRAGOVOLJSTVO KAO OBLIK SLUŽENJA .................................................... 191
Kratice .................................................................................................................................................................................................................................... 201
Bibliografija .................................................................................................................................................................................................................. 202
Kazalo imena i pojmova ......................................................................................................................................................................... 205
Autori fotografija i zemljopisnih karata .................................................................................................................... 208
7

I.
SLOBODA – IZBOR
I ODGOVORNOST

I.
SLOBODA – IZBOR I ODGOVORNOST
1.
MLADI ČOVJEK U HODU
PREMA ZRELOSTI
ado les cen ci ja (lat. ado les ce re
– rasti, dozrijevati), razdoblje
života između djetinjstva i
odrasle dobi. To je vrijeme
intenzivnog tjelesnog,
čuvstvenog, društvenog,
intelektualnog i duhovnog
razvoja.
Mno gi vje ru ju da je vri je me ado les cen ci je naj lje pše život no razdoblje.
Da našnji men ta li tet do dat no po tiče tak vo shvaćanje, pa
se čini da bi suv re me ni čov jek naj ra di je zau vi jek os tao mlad. O to me
nam uv jer lji vo svje doče go le me ko ličine nov ca ko je po je din ci ulažu da
bi očuva li svoj iz gled, a jed na ko ta ko i me dij sko divi ni zi ra nje to ga životnog
raz dob lja. No, mla de naštvo, uza svu lje po tu, za nos i po let do no si
mno ge bri ge i prob le me. Nu di broj ne mo gućnos ti, ali i no si raz ličite
teško uočlji ve opas nos ti.
Ado les cen ci ja – vri je me od ras ta nja
Pojam ado les cen c i j a do la zi od la tin ske ri ječi adolescere
što znači odras ti. To je »raz dob lje ži vo ta iz me đu
djetinj stva i od ras le do bi. Bio loš ki po če tak se oz načuje
puberte tom, a tra ja nje, op će ni to, obuh va ća vri je me
od 12. do 18. go di ne (spol ne raz li ke i am bi jen tal ni,
društve ni i ras ni uv je ti ut je ču na po mi ca nje tih dobnih
gra nica). Na te me lju kog ni tiv no-druš tve nih
kri te ri ja, ado les cen ci ja tra je od tre nut ka kad dje čak
ili dje voj či ca poči nju bi ti spo sob ni sa mos tal no lo gično
mis li ti, pa do tre nut ka kad pos tig nu pot pu nu
in teg ra ci ju svo jih lo gič ko-kog ni tiv nih spo sob nos ti
te mo gu živ je ti neo visno na čuv stve noj, eko nom skoj
i druš tve noj ra zi ni« (LOOZ).
Ado les cen ti po la ko na pušta ju prethodnu dob, drukčije
doživljavaju sebe i druge. Vide jasne prom je ne
na svom ti je lu, ali su jed na ko ta ko svjes ni da im se
dob rim di je lom pro mi je ni lo i po našanje. Sa da se
dru kčije od no se pre ma vršnja ci ma, ro di te lji ma i
cjelo kup nom ok ruženju, a čes to im ni je jas no zbog
čega se to do gađa. Du bo ko proživ lja va jući spo me nute
prom je ne, is pu nja va ju se ne mi rom ko ji ih na go ni
na od ređene ak tiv nos ti. Kak ve će to ak tiv nos ti bi ti,
ko likog op se ga i du bi ne, ovi si o sva koj po je di noj
oso bi.
10

MLADI ČOVJEK U HODU PREMA ZRELOSTI
1.
Tje les ni raz voj u pu ber te tu
Početak pu ber te ta ug lav nom je ge net ski od ređen, ia ko određeni ut je caj
mo gu ima ti pod neb lje, preh ra na i kul tu ra. Općeni to kod dje vo jčica
pu ber tet počinje oko dvije go di ne pri je ne go kod dječaka. Pro ces razvo
ja pre ma zre los ti za počinje broj nim i br zim tje les nim, endok ri nim i
psi hičkim p ro mj en am a , ko je su na juočlji vi je u nag lom ras tu ti je la,
po većanju mišićne ma se, prom je na ma u fi zičkom iz gle du, doživ lja va nju
i iz ražava nju. Ti je lo, nje go vi or ga ni i fi zio loške fun kci je pop ri ma ju obilježja
od ras le oso be. Neravnomjeran rast organizma može prouzročiti
psihičke smetnje i krize, nesposobnost vladanja sobom te traženje
novih oblika razumijevanja i ponašanja.
Us po red no s tje les nim ide i psi hički raz voj. No, po ne kad se tje les ni i
psi hički raz voj od vi ja ju neus klađeno. Za to je ado les cen tu teško prihvati
ti prom je ne ko je se do gađaju, a to može izaz va ti od ređene probleme.
No, mla da oso ba pos tup no mo ra početi prih vaćati no vo sta nje
u ko jem se na la zi. Vr lo je važno na po me nu ti da mla dići i dje voj ke sve
ra ni je ulaze u pu ber tet i da nji ho va rep ro duk tiv na moć za počinje ra nije
ne go pri je. Međutim, psi hički su pot pu no nes prem ni prih va ti ti tak vo
sta nje.
pu ber tet (lat. pu ber tas –
zrelost, muževnost), doba
spolnog, fizičkog, psihičkog i
društvenog dozrijevanja
»Kad se pog le dam u zr ca lu,
od vrat na sam sa ma se bi.
Za to se ni ko me ne
do pa dam. Osim to ga imam
ne ke tje les ne ma ne.
Zu bi i nos su mi ma lo kri vi,
nagrđuju mi iz gled i čine
me antipatičnom.«
Jas na
Spoz naj ni i društveni raz voj
Ado les ce nt dru kčije opaža i doživ lja va svi jet oko se be. Nj egovo mišljenje
je obuh va tnije i ap strak tni je od dječjeg. Za to on može maštati o
svi je tu oko se be, raz vi ja ti raz ličite teo ri je, mje ri ti ih i us po ređiva ti,
prov je ra va ti ih u ok vi ru svo jih mo gućnos ti te me ljem pažlji vog pro mat
ra nja. Ovo se, na rav no, od ražava i na nje go vu oko li nu, a poseb no na
od nos pre ma do tad neu pit nim au to ri te ti ma. Pri je sve ga su u nje go vom
fo k u s u ro di te l j i , ko ji od ne koć ne pog r ješivih svez na li ca pos ta ju obični
smr tni ci s broj nim ma na ma. Iz ovo ga se rađa na pe tost ko ja je često
ve li ki prob lem i za ro di te lje, no ona je sas tav ni dio od ras ta nja mla de
oso be.
Kod ado les cen ta je vr lo iz ražena us re do točenost na s e b e . Do to ga dola
zi jer drži da su dru gi ma ja ko važni nje go vi sta vo vi i mišlje nja, nje gov
iz gled, ma ne i vr li ne. Struk tu ra osob nos ti se mi je nja, pa do la zi do razvo
ja pot re be za većom sa mos tal no šću. Ne ki mla di lju di, po seb no ako
su iz nut ra ra nje ni, mo gu ima ti prob le ma s uk ljučiva njem u društvo.
Za nim lji vo je da tak vih prob le ma mo gu ima ti i iz ra zi to in te li gen tni
ado les cen ti, jer teško pro na la ze za jed ničke in te re se sa svo jim vršnjaci
ma. Ia ko su prob le mi prisut ni i na pod ručju so ci ja li za ci je, mla de
oso be se vre me nom ug lav nom us pješno in teg ri ra ju u društvo.
11

I.
SLOBODA – IZBOR I ODGOVORNOST
»Šes naest mi je go di na.
Mršav sam i slab. Sti dim
se pred dru gi ma, pred
ne po zna tim oso ba ma
spo pad ne me strah. Čini
mi se da sam ni zašto.«
Vla do
»Ja ko sam ne za do volj na,
ništa mi se ne sviđa, poče vši
od mog ime na. Sret ni lju di
idu mi na živ ce. Ne shvaćam
sa mu se be. Naj ra di je bih se
pro mi je ni la. Želje la bih da
imam ba rem 20 go di na, ali
eto, tek mi je 15.«
Ves na
Psi hič ki i du hov ni raz voj
Psi hičke prom j e ne u ado les cen ci ji ni su vid lji ve kao fi zičke, ali su veoma
iz ražene i značaj ne. U sre dištu je pubertet skih prom je na spol no
doz ri je va nje pa se raz vi ja ju os jećaji i za ni ma nje za dru gi spol. Ka ko i
mla dići i dje voj ke žele bi ti pri mi jećeni, ras te nji ho va bri ga za vanj ski
iz gled i ug led među vršnja ci ma. Zbog svo je nu tar nje ne si gur nos ti mogu
doživ je ti ne zadovolj stvo i pov lačenje u se be. Na pod ručju raz vo ja
spol nog iden ti te ta os jećaji se raz vi ja ju od ono ga bi ti di je te do pos ta ti
otac ili maj ka. To je dug put po sut kri za ma i lo mo vi ma te nes hvaćanjem
i nep rih vaćanjem mno gih činje ni ca. Raz voj pot re be za ro di teljstvom
pred stav lja zav ršetak raz vo ja spol nog iden ti te ta.
Ado les cen ci ja je oz načena snažnim nu tar njim os jećaj nim živo tom. To
je raz dob lje stje ca nja čvr stih ve za, oduševlja va nja no vim spoz na ja ma
i ide ja ma te za no sa ko ji sve to pra ti. Međutim, zbog na pe tos ti izaz vane
broj nim prom je na ma i pri tis ci ma, čes to se zna ju po ja vi ti os jećaji
stra ha i strep nje, ne la go de i ne moći, a ni je ri je dak ni os jećaj ma nje vrijed
nos ti. Mla di žele bi ti prih vaćeni onak vi ma kak vi je su, sa svim svo jim
spe ci fičnim prob le mi ma, pot re ba ma i zah tje vi ma.
Tje les ni raz voj pra ti doz ri je va nje i na d u h o v n o m pod ruč ju. Ono je
spo ri je, slo že ni je i pu no dub lje. U dob roj mje ri ovi si o od go ju i uv je ti ma
u ko ji ma mla di od ras ta ju. Za to je iz nim no važ na ulo ga ro di te lja, jer oni
od naj ra ni je do bi pra te i usmje ra va ju raz voj na ovom pod ruč ju. Mla di
pos tup no uo ča va ju i raz vi ja ju
du hov ne vrednote po put čovječ
nos ti i sav jes nos ti, lju ba vi
i dob ro te, vje re i sve tos ti, ko je
t i j ekom du go g pro ce s a o d ra s ­
ta nja pos ta ju di je lom nji ho ve
osob nos ti.
Razvoj neo vis nos ti mla de osobe
do vo di je u no va is kus tva
ko ja ne ri jet ko od nje zah ti jeva
ju raz dva ja nje ono ga što dr ži
is prav nim od ono ga što dr ži
lo šim. Ta ko se raz vi ja moralnost,
a ona se kao i os ta le duh
o v n e k a ra k t e r i s t i k e n a j v i š e
ob li ku je u obi te lji, ali i kroz
o d nos e s pr i j a te l j i m a , s u s re te
s po pu lar nom kul tu rom (fi lm,
TV, glaz ba, in ter net...) te kroz
raz li či te du hov ne ut je ca je.
12

MLADI ČOVJEK U HODU PREMA ZRELOSTI
1.
Ne mo gu vje ro va ti kao pri je
Ka rak te ris ti ke ovo ga raz dob lja su os jet lji vost i ra njivost.
Mno ge po ja ve pre ko ko jih se pri je pre la zi lo bez
prob le ma, sa da mla di ma od jed nom sme ta ju. Po seb no
je to uoč lji vo unu tar obi te lji, ali i u druš tvu vr šnja ka.
Raz li či ti pri go vo ri čes to mo gu izaz va ti bur nu reak ci ju
pra će nu nep rim je re nim po na ša njem. Ono je ne ri jet ko
uz rok čes tih na pe tos ti i su ko ba mla dih sa svi je tom
ko ji ih ok ružuje i »og ra ničava im slo bo du«. Mla di se
počinju os jećati važnima i od ras li ma, dok s dru ge strane
ne mo gu za do vo lji ti sve zah tje ve ko ji se pred njih
pos tav lja ju. Za to se jav lja neu god na na pe tost ko ja
može proiz ves ti po teškoće u od no si ma s ro di te lji ma i
nas tav ni ci ma. One po ne kad pre ras ta ju u pra ve su ko be.
Su ko bi mo gu nas ta ti i zbog pret je ra ne kri tičnos ti prema
se bi i svi je tu oko se be. No, važno je is tak nu ti da se
oni mo gu ub lažiti i ri ješiti. Za to je pot re ban raz go vor
o spor nim pi ta nji ma, nas to ja nje da se dru ge ra zu mi je,
u svojim sta vo vi ma ne bi ti krut, ne go pošti va ti i uvažava
ti tuđe mišlje nje.
Zbog na ve de nih raz lo ga može se raz vi ti ne ga t i va n stav i pre m a re lig
ij i. Nju mla di doživ lja va ju kao au to ri tet ko ji tre ba kri tički pro mat ra ti.
Mla de naštvo je vri je me preis pi ti va nja osob nih iz bo ra i sta ja lišta. Do
jučer neu pit ni sta vo vi od jed nom pos ta ju prob le ma tični. Pri je je bi lo
do volj no da net ko da je pod ršku i po ka zu je smjer, i to bi se bes po govor
no sli je di lo. Vje ra se ni je do vo di la u pi ta nje, a Bog ni je pred stav ljao
ni ka kav prob lem. No, sa da se od jed nom kri tički traži po tvr da tak vih
sta ja lišta. Traže se čvr šća upo rišta za vje ro va nje u nad na rav nu zbilju.
Pos tav lja ju se pi ta nja o Bo gu ko ji je skri ven i ko ji ne dje lu je kad bi, po
su du ado les cen ta, tre bao. Pos tav lja ju se pi ta nja o pat nji i ne prav di u
svi je tu, a dob ro ga Bo ga s tim je teško po ve za ti. Za to vje ra gu bi ne kadašnju
si gur nost i sna gu, a na nje zi no mjes to čes to do la zi sum nja. No,
ka ko mla di pre is pi tu ju sve autor itete , to se do gađa i na re li gioz nom
pod ručju. Za to je ovaj zaok ret u nji ho vu raz mišlja nju i po našanju na j­
če šće re do vit ko rak na pu tu raz vo ja pre ma zre loj re li gioz nos ti.
»Sve do pri je tri go di ne bi la
sam, može se reći, vjer nik, tj.
išla sam na mi su i na vje ronauk.
On da je nas ta la kri za.
Vi dim da je to pog r ješno, ali
više ne idem u cr kvu, a stva ri
ko je mi ni su jas ne nas to jim
sa ma shva ti ti i ra zum je ti.«
Sla vi ca
Želim bi ti net ko
Ne ri jet ko u ra noj fa zi ado les cen ci je zna doći do zat va ra nja pred oko linom.
U toj fa zi mla du oso bu ništa ne za ni ma, do sađuje se i osam lje na
je. Čes to se do go di da ni u čemu ne vi di smis la, pa se zna pi ta ti čemu
uo pće život. Ništa joj ne va lja, a sve na po re da se dop re do nje od lučno
o d bi j a .
13

I.
SLOBODA – IZBOR I ODGOVORNOST
»Osjećam u se bi ne ku
po seb nu sna gu – jed nog ću
da na po nu di ti čov ječan stvu
nešto ve li ko. Ne znam još
točno što će to bi ti,
ali znam, bit će...«
Ni ko la
»Pri je sam se to li ko ra do vao
svi je tu i živo tu, bio sam
odušev ljen, a sad mi sve ide
na živ ce. Maj ka i ses tra
uo pće me ne ra zu mi ju.
Ses tra čak kaže da sam
apa tičan. U me ni se ipak
jav lja ju mno ge mis li. Pogledam
se u zr ca lo i kažem:
Mo ram us pje ti u živo tu,
učini ti nešto ve li ko! Ali, još
ne znam točno što bi to
tre ba lo bi ti.«
Ro be rt
Ova zat vo re nost pres ta je, jer ado les ce nt ub r zo os je ti potre bu da se
vra ti među lju de. Želi da ga prih va te i poštu ju. Želi nešto pos tići u svom
živo tu. Želi p o s ta t i ne t ko . Za to je ovo vri je me ve li kih sno va i idea la,
ve li kih ide ja i pod vi ga ko ji ma će za di vi ti svi jet. Mla da oso ba pos tup no
raz vi ja svi jest o sa moj se bi. Jav lja se težnja za prošire njem društve nih
dje lat nos ti, kao i želja za većom slo bo dom i samos tal no šću. Ulaže se
trud u izgradnju vlastite osobnosti i postizanje osobnih ciljeva. To
uključuje is kušava nje sa mo ga se be i ek spe ri men ti ra nje so bom. Iz tog
se raz lo ga do gađaju raz nov r sne mla de načke »lu dos ti«.
Važnost obi te lji i ut je caj vršnja ka
Za pra vi lan raz voj i doz ri je va nje ado les cen ta važni su broj ni os jećaji.
Spo me ni mo os jećaje prih vaćenos ti i od go vor nos ti za učinje no, os jećaj
us pje ha na kon uložena tru da, za tim os jećaj da vri je di i činje ni cu da mu
se to priz na je te, na kra ju, po sebno važan os jećaj si gur nos ti. Veo ma je
važno da mla da oso ba stek ne spo sob nost spoz na va nja i prih vaćanja
od ređenih og ra ničenja ko ja do no si život u za jed ni ci.
Većinu tih te melj nih os jećaja i spoz na ja ado les cen tu tre ba omo gućiti
čvr sta emo cio nal na po ve z a nost s obi te l ji. Međutim, međuge ne ra cij ska
»Obi telj je nep roc je nji vo
bo gat stvo ko je nam je Bog
po da rio. Na dam se da ću
jed no ga da na i ja ima ti svo ju
obi telj, svo ju dje cu ko ju ću
moći vo lje ti, učiti i vo di ti
kroz život.«
Ma rio
14

MLADI ČOVJEK U HODU PREMA ZRELOSTI
1.
po ve za nost sve je sla bi ja. Mla di i sta ri ji više ne go vo re is tim je zi kom,
pa ne čudi da teško mo gu pro naći za jed ničke te me. Ulo ga obi te lji u
od go ju dje ce još uvi jek je vr lo ve li ka, ali se ipak sma nju je. Ne kad je obitelj
bi la više na oku pu, dok se danas život tako odvija da se većina
vre me na (ili bar do bar dio) pro vo di iz van obi telj skog okružja. To znači
da ne ki drugi čim be ni ci preu zi ma ju značajan dio od goj ne fun kci je
(vrtić, ško la, Cr kva, vršnjaci, uli ca...).
Ako su, uz sve nab ro je no, obi telj ski od no si još i po re mećeni pa obi telj
ni je u sta nju od go vo ri ti na pos tav lje ne zah tje ve mla dog čov je ka, on će
po moć potražiti na dru go me mjes tu. Ok re nut će se ono me tko mu je
naj bliži i u čijem se ok ri lju naj bo lje os jeća.
Obično je to sk upina vršn j ak a, s ko jom se pos tup no iden ti fi ci ra. U njoj
traži svo je mjes to i teži priz na va nju svo je vri jed nos ti. Čini to pri je svega
samopot vrđiva njem. Up ra vo ta težnja za sa mo pot vrđiva njem u
se bi kri je broj ne opas nos ti, jer je sku pi na iz nim no važna kao sred stvo
so ci ja li za ci je mla de oso be. La ko je za mis li ti ko li ko poguban
ut je caj na po je din ca može ima ti sku pi na ko ja je
usmje re na pre težito ne ga tiv nim vri jed nos ti ma. Nep rimje
re na sku pi na može do ves ti do za ne ma ri va nja ob ve za
prema školi ili obi telji, može ut r ti put u raz ličite oblike
ovis nos ti, ili poticati po ja vu ma lo ljet ničke de lin kven ci je
kao kraj njeg ob li ka neprilagođenog po našanja.
»Ras tem i doz ri je vam, ne
želim da mi ro di te lji to li ko
po mažu. Oni su izvr sni, ali
vo lio bih se snaći sam.
Ba rem ko ji put.«
Stje pan
Na pu tu zre los ti
Oko 17. go di ne ula zi se u zav ršnu fa zu ado les cen ci je. U
toj fa zi mo ra se pri je sve ga učvr sti ti iden ti tet. Za raz voj
iden ti te ta važan je os jećaj pri pad nos ti ko ji se stječe u
obi te lji. Ako to ga os jećaja ne ma, ado les ce nt može ima ti
teškoća u raz vo ju sa mo pouz da nja. Vr lo važan ko rak za
15

I.
SLOBODA – IZBOR I ODGOVORNOST
»Pri je ne ko li ko go di na ima la
sam bez broj prob le ma.
Za tim sam shva ti la da se
tre bam prih va ti ti onak vom
kak va zap ra vo je sam i da
dru ge tre bam prih va ti ti sa
svim nji ho vim ne dos tat ci ma.
Ota da sam se pro mi je ni la.
Pos ta la sam spon ta ni ja i
slo bod ni ja.«
Ivan ka
kva li te tan raz voj iden ti te ta mla de oso be jest i zb o r za ni ma nja. Tim
činom do gađa se ve li k po mak pre ma neo vis nos ti od ro di te lja i pre ma
svi je tu od ras lih.
A ka da možemo ka za ti da je mla da oso ba stupila u svi jet od raslih,
odnos no da je doz re la?
Početak ado les cen ci je de fi ni ran je bio loškim prom je na ma pa je la ko
uočljiv, no za nje zin kraj to se ne može reći. Ne kad se ula zak u svi jet
od ras lih od ređivao zav ršava njem ško lo va nja, za pošlja va njem, ulas kom
u brak i sl. Da nas su dob ne gra ni ce u ko ji ma se to os tva ru je po mak nute
u nešto kas ni ju dob. Ta ko mno gi psi ho lo zi drže da na kon ado les cenci
je sli je di ne ko li ko pri je laz nih go di na mla dos ti do od ras le do bi. U tom
raz dob lju mla di u se bi više ne vi de ado les cen te, ali is to dob no su svjesni
da još ni su sa mos tal ni i zre li lju di. Dru gim ri ječima, ni su još spo sob ni
do no si ti sa mos tal ne od lu ke i preu zi ma ti od go vor nost za se be, a ni su
ni fi nan cij ski neo vis ni.
Uza sve li je po što no si raz dob lje ado les cen ci je i us pr kos svim teško ćama
i prob le mi ma ko ji ga pra te, ado les ce nt se pos tup no smi ru je i zau zi ma
svo je mjes to u za jed ni ci. Vre me nom se učvrstio nje gov iden ti tet, razvi
la spo sob nost za zre lu i oz bilj nu lju bav te vo lja za rad i stva ra nje. Kad
se još raz vi ju uv je ti za osob nu samos tal nost i od go vor nost, možemo
ka za ti da je mla di čovj e k p o s tao zreo. Na kon du go ga i bur no ga razvoj
nog pu ta ušao je u svi jet od ras lih.
16

MLADI ČOVJEK U HODU PREMA ZRELOSTI
1.
ZA RAD I RAZMIŠLJANJE
»Prob lem vas ado les ce na ta sas to ji se u ovo me: os jećate pot re bu da sa mi up rav lja te svo jim životom,
ali u is to vri je me zna te da nis te u pot pu nos ti za gos po da ri li sa mi so bom, jer ste ušli u sas vim no ve
situa ci je. Ne si gur ni ste i nes prem ni da se suočite sa živo tom. Nis te još zre li, jer se do volj no ne poz naje
te a mis li te da vam ne ma tko po moći.
Vaše je sta nje net ko us po re dio sa sta njem čov je ka ko ji želi pri jeći na dru gu oba lu (od ras la dob), ali
ni je do bar pli vač (ne ma is kus tva). Pri je laz je pun gre be na i opas nos ti (iz ne nađenja do bi, ne ga tiv ni
ut je caj oko li ne u ko joj živi te), a pli vač ne poz na je točno cilj na ko ji tre ba stići (teško se sna la zi te u
novoj si tua ci ji). Ipak, us pr kos svim teškoćama, klo nu los ti, na pas ti da se vra ti i odus ta ne od nam je re,
pli vač nas tav lja put i do la zi na cilj.
Up ra vo se to do gađa i va ma. No si te u se bi mnoštvo želja, aku mu li ra nu sna gu, in stin ktiv nu težnju za
živo tom, a to vas drži i da je vam sna ge da prev la da te sve teškoće. U va ma kao da pos to ji mo tor ko ji
vas po tiče na sa moos tva ri va nje i up rav lja pre ma zre los ti od ras lih lju di.«
Umberto De Van na
»U od no su na vje ru vi ste ra di kal ni i kri tični. Mo ra se priz na ti da ste ne ri jet ko u pra vu. Ne prih vaćate
ništa što je nam ješte no; vje ru od ras lih držite pov ršnom i prev r tlji vom; kri ti zi ra te Cr kvu, svećeni ke,
crkve ne us ta no ve i up ra vu. Čini vam se da u tak voj Cr kvi ne ma mjes ta za vas i vaše mla de načke in tere
se te da se tu ne čini ništa pa met no. Mis li te da je Cr kva i ‘pre više dob ro’ or ga ni zi ra na, zat vo re na i da
se ni je la ko uk ljučiti u nju. Možda ste to već i po kušali pa sla bo prošli kod ove ili one sku pi ne, pro la zeći
spi ra lom uza lud nog traženja. Sve je to možda zav ršilo ta ko da ste pro našli ne kog pri vat nog bo ga, s
ko jim osob no sređuje te račune ona ko ka ko naj bo lje zna te.«
Umberto De Van na
PITANJA I ZADACI
1. Što je pubertet, a što adolescencija?
2. Opišite raz voj mla dog čov je ka u vre me nu ado les cen ci je.
3. Zašto svoju religioznost proživljavate drukčije nego prije?
4. Zdra va obi telj je po seb no važna za raz voj mlade osobe. Zašto?
5. Kad možemo kazati da je čovjek postao zreo?
SAŽETAK
Ado les cen ci ja je vje ro jat no naj lje pše život no raz dob lje, no uza svu lje po tu, za nos i po let,
ona do no si i mno ge prob le me. Mla di lju di uočava ju broj ne prom je ne na svom ti je lu, ali su
jed na ko ta ko svjes ni da je i nji ho vo po našanje dru kčije ne go pri je. Uz tje les ne do gađaju se
i mno ge dru ge prom je ne (psi hičke, spoz naj ne, emo cio nal ne, društvene, religiozne...), pa to
zna bi ti uz ro kom raz ličitih prob le ma i nes po ra zu ma. Ado les ce nt gra di svoj iden ti tet. U njemu
jača pot re ba za sa mos tal no šću i slo bo dom. To ne ri jet ko zna bi ti uz ro kom su ko ba s
osoba ma, ko je su mu pri je bi le neu pit ni au to ri te ti.
S vre me nom mla da oso ba učvr šćuje svoj iden ti tet, raz vi ja spo sob nost za zre lu i oz bilj nu
lju bav, pos ta je sa mos tal na i od go vor na, pa možemo reći da je pos tala od ras la.
17