Pravopis srpskog jezika_flip_optimized

Милорад Дешић 

ПРАВОПИС 

СРПСКОГ ЈЕЗИКА 

ШКОЛСКО ИЗДАЊЕ

Klett 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму 

и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем 

на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено 

коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.




ШКОЛСКО ИЗДАЊЕ 

Klett 






ПРАВОПИС СРПСКОГ ЈЕЗИКА 


Прво издање 

Рецензенти: 

Др Вељко Брборић 

Др Весна Ломпар 

Радмила Орељ, проф. 

Графичко обликовање: 

„Total Idea”, Нови Сад 

Рукописни фонт: 

Зоран Костић 

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. 

Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд 

Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 

office@klett.rs, www.klett.rs 

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић 

Главни уредник: Александар Рајковић 

Уредник: др Зона Мркаљ 

Руководилац пројекта: Александар Рајковић 

Штампа: Ротографика, Суботица 

Тираж: 3.000 примерака 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог 

ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, 

чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на 

начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене 

сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о 

правима.Klett 

ауторском и сродним правима. 

© Милорад Дешић 

© Klett, 2015. 

ISBN 978-86-7762-536-8 

Klett 









Klett 

2015 


и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, 3 односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем 



Садржај 

Уводне напомене. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 

Правописна правила. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 

I. Писма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 

II. Екавски и ијекавски изговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 

III. Сугласник х . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 

IV. Сугласник ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 

V. Сугласници ч и ћ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 

VI. Сугласници џ и ђ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 

VII. Промена сугласника к (ц), 

, г (з) и х 

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 

VIII. Промена гласа л у о . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 

IX. Једначење сугласника по звучности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 

X. Једначење сугласника по месту артикулације. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 

XI. Губљење сугласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 

XII. Писање великог и малог слова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 

Лична имена и имена божанстава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 

Имена животиња и ликова из уметничких дела. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 

Имена народа, држава и административних јединица . . . . . . . . . . . . . . 74 

Имена насеља и њихових становника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 

Географски и астрономски називи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 

Називи институција, установа, предузећа, организација, 

партија, манифестација и сл. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 

Називи празника, историјских догађаја, покрета и раздобља . . . . . . . 81 

Наслови чланака, књига, новина, уметничких дела, докумената 

и сл. и називи награда, одликовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 

Писање великог и малог слова у осталим случајевима . . . . . . . . . . . . . . 83 

XIII. Састављено (спојено) и растављено (одвојено) писање речи. . . . . . 87 

Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 

Придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 

Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 

Бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 

Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 

Прилози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 

Везници, речце и узвици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 

Предлози и предлошки спојеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 

Klett 


и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику 

4 , односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем 



XIV. Скраћенице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 

XV. Писање речи, посебно имена из страних језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 

Речи из класичних језика (грчког и латинског) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 

Имена из страних живих језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 

Руски језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 

Енглески језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 

Француски језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 

Немачки језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 

XVI. Растављање (подела) речи на крају реда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 

XVII. Правописни знаци, интерпункција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 

Тачка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 

Запета. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 

Тачка са запетом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 

Две тачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 

Наводници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 

Црта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 

Цртица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 

Заграда. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 

Упитник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 

Узвичник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 

Остали правописни и посебни знаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 

Речник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 

Klett 






Klett 






УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 

Основу сваког правописа чине правила за писање гласова, речи и зна- 

кова за раздвајање реченица и реченичних делова. Ова правила, узета 

заједно, представљају норму која се односи на писани језик и које би тре- 

бало да се држе сви образовани људи. Пожељно је да норма буде еластична 

и да се после одређеног времена мења, пратећи промене које се дешавају 

у језику и у друштву уопште. Препоручује се да се чине само мање измене 

правописних правила, јер се није лако одрећи стечених навика у писању. 

Правописи, с обзиром на намену, могу да се по много чему разли- 

кују. Ако их аутори пишу углавном за стручњаке, за лингвисте, онда су 

то лингвистички правописи. Они су обично писани научним стилом, а 

њихов обим није ничим ограничен. Уколико се такве књиге намењују 

школама и уопште широј образованој публици, реч је о педагошким пра- 

вописима. И они су, као и претходни, засновани на науци, али су писани 

популарнонаучно, једноставно и јасно и мањег су обима. 

Правопис српског језика представља, као што се из поднаслова види, 

приручник за ученике и наставнике, али треба да задовољи потребе и 

шире културне јавности. Oн је усклађен са измењеним и допуњеним издањем 

Правописа српскога језика Матице српске (Нови Сад, 2010). 

Да би један правопис био прихваћен у јавности, неопходно је да пра- 

вила буду довољно јасна, да су разумљива. У жељи да се постигне јасност 

и прегледност, грађа у овом приручнику је изложена на посебан начин. 

Та посебност састоји се у томе што се свака заокружена целина дели на 

три мање: најпре долази основни текст с правилима, објашњењима и при- 

мерима, затим кратак, уоквирен сажетак текста и, најзад, најкарактери- 

стичнији примери истакнути на маргини. Белине са стране омогућавају 

пажљивом читаоцу да напише примедбе, запажања, питања, уколико их 

има. Овакав начин излагања и распоређивања грађе олакшава разуме- 

вање правописних правила и помаже да се она без већих напора примене 

пракси.Klett 

у свакодневној пракси. 

Примери уз правила углавном су савремени, данашњи. То су најобич- 

није, најчешће речи, граматички облици и конструкције. Тако се правило 

лакше схвата и памти. Ови примери, као и остале речи, међу њима и оне 

из уџбеничке литературе, налазе се и у Речнику. Наведена је и понека старија 

реч јер се јавља у књижевним делима из школске лектире. 

Klett 






У нашем језику, као и у другима, постоје дублети, где је свакоме омогућено 

да бира облик који му више одговара. Иако је то њихова предност 

над једноструким решењима, они су овде сведени на најмању меру. Пре- 

велики број двоструких решења створио би утисак о ненормираности, па 

би се помислило да се скоро свака реч може писати на два или чак и на 

више начина. 

Српски књижевни језик има два равноправна изговора: екавски и ијекавски. 

Сагласно с тим, у Правопису српског језика су примери 

са екавским и ијекавским ликовима. 

При писању правописа требало би да се искористе све предности наше 

азбуке. Зашто да имамо тако једноставно писмо, а сувише компликован 

правопис? Управо од тог питања пошло се у овом приручнику, који је пи- 

сан са циљем да се на најједноставнији и најкраћи начин објасне право- 

писна правила. Колико се у томе успело, просудиће сами читаоци. 

У Београду, 12. октобра 2014. године 

М. Дешић 

Klettнавођени 

Klett 






ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА 

Klett 





Klett 



10, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем 



I 

aKlett 

–Klett 

Писма 

1. – У српском језику у употреби су два писма: 

два писма: ћирилица 

ћирилица и латиница. . Сваки 

Klettи образовани човек 

и латиница, али је 

требало би да добро познаје оба алфабета, с тим 

ћирилица 

да ћирилицу узима за основно српско писмо. 

2. – У ћирилици сваки глас означава се једним 

и 

словом, што у знатној мери помаже ученицима 

по да се лакше и брже описмене. У латиници је исти 

однос између гласова и слова, осим што се lj, nj 

ј), 

и dž пишу по два знака: volja, manje, budžet. . Ако nj 

(d + ž) 

и dž означавају два гласа (n 

n + j и d 

+ 

ž), они се тако 

и читају: injekcija, Tanjug, nadživ(j)eti = инјекција 

(није ињекција), Танјуг, наджив(ј)ети. 

3. – Сва слова поређана по утврђеном редо- 

азбука и абецеда; 

следу чине азбуку у ћирилици, а абецеду 

у 

црта испод ш ради 

латиници. Азбучни ред слова у ћирилици 

лакшег читања: ишла 

разликује се од абецедног реда у латиници. 

(друго је шила) 

Слова су штампана и писана, велика и мала. 

Препознајемо их по одређеном облику, који 

понекад варира: нпр. у ћирилици, ради лакшег 

читања, може се писати црта испод малог писаног 

слова ш: 

: ишла (различито од шила), ишибати, 

шишмиш, 

, подшишивати се. 

. 

4. – У ћириличким текстовима могу се поја- 

вити у латиничком облику не само слова него и 

речи, групе речи и читаве реченице. Латиницом 

се обавезно пишу: научни називи, изрази, симболи 

и скраћенице: Canis lupus (вук), Brassica oleracea латиница обавезно: 

capitata (купус), а + b = b + a (једначина), Au (злато), 

W (ват), o. c. (opus citatum – наведено дело); USD, EUR; 

скраћенице (ознаке) за новчане јединице: USD in memoriam 

Canis lupus, o. c.; 

(амерички долар), GBP (британска фунта), CHF 

(швајцарски франак), EUR 

(евро, у Европској 

монетарној унији), RSD (динар Klettосновно 

Klettза латиничко lj, nj 

dž два знака: manje, budžet, али: 

injekcija (n + nadživ(j)eti 

Klettvolja, 

у Републици Србији); 

познати изрази: in memoriam (у спомен покојнику), 

spiritus movens (духовни покретач неке 

Klett 

Klettдва писма: 

Klettdž 

Klettпо два 

Klett, али: 

Klettn + 

GBP 

EUR 






Писма 

активности). У тексту са ћириличким словима 

Klett 

могу се латиницом писати, као карактеристични 

може и латиницом: 

случајеви: цитати из латиничких стручних радо- 

цитати; 

ва; неке скраћенице, посебно оне за мерне једи- 

P. S., km; 

нице: P. S. (post scriptum – 

после написаног, дода- 

Th e B e a t l , Van e s Gogh; 

Klettl так уз текст), km (километар), l 

(литар); називи 

Coca-Cola 

страних (понекад и домаћих) музичких група: 

The Beatles, The Rolling Stones, Red Hot Chili Peppers, 

Van Gogh; ; страни називи фирми, фабрика, ком- 

панија, пословних система, продавница, ресто- 

рана и сл.: Coca-Cola, Panasonic, Levi’s, Siemens, 

Delta Holding, Nokia, Google, Facebook, McDonald’s. 

Уобичајено је да се у рекламама и натписима 

страни називи музичких група, фирми и сл. 

јављају у оригиналном облику. Такав облик (нај- 

чешће латинички) треба писати и при првом на- 

вођењу у ћириличком тексту као саставном делу 

пословне преписке, као и у научним и стручним 

текстовима. 

писана слова у 

5. – 

Називи рубрика у новинама пишу се, као 

новинама 

и текстови, штампаним словима. Каткад се упо- 

требљавају и писана слова, да би се рубрика ис- 

такла и тиме привукла пажња читалаца: 

6. – Вуково правило Пиши као што говориш, 

читај као што је написано 

примењује се и у да- 

нашњем српском књижевном језику. Међутим, 

ограничења Вуковог 

ово правило не треба круто схватити, јер је од 

правила: 

почетка имало одређена ограничења. Прво, оно 

прво – напретка од 

важи само за посебне речи (напретка од напред– 

напредка а (али под 

д 

ка), али не и за групе речи (под креветом иако се 

креветом, , а не пот 

говори 

пот креветом и као једна реч, пише се с 

креветом); 

другом, 

а чита з другом). Друго, не бележе се из- 

друго – не бележе се 

говорне варијанте појединих гласова у посебној 

изговорне варијанте; 

речи (отворени и затворени самогласници, твр- 

треће – представа, а не 

ди и меки сугласници и сл.). Треће, неки пут се у 

претстава 

написаној речи не види да је извршена гласовна 

промена (пише се представа, подшишати се, а 

изговара се претстава, потшишати се). 

шKlett 

6. – 

као 

ткаа од 

под пот т 

дKlett 

кKlett 

каKlett 

читајKlett 

6.Klett 

другом,Klett 






Основно српско писмо је ћирилица, у којој је 

заступљен азбучни ред слова. 

У ћириличким текстовима јавља се и латини- 

ца: у једним случајевима као обавезна, а у другима 

само као могућност. 

Вуково правило Пиши као што говориш, читај 

као што је написано и данас се примењује, 

наравно са извесним ограничењима. 

Klett 

Писма 






Писма 

1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

6. 

7. 

8. 

9. 

10. 

11. 

12. 

13. 

14. 

15. 

А а 

Б б 

В в 

Г г 

Д д 

Ђ ђ 

Е е 

Ж ж 

З з 

И и 

Ј ј 

К к 

Л л 

Љ љ 

М м 

Aзбука 

16. 

Н н 

17. 

Њ њ 

18. 

О о 

19. 

П п 

20. 

Р р 

21. 

С с 

22. 

Т т 

23. 

Ћ ћ 

24. 

У у 

25. Ф ф 

26. Х х 

27. Ц ц 

28. Ч ч 

29. Џ џ 

30. Ш ш 

Klett 

кKlett 

лKlett 

љKlett 

Klett 

12. К 

13. Л 

Љ 






1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

6. 

7. 

8. 

9. 

10. 

11. 

12. 

13. 

14. 

15. 

А а 

B b 

C c 

Č č 

Ć ć 

D d 

Dž dž 

Đ đ 

E e 

F f 

G g 

H h 

I i 

J j 

K k 

Аbeceda 

16. 

17. 

18. 

19. 

20. 

21. 

22. 

23. 

24. 

25. 

26. 

27. 

28. 

29. 

30. 

L l 

Lj lj 

M m 

N n 

Nj nj 

O o 

P p 

R r 

S s 

Š š 

T t 

U u 

V v 

Z z 

Ž ž 

Писма 

27.Klett 

26.Klett 

25.Klett 

24.Klett 

23.Klett 

22.Klett 






Klett 






II 

ијеKlett 

гласKlett 

Eкавски и ијекавски 

изговор 

7. – У српском књижевном језику постоје два 

изговора: екавски и ијекавски. 

Klettдва Ова два вида на- 

књижевна изговора 

шег језика резултат су различите 

Klett– замене нека- 

– екавски и ијекавски 

дашњег гласа јата (), који је у екавском дао е и 

у кратким и у дугим слоговима, док је у ијекавском 

дао је у кратким и ије у дугим слоговима. 

глас јат дао је у 

Однос између једног и другог изговора најлакше 

екавском е, а у 

ће се схватити ако се упореде екавски и ијекав- 

ијекавском је у кратким 

ски облици исте речи: бежати е 

– бјежати, лето 

и ије у дугим слоговима 

– љето, неговати – његовати, цвĤт Ĥ 

(црта изнад 

– бежати е 

– бјежати, 

самогласника означава дуг слог) – цвијет, лĤпа Ĥ – лĤпа Ĥ 

– лијепа 

лијепа, послĤ – послије. 

. 

Екавски се говори у највећем делу Србије, а ије- 

кавски у Црној Гори и у српским крајевима Босне 

и Херцеговине и Хрватске (изузимајући екавско 

подручје у источној Славонији), као и у западној 

и југозападној Србији. Сваки образовани човек 

требало би да у потпуности влада оним књижев- 

ним изговором којим се свакодневно изражава, 

али неопходно је да поседује основна знања и о 

оном другом, такође књижевном изговору. 

Оба изговора, екавски и ијекавски, потпуно су 

равноправна. Није допуштено њихово мешање у оба изговора су 

тексту или у говору, осим у уметничким делима равноправна 

(из књижевности, позоришта, филма), где служи 

као једно од значајних средстава карактеризације 

појединих ликова. 

Српски књижевни језик има изговора: 

екавски и ијекавски. Некадашњи глас јат дао је 

у екавском е и у кратким и у дугим слоговима, а у 

ијекавском је у кратким и ије у дугим слоговима. 

равноправна.Klett 

Оба изговора потпуно су равноправна. 

Klett 

Klettјат 

Klettдао је 

Klettе, 

Klett, а 






Екавски и ијекавски изговор 

место е јавља се и: 

а) мудрији; 

б) нисам, ниси...; 

в) с овим, с добрим; 

г) овима, добрима; 

д) тресијах 

треба разликовати: 

црвенети и црвенити 

Екавски изговор 

Klett 

8. – За књижевни језик екавског изговора, 

као што је речено, карактеристично је да је некадашњи 

глас јат замењен самогласником е: терати, 

певати, свĤт, Ĥ 

блĤда, Ĥ 

увĤк Ĥ итд. Међутим, у не- 

ким случајевима уместо е јавља се самогласник и: 

а) у облицима компаратива придева: мудрији, 

крупнији, старији и и сл. (није: мудреји, крупнеји, 

е 

стареји); 

б) у одричним облицима глагола јесам: нисам, 

ниси, није, и 

нисмо, нисте, нису (није: 

несам, 

неси…); 

в) у инстр. једн. м. и ср. рода заменица и при- 

дева: с овим, с добрим (није: с овем, е 

с добрем); 

г) у множинским облицима заменица и при- 

дева: ових, овима, добрих, добрима (није: овех, 

овема, е 

добрех, е 

добрема); 

е д) у имперфекту: тресијах, и 

тресијаше (није: 

тресејах, ејах, тресејаше) ејаше 

) (али: бејах е 

и бех од бити, 

будем). 

У екавском треба разликовати глаголе на -ети, 

где је е постало од јата, и глаголе на -ити: црнети 

– црним, црвенети ети 

– 

црвеним значи: постајати 

црн, црвен, али: црнити – црним, црвенити – цр- 

веним значи чинити нешто црним, црвеним. 

У екавском се место е јавља и у: облицима ком- 

паратива придева, одричним облицима глагола 

јесам, инструменталу једн. м. и ср. рода заменица 

и придева, множинским облицима заменица и 

придева и у имперфекту. 

венимKlett 

еKlett 

Klettмудре 

Klettјесам: 

Klettисам, 

Klett(није: 

Klettе 

Klettее 

Klettеји, 

крупн 

Klett: 

Klettни н 

Klettсу 

Klettне 

(није: 







Ијекавски изговор 

9. – У књижевном језику ијекавског изговора, 

као што је поменуто, стари глас јат дао је ије у дугим 

слоговима. У ствари, ијекавском ије одговара 

дуго екавско е: снијег – снĤг, слијеп – слĤп, Ĥ 

дијелити 

– дĤлити, замијенити – замĤнити, понијети 

– понĤти, приповијетка – приповĤтка. . Од овог 

основног правила одступа се у оним облицима и 

изведеним речима чија основа (основни облик) 

има кратко је. . Тако према дугом екавском е не 

стоји ијекавско ије него дуго је: 

: 

а) у генитиву множине именица: посјед – (много) 

посјĤда (екавски: посед (много) посĤда), Ĥ вјера 

– (више) вјĤра (екавски: вера е – (више) вĤра), Ĥ дјело 

– (много) дјĤла (екавски: дело е – (много) дĤла, 

Ĥ , 

кољено – (више) кољĤна (екавски: колено – 

(више 

колĤна); 

б) у облицима именица у којима се дужи је 

испред два сугласника од којих је на првом месту 

н, љ или р (у основном облику, у номинативу 

е 

једнине је се изговара кратко): засјенак – засјĤнка 

ј 

дуго ијекавско је: 

(екавски: засенак – засĤнка), одјељак – одјĤљка 

ј 

а) дјело – (много) дјĤла; 

(одељак – одĤљка), примјерак рак 

– примјĤрка ј 

(при- 

б) засјенак – засјĤнка, 

мерак – примĤрка); 

одјељак – одјĤљка, 

в) у глаголском прилогу прошлом: успјети – примјерак – примјĤрка; 

успјĤвши (екавски: успети – успĤвши), Ĥ видјети 

в) видјети – видјĤвши; 

– видјĤвши ј 

Ĥ вши (видети – видĤвши); вши 

дуго је налази г) вјештица – вјĤштац; 

се и у краћим облицима, уколико су у употреби: д) дјед – дјĤдо; 

успјĤв ј 

Ĥ (успĤв), Ĥ в 

видјĤв ј 

Ĥ в (видĤв); 

в 

ђ) намјестити 

г) у неким изведеним речима: сјена – сјĤнка – намјĤштати, 

(екавски: сена – сĤнка), недјеља – НедјĤљко 

замјерити – замјĤрати, 

(недеља еља 

– НедĤљко), кољено – кољĤнце Ĥ 

(коле- 

засјести – засјĤдати 

но – колĤнце); вјештица – вјĤштац ј 

Ĥ 

(вештица 

равномKlett 

дKlett 

ĤKlett 

према дугом екавском 

– вĤштац), мјера – равномјĤрност ј 

рност (мера – равнoмĤрност); 

д) у речима одмила: дјевојка – дјĤва (екавски: 

девојка – дĤва), дјед д 

– дјĤдо; ј 

до; 

ђ) у облицима глагола који су изведени 

сјестиKlett 

од речи: мјесто, мјера, сјести: намјестити 

– намјĤштати, намјĤштам (екавски: наместити 

– намĤштати, намĤштам), замјерити 

– замјĤрати, замјĤрам (замерити – замĤрати, 

–Klett 

јKlett 

ĤKlett 

);Klett 

недKlett 

вKlett 

успKlett 

примKlett 

коKlett 

дугоKlett 

љKlett 

(Klett 

– прим – 

Ĥ ); 

Ĥ 

Ĥ ), је 

Ĥљко ), љено – 

Ĥнце ); вје штица – в 

Ĥ ), мје ра – Ĥ 

војка јед – д Ĥ 

равномKlett 

ĤрностKlett 

–Klett 

ĤдоKlett 

кољеKlett 

вKlett 

ĤнкаKlett 

ĤштацKlett 

недјеKlett 

недKlett 

(видKlett 

љĤKlett 

видĤKlett 

ĤвKlett 

сјеKlett 

сKlett 

ĤвшиKlett 

примKlett 







замĤрам), засјести – засјĤдати, засјĤдам (засе- 

Klett 

сти – засĤдати, засĤдам) (глаголи намјештати 

и засједати могу имати, уз другачији акценат ин- 

финитива, и кратко је). 

У ијекавском се место ије јавља дуго је у обли- 

цима и изведеним речима чија основа (основни 

облик) има кратко је: : у генитиву множине име- 

ница, у облицима именица где је 

стоји испред 

два сугласника од којих је први н, љ 

или 

р, , у гла- 

голском прилогу прошлом, у неким изведеним 

речима, у речима одмила, код глагола изведених 

од мјесто, мјера, сјести. . 

10. – Стари глас 

јат дао је у ијекавском је у 

кратким слоговима. Ијекавском је 

одговара 

кратко екавско е: 

: бјекство – бекство, е 

вјежба – 

вежба, истјерати – истерати, е 

љето – лето, 

њедра 

– недра, посљедњи – последњи. У неким 

облицима и изведеним речима је, као знак крат- 

коће, стоји према ије, , које упућује на некадашњу 

дужину гласа јата и на данашње екавско дуго 

е. . Навешћемо неколико најкарактеристичнијих 

случајева скраћивања дугог јата: 

а) облици именица средњег рода које проши- 

рују основу: дијете – 

дјетета (екавски: дĤте 

– детета), тијело – тјелеса (множина) (тĤло – 

телеса); 

б) множински облици двосложних (у екавском 

према ије стоји је: : 

једносложних) именица мушког рода са уметком 

а) тијело – тјелеса; 

; 

-ов-: свијет – свјетови (екавски: свĤт – светови), 

цвијет – цвјетови (цвĤт – цветови), снијег 

(каткад ије и је: : лијек – 

– сњегови (снĤг – снегови); неке од ових именица 

б) свијет – свјетови 

лијекови и љекови); 

могу имати у множини и ије и је: вијек – вијекови 

в) приповијетка ијетка 

– 

(много) приповиједака 

иједака 

и вјекови (екавски: вĤк – вĤкови и векови), лијек – 

и приповједака; 

лијекови и љекови (лĤк – лĤкови и лекови); 

г) тијесан – тјешњи; 

в) генитив множине неких вишесложних име- 

д) свијећа – свјећица; 

ница, где се поред основног ије јавља и једно- 

ђ) цијев – цјевчина; 

сложно је: приповијетка – (много) приповиједака 

и приповједака (екавски: приповĤтка – (мно- 

е) процијенити – 

процјењивати; 

го) приповĤдака и приповедака), колијевка – 

ж) снабдијевати – 

(много) колијевака, колијевки и кољевака (колĤвка 

– (много) колĤвака, колĤвки и снабдјевач 

колевака); 

дKlett 

сKlett 

еKlett 

њеKlett 

цвKlett 

ковиKlett 

свKlett 

);Klett 

(Klett Klettје стоји 

Klettн, 

Klettр, љ у – 

е 

ов-: : ијет 

ви), ијет – гови 

тка – 

ије и в 

или лKlett 

лијеKlett 

вјеKlett 

вKlett 

–Klett 

виKlett 

цвијеKlett 

-Klett 

-ов-Klett 

свијеKlett 

тKlett 

теKlett 

елесаKlett 

ететаKlett 

неKlett 

ијековиKlett 

његовиKlett 







г) компаратив придева: биједан – бједнији 

(саKlett 

(екавски: 

је,Klett 

бĤдан – беднији), тијесан – тјешњи 

(тĤсан – тешњи), лијеп – љепши (лĤп – лепши); 

д) именице деминутивног значења (значења 

умањености) с различитим наставцима: цвијет 

– цвјетић (екавски: цвĤт – цветић), мијех – мјешчић 

(мĤх – мешчић), свијећа – свјећица (свĤћа Ĥ – 

свећица), цијев – цјевчица (цĤв – цевчица), дијете 

– дјетенце (дĤте – детенце), гнијездо – гњездашце 

(гнĤздо – гнездашце), тијело – тјелешце (тĤло Ĥ – 

телешце); 

ђ) именице аугментативног значења (значење 

увећаности) са суфиксима -ина и -чина: свијет – 

свјетина (екавски: свĤт – светина), цијев – цјевчина 

(цĤв – цевчина); 

е) несвршени глаголи изведени од свршених: 

замијенити – замјењивати (екавски: замĤнити 

Ĥ 

– замењивати), процијенити – процјењивати 

(процĤнити – процењивати); 

ж) остале изведене речи: лијеп – љепота 

(екавски: лĤп – лепота), слијеп – сљепоћа (слĤп 

– слепоћа), промијенити – промјена (промĤнити 

Ĥ 

– промена), снабдијевати – снабдјевач (снабдĤвати 

– снабдевач); лијепити – 

љепљив 

(лĤпити 

Ĥ 

– лепљив), свијет – свјетски (свĤт т 

– светски), 

свијест – свјестан стан (свĤст Ĥ ст 

– свестан); стан); свијетљети 

– свјетлуцати (светлети – светлуцати). 

У неким облицима и изведеним речима 

скраћује се слог основног облика, па према ије 

стоји је: : у облицима именица средњег рода које 

проширују основу, у множини двосложних име- 

ница мушког рода са уметком -ов-, у генитиву 

множине вишесложних именица (са је, 

али и ије), 

у компаративу придева, код именица са значењем 

умањености односно увећаности, код несврше- 

них глагола изведених од свршених и код других 

изведених речи. 

свKlett 

љеKlett 

свKlett 

(Klett 

–Klett 

п 

на 

– 

Ĥт – 

– 

–Klett 

свеKlett 

естанKlett 

(свKlett 

свĤKlett 

сKlett 







сугласник + р + ије/е: 

бријег – брегови, 

дријемати – дремљив 

(али разриједити – 

разрјеђивати) 

р + је: ријеч – рјечит; 

старјешина 

11. – Иза сугласника р, као и иза других су- 

огрKlett 

(Klett 

гласника, глас јат дао је ије у дугим слоговима: 

бријег, вриједан, напријед; ријека, ријеч, коријен 

(екавски: брĤг, врĤдан, Ĥ 

напрĤд; рĤка, рĤч, корĤн). 

Гласу р, , као што се види, може да претходи неки 

други сугласник (бријег), али не мора (ријека). 

а) Ако гласу р претходи неки сугласник, 

ије 

из основе (основног облика) скраћује се у поје- 

диним облицима и изведеним речима и место је 

јавља се е. . На тај начин изговор се знатно олак- 

шава. Примери: 

вријеме – времена е (екавски: врĤме Ĥ – времена), 

е 

ждријебе – ждребета (ждрĤбе Ĥ – ждребета), е бријег 

– брегови (брĤг Ĥ г 

– брегови), вриједан – 

вреднији 

(врĤдан Ĥ – вреднији), е тријезан – трезнији е 

(трĤ- 

зан – трезнији); 

е гријех – грехота, е 

грешка, грешан (екавски: 

грĤх 

– грехота, е 

грешка, грешан), стријела – стрелица 

(стрĤла Ĥ – стрелица), е ждријебе – 

ждребад (ждрĤбе – 

ждребад), повриједити – повреда е 

(поврĤдити – повреда), 

е дријемати – дремљив е (дрĤмати – дремљив), 

бријег – бреговит (брĤг Ĥ г 

– бреговит), спријечити – 

спречавати (спрĤчити Ĥ – спречавати). 

Изузетно у неким речима долази до одсту- 

пања од овог правила, па се пише и изговара је 

у кратким слоговима иако се испред гласа р на- 

лази сугласник: огријевати – огрјев (поред огрев) 

(екавски: огрĤвати Ĥ 

– огрев), разриједити – разрјеђивати 

(према придеву 

риједак) (екавски: 

ђиватиKlett 

разрĤдити Ĥ – 

разређивати – према редак), противрјечити 

(екавски: противречити). Код сло- 

женица разрјеђивати и противрјечити још се 

осећају њихови саставни делови, због чега оне 

и представљају изузетке (глагол разређивати у 

ијекавском, као и у екавском, има за основу именицу 

ред). 

б) Ако гласу р не претходи сугласник, тј. ако 

се р налази почетку речи или иза самогласни- 

ка, пише се и изговара је у слоговима са кратким 

јатом: 

Klettемена 

Klettебета 

Klettбета), 

риједак – рјеђи (екавски: рĤдак – ређи), ријеч 

– рјечит (рĤч – речит), ријека – рјечица (рĤка 

– речица), ријешити – рјешавати (рĤшити – 

редKlett 

читиKlett 

брKlett 

еKlett KlettврĤ 

KlettĤме 

Klett– 

Klettмена 

вр 

Klett), 

Klettвр 

– 

тивр ницу се 

тиврјеKlett 

јатомKlett 

тиврKlett 

разрKlett 

разрĤKlett 

рјеKlett 

рKlett 

–Klett 

ијеKlett 







решавати), коријен – корјенчић (корĤн – коренчић), 

прориједити – прорјеђивати (прорĤдити 

– проређивати); горјети, старјешина (екавски: 

горети, старешина). 

12. – У речима с префиксима пре- - и пред- - 

некадашњи глас јат дао је ије и е. . Најчешћа су 

ова два случаја: 

а) напоредо се јављају ије и е: 

: приједлог и 

прĤдлог, пријећи, пријеђем и прĤћи, Ĥ , прĤђем, 

Ĥ , речи с препријекор 

и прĤкор, пријесто и прĤсто, Ĥ , пријевре- 

пред-: 

мен и превремен, пријеподневни подневни и преподневни 

подневни 

приједлог прĤдлог; 

(екавски: прĤдлог, прĤћи, прĤђем, Ĥ , прĤкор, Ĥ , прĤсто, 

Ĥ , 

препрека 

превремен, преподневни); 

б) јавља се само е: прĤглед, Ĥ 

прĤзир, Ĥ 

прĤвод, 

Ĥ 

прĤвоз, прĤнос, прĤдсједник, препрека. 

прека. 

Ако гласу р претходи сугласник, према из 

основе (основног облика) стоји е у облицима и 

изведеним речима (изузеци су: огрјев (поред 

огрев), разрјеђивати, противрјечити). Ако гласу 

р не претходи сугласник, јавља се у слоговима 

са кратким јатом. У речима с префиксима пре- - и 

пред- - јављају се напоредо ије и е или само е. 

. 

13. – Стари глас јат прешао у ијекавском у 

и кад се нашао: 

а) испред самогласника о који постао од л: 

хтио (али: хтјела, хтјели, хтјети) ти) ) (у екавском: глас јат дао и: 

хтео, хтела, е 

хтели, е 

хтети), е живио ио (али: живје- 

а) хтио, дио; 

(екавски:Klett 

јKlett 

сKlett 

цKlett 

предKlett 

живKlett 

префиксима 

и 

ла, живјели, живјети) ) (екавски: живео, живела, 

живели, е 

живети), желио (али: жељела, жеље- 

ли, жељети) ) (екавски: желео, желела, ла, желели, 

желети); цио (али: цијела, цијели) ) (екавски: цео, 

цĤла, цĤли); дио (али: дијела) ) (екавски: 

део, дĤла), 

предио (али: предјела) ) (екавски: предео, предела), 

диоба (екавски: деоба); 

б) испред сугласника ј: сијати, гријати, гријалица, 

смијати се (екавски: сејати, грејати, греја- 

б) сијати, мудрији, 

тресијах; 

лица, смејати се); у компаративу 

Klettпред-: 

Klett: 

а) 

и 

б) Klettприје 

Klettиједлог 

Klettепрека 

Klettпрека 

придева: мудрији, 

старији и у имперфекту: тресијах, тресијаше 

(као и у екавском, с тим да је у имперфекту глагола 

бити, будем: бијах и бјех); 

желKlett 

дKlett 

сKlett 

хтKlett 

ијеKlett 

живKlett 

тиKlett 

желеKlett 

жеKlett 

грKlett Klettречи 

Klettчи с 

Klettи пред- 

Klettа) Klettи 

Klettдлог 

Klettпр 

и 

је ли, хт 

ти), ), (али: 

ео, , 

цио ије 

Ĥ ); дио (али: 

предје део 

ј: : ијати, 

еобаKlett 

сејKlett 

ба);Klett 

сијKlett 

дијеKlett 

ијелаKlett 

цијеKlett 

ијелиKlett 

желиоKlett 

желеоKlett 

леKlett 

етиKlett 

жељеKlett 

жеKlett 

живеоKlett 

живиоKlett 







в) испред сугласника љ: биљежити, забиље- 

в) биљешка 

лKlett 

нKlett 

жити, биљешка (екавски: бележити, забележити, 

белешка). 

У глаголском радном придеву пред самогласни- 

напоредна употреба: 

ком о могу, поред и, , да се јаве и други гласови: сио и 

сио и сјео, врио и врео сјео (али сјела), врио 

и врео 

(али врела), е 

зрио и зрео 

(али зрела), срио 

и срео 

(али срела) ) (екавски: сео, 

врео, зрео, срео). 

и у ијекавском и 

14. – 

У данашњем књижевном језику неки глаекавском: 

ислабити, 

голи имају у инфинитиву самогласник и 

место 

оћелавити 

старог јата. Тако је и у ијекавском и у екавском 

изговору: омршавити (постати мршав), ислаби- 

ти (постати слаб), оћелавити (постати ћелав). 

15. – 

Као у екавском, у инстр. једн. м. и ср. рода 

с овим – с овијем 

заменица и придева јат је замењено са и: с овим, 

с добрим – с добријем 

с добрим (неправилно је: с овијем, с добријем). 

овима – овијем 

16. – 

У множинским облицима заменица и 

добрима – добријем 

придева исправна је замена јата са и (као у екав- 

ском): ових, овима; добрих, добрима (није пра- 

вилно: овије(х), овијем; добрије(х), добријем). 

нисам, ниси напоредо 

17. – 

У одричним облицима глагола јесам јат 

са нијесам, нијеси 

се у ијекавском замењује са и (као у екавском) 

и са ије: нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису 

и нијесам, нијеси, није, нијесмо, нијесте, нијесу. 

Облици са ије (нијесам, нијеси) уобичајени су у 

Црној Гори. 

двојаки облици: 

18. – 

У ијекавском глаголи заливати, проливати, 

доливати и сл. (према лити) гласе 

(у екавском заливати) 

) и залијевати, пролијевати, долијевати и сл. 

(према лијевати). Међутим, именице везане за 

претходне глаголе немају двојаке облике: залив, 

заливати и залијевати 

пролив. и У екавском изговору препоручују се об- 

лици са самогласником и: заливати, проливати, 

доливати (а тако и: залив, пролив). 

треба разликовати: Klettислаб 

19. – У ијекавском изговору потребно је 

црњети и црнити 

разликовати глаголе на -јети, где је је постало 

од јата, од глагола на -ити: црњети – црним, 

црвењети – црвеним значи: постајати црн, 

нKlett 

залKlett 

ијеKlett 

–Klett 

Гори.Klett 

–Klett 

Klettвре 

Klettсре 

Klettела 

) 

Klettи место 

17. и са ије: : и 

Црној 

18. и 

долKlett 

пролKlett 

пролиKlett 

лијеKlett 

18.Klett 

–Klett 

нијеKlett 

ниKlett 

17.Klett 

–Klett 

овијеKlett 

овиKlett 

место 

залијеKlett 






црвен, али: црнити – црним, црвенити – црвеним 

значи: чинити нешто црним, црвеним (у 

екавском црнети – црним стоји према црнити – 

црним). 

У ијекавском се место је јавља и могласника о и сугласника ј и љ. такође је дао и ма глагола јесам заливати, вати и сл., који гласе и залијевати, пролијевати 

(у екавском само заливати, проливати). 

20. – Двојаки облици налазе се у две групе 

примера: 

а) је и и: 

вриједјети и вриједити, ити, мрзјети и мрзити, 

сједјети и сједити; старосједјелац јелац 

и старосједи- 

лац (екавски: вредети, ети, мрзети, седети, ети, староседелац) 

– најчешћи су облици са и (вриједити ити 

и 

сл.); 

б) ије и је: : 

блиједожут и бљедожут, колосијек к и колосјек, 

к, двојаки облици: 

подсмијехнути се 

и подсмјехнути се, послијепо- 

по- 

а) је и и: 

дневни и посљеподневни, подневни, послијератни и посље- 

вриједјети и вриједити; 

ратни, просијед и просјед, редослијед д 

и редосљед, 

б) ије и је: 

(екавски:Klett 

свијетлоплав и свјетлоплав (екавски: блĤдожут 

Ĥ 

подсмијехнути се и 

и бледожут, е 

колосĤк к и колосек, к, подсмĤхнути Ĥ 

се подсмјехнути се 

и подсмехнути е 

се, послеподневни, подневни, послератни, 

битиKlett 

испред са- 

. Стари глас јат 

у инфинитиву неких глагола, у ин- 

струменталу једн. м. и ср. рода заменица и приде- 

ва, у множинским облицима заменица и придева 

(иста замена је и у екавском у сва три случаја). 

Двојаке облике имамо: у мушком роду једнине 

глаголског радног придева, у одричним облици- 

и код глагола , проли- 

редослKlett 

просĤд Ĥ и просед, редослĤд д и редослед, ед, свĤтлоплав 

и светлоплав) – 

од дужине слога са старим јатом 

зависи да ли ће замена бити ије или је. 

21. – У ијекавском изговору место некадашњег 

гласа јата стоји е у неколико речи: 

неки, неколико, 

некад, нешто, Словени, обећати е и још понеки 

пример. Ове речи ијекавци не осећају као екавизме. 

Поред тога, у њиховом говору данас су сасвим 

преовладали екавски облици у примерима: 

дејство, мезимац, немушт, отмен. 


ĤKlett 

колосKlett 

обеKlett 

обKlett 

редосKlett 

речи:Klett 

лијеKlett 

подсмKlett 

(Klett 

свKlett 

и 

ијек 

јед, Ĥк и ек, е Ĥд и ед, 

) – 

у неколико ни, 

редослеKlett 

колосеKlett 

ĤKlett 

еKlett 

лијеKlett 

лијеKlett 

јеKlett 

е у ијекавском: неки, 

обећати; дејство, 

немушт 







имена се не „преводе”: 

Бела (Бијела) Црква, 

Горски вијенац (венац), 

Иво (Ива) Андрић, Ђура 

(Ђуро) Јакшић 

22. – Имена, презимена, географска имена 

и друге властите именице треба и у екавском 

и у ијекавском писати и изговарати у обли- 

ку у којем су уобичајене у средини где су настале: 

НедĤљко – НедјĤљко ј 

Ĥ 

– НеђĤљко (Неђо), 

Цветковић – Цвјетковић – БĤлић 

– Бијелић; Београд, БĤла Ĥ 

Црква, БĤла Косјерић, Сјеница, Пријепоље, Пљевља, Бијело 

Бијељина, Приједор; звĤзда Просвета Просвјета вијенац (Јова, Сима) (Јово, Симо), иако 

БĤлу Цркву у 

Бијелу вијенац 

вĤнац Јово, Сима. 

KlettЋетковић, 

KlettĤла Ĥ 

Паланка, 

Поље, Црвена зда (фуд- 

балски клуб), издавачко 

предузеће), (назив српских културних 

друштава у Републици Хрватској и у Републици 

Српској), Горски (књижевно дело). Исто 

правило важи и за мушка имена на -аа у екавском 

, ) и -оо у ијекавском о, , немају у основи глас јат. . Недопустиво је „прево- 

дити” властита имена, претварати Цркву 

(у говору ијекаваца), 

Горски у Горски Ĥ (у говору екаваца), замењивати 

име Јоваа са о, , а Симоо са а 

Властита имена једнако гласе у ијекавском и 

екавском, јер се употребљавају у облику у којем 

су уобичајена у средини где су настала. 

Klett(београдско 

ĤKlett 

KlettĤ 

Klettвља, Бије 

KlettĤзда 

(фуд- 






III 

хKlett 

Klett 

Сугласник х 

23. – У свакодневном говору, посебно у гово- 

ру мање образованих људи, врло често се губи 

сугласник х. У књижевном језику х 

се пише (и 

изговара): 

а) у генитиву множине придева, заменица 

и бројева: малих, већих, старих, , црних; х 

мојих, 

х 

неких, ових, њих; првих, трећих; 

; 

б) у глаголским облицима: у првом лицу је- 

х се пише: 

днине аориста – чух, почех, 

Klettх 

нађох; х у првом лицу 

а) црних, њих, првих; 

једнине и трећем лицу множине имперфекта – 

б) чух, х 

, ношах, ношаху, 

ношах, ношаху, чујах, чујаху; х у; 

у првом лицу је- 

ја бих 

х радио; 

днине потенцијала – ја бих 

х радио 

(некњижевни 

в) хвала; 

облици су: ја би радио, као и ми би радили, ви би 

г) хоћу, снаха, врх 

радили – в. т. 139а); 

в) у речима са сугласничком групом хв: : хвата- 

ти, ухватити, хвала, захвалити, алити, хвалисати се; 

г) у другим речима (на њиховом почетку, у 

средини, на крају): хоћу, 

хитно, 

хладан, 

храна; 

њихов, страхоте, прохујати, х 

снаха; а; одмах, х 

тих, 

х 

страх, врх. 

Сугласник х 

пише се (и изговара) тамо где му 

је по пореклу место. 

24. – 

Има речи у књижевном језику у који- 

ма се место х 

употребљавају сугласници в или в или ј место х: 

ј: : бува, мува, дуван, глув, дувати, марва, а, твор, 

глув, марва, проја 

зевати (екавски)/зијевати ати (ијекавски), исмевати 

(екавски)/исмијевати исмијевати (ијекавски); аждаја, проја, 

промаја. 

ј 

а. . 

25. – а) Сугласници х и 

в јављају се напоредо у х : в или ј: 

облицима именица ухо х 

односно 

уво. 

а) ухо и уво; 

б) Према неким речима са х стоје сродне б) кухиња, али кувати; 

речи са в или ј: кухиња, али кувар, кувати; сухомеснат 

(у изразу сухомеснати производи), али 

кихнути, али кијати 

сув, сувоњав; кихнути, али кијати, кијавица. 

26. – Следеће речи имају двојаке облике, са х 

и без х, с тим да су облици без х обичнији: подбу- 

иња,Klett 

ухKlett 

ватиKlett 

зијевKlett 

глувKlett 

оKlett 

дуKlett 

дувKlett 

марKlett Klett, 

Klettњих 

ан, в, , вати, х и у 






Сугласник x 

хао и подбуо, подбухла и подбула, подбухлост и 

двојаки облици, са 

Klett 

х и без х: подбухао и 

подбулост, подбухнути и подбунути; хрен и рен 

подбуо; хало и ало 

(aли: хреновка). Ипак, у подједнакој употреби су 

хало и ало. 

х се губи: танан; 

27. – Сугласник х 

изгубио се у речима: 

танан 

историја; ајвар, сат 

(од танахан); ан); 

историја, историјски и сл.; ајвар, 

алалити, алва, алка, амајлија; сат (од 

сахат) 

(али: сахат-кула). 

ат-кула). 

У неким речима изворно х 

се не пише или 

Klettј. 

Klett. се замењује сугласницима в или Понекад се 

равноправно употребљавају х 

и 

в, а јављају се и 

двојаки облици – са 

х и без х. 

28. – 

а) У личним именима и презименима 

може да се пише х, , али може и да се изостави или 

замени другим сугласником, зависно од начина 

х у именима и 

на који пише име или презиме онај који га носи, 

презименима, у 

односно од облика записаног у основним доку- 

именима места: 

ментимa: Захарија арија и Зарија, Михаило и Мијаило, 

а) Захарија и Зарија, 

Михаиловић и Мијаиловић, ј 

Христић 

и Ристић, 

Михаиловић и 

Буха х 

и Бува. . 

Мијаиловић; 

б) Имена места: Грахово, Ораховац и др. дуго 

б) Ораховац; 

се већ пишу са х 

у књижевном језику, иако у на- 

Аранђеловац 

родном говору често друкчије гласе (Граово и 

сл.). Наравно, има и имена у којима се губи х: 

Аранђеловац (нема х ни у имену празника: 

Аранђеловдан). 

Лично име или презиме пише се онако како 

га пише онај коме припада (са 

х, односно са изо- 

стављеним или замењеним тим гласом). 

Писање имена места је двојако: обично са 

стандардним 

х, али понекад и без њега. 

погрешно писање: 

29. – 

Погрешно је писање (и изговор) сугла- 

рђати – хрђати 

сника 

х у речима: хрђа, хрђати, захрђати, хрва- 

ти се, 

хрзати, зато што му ту није по пореклу 

место. У књижевном језику исправно је само: 

рђа, рђати, зарђати, рвати се, рзати. 

Изузетак 

је глагол опхрвати. 

Сугласник х не треба писати у речима: хрђа, 

хрвати се и сл., јер му ту није по пореклу место. 

–Klett 

БуKlett Klett(од са 

Klettсе 

Klettх не 

Klettв 

Klettили ј 

Klettв, 

Klett, а 

и 

29. 

29.Klett 

БувKlett 

ваKlett 

а.Klett 






Миа 

Klett 

IV 

и-оKlett 

Сугласник ј 

30. – Изговор гласа ј зависи од његовог поло- 

жаја у речи, од суседних гласова. Овај сугласник 

се понекад слабо чује, или се скоро никако не 

чује, губи се. Зато смо у неким случајевима у недоумици 

да ли да ј напишемо или не напишемо. 

31. – Највећу тешкоћу представља писање сугласника 

ј уз самогласник и, , који се слично из- 

говара. У ствари, ова слова некад иду заједно, а 

некад ј изостаје. 

а) Сугласник ј се пише између самогласника 

и-а, и-е, и-у: 

и-а, и-е, и-у: Србија, телевизија, ија, дијалог, таксија 

(ген. jеднине), радија 

(ген. једнине); хигије- 

ије- тријумф 

дијалог, клијент, 

на, дијета, геније, клијент, оријентисати се, 

жиријем (инстр. једнине), крије; ; пијук, тријумф, 

фијукати, гостију (ген. множине), 

жирију 

ију 

(дат. 

једнине), крију. 

. 

б) Ово правило не важи за сложене речи, у 

којима се не пише ј између саставних делова: 

иако, антиалкохоличар, антиамерички, при- 

ањати (од прионути); 

архиепископ, полиетилен; 

приупитати, питати, квазиуметник (екавски)/квази- 

квази- 

умјетник (ијекавски).. 

Не пише се ј ни у скраћеницама: ЦИА (Цен- 

не пише се ј: 

трална обавештајна агенција). То, наравно, не антиамерички, 

значи да се овде (као и у примерима иако, архи- 

архиепископ, 

епископ) ) не изговара ј, , бар у извесној мери. 

приупитати, ЦИА, 

Интернационално женско име Миа такође је Миа 

без сугласника ј. 

в) Између самогласника и-о не пише се ј (иако се између и-о не пише се ј: 

каткад чује): молио, пио, возио; иоле, мио, националан, 

прионути, милион, шампионат, диоба (ије- 

молио, мио 

шампиоKlett 

дKlett 

ј између 

кавски) (екавски деоба), учионица, ослободиоци. 

Овој групи примера припадају и именице као: 

студио, радио, које у неким другим падежима радио, радиом, али 

имају ј: студија, студију, радија, радију, зато што радија, радију 

иза и није о него а и у (слично помињаним примерима: 

дијалог, тријумф). Међутим, у инстру- 

еобаKlett 

учиоKlett 

милиоKlett 

пиоKlett 

возKlett 

возиоKlett 

учKlett 

шампKlett 

мKlett 

ио, , пио, ио; ; иоле, 

нути, ион, деоба), Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму 






не пише се ј између: 

а-и, е-и, о-и, у-и: 

заиста, креирати, 

доиста, бедуин 

ј на крају основе између 

и-о, а-и, е-и, о-и, у-и: 

Маријом, Крајина, 

Пејић, моји, олуји 

менталу једнине, као и у номинативу, не пише се 

јKlett 

ј: студиом, радиом. 

Сугласник ј пише се између самогласника и-а, 

и-е, и-у. . Изузетак су сложене речи и скраћенице 

(понекад и страна имена). Ј 

се не пише између са- 

могласника и-о. 

. 

32. – Кад се 

и нађе на другом, а било који дру- 

ги самогласник на првом месту, између њих се не 

пише ј: 

: каиш, наиван, заиста, наиме, Каиро, архаизам, 

заинтересовати; неимар, преиспитати, 

креирати, рати, неистинит, атељеи 

(множина); до- 

иста, егоизам, југоисток, поиграти, нивои 

(мно- 

жина); ; бедуин, континуитет, тет, конструисати, 

полуистина, интервјуи 

(множина). 

. 

Сугласник ј не пише се између самогласника 

а-и, е-и, о-и, у-и. 

. 

33. – Уколико се 

ј налази на крају основе речи, 

оно се најчешће пише пред наставцима за облик 

и при грађењу нових речи. Ово, доста уопштено 

правило биће јасније кад се анализирају следећи 

примери: ракија 

а – ракијом, змија – змијоглав, 

твој – твојих, 

крај 

– крајичак. Додавањем на- 

ставака за облик на основу (ракиј-ом, твој-их) 

и стварањем нових речи (крај-ичак, змиј-о-глав) 

сугласник ј доспева у међусамогласнички поло- 

жај у којем се пише, за разлику од сличних ситуа- 

ција у којима се 

ј не пише јер није на крају основе. 

Према томе, 

ј се пише између и-о у примерима: 

ракијом, змијоглав, али не и у случајевима као: 

пио, милион; ио пише се између а-и, о-и у: крајичак, 

твојих, али не и у: каиш, доиста. 

Има много речи чија се основа, пуна или (ређе) 

окрњена, завршава сугласником 

ј. Оне се могу, 

ради прегледности, поделити у неколико група. 

а) Највећу групу чини већ описана категорија, 

Klettаиме, Klettаиро, 

Klettеиспитати, 

Klettспитати, 

у којој се ј с краја основе пише иако се често не 

изговара (нарочито онда кад иза ј долази и). Наведеним 

примерима (ракијом, крајичак и сл.) 

милKlett 

милиоKlett 

–Klett 

твојKlett 

змKlett Klettме, 

Klettро, Каи ар- 

твој – 

ијом, 

ио, , 

ракијоKlett 

твKlett 

твојиKlett 

ојих,Klett 

пKlett 

пиоKlett 

ракKlett 

–Klett 







додајмо и ове: Маријом, змијолик, Србијо; доживљаји, 

обичајима, Бајић (према Баја и Бајо), 

Крајина, калајисати; сеји, сејин (према сеја), 

Пејић (према Пеја и Пејо), музеји (множина); 

моји, који (према која, које), Којић (према Којаа 

и Којо), Војин (према војна – рат, војник и сл.), 

завоји (множина); олуји (према олуја), зујии (према 

зујати), Грујић (према Груја и Грујо), славуји и 

(множина). При писању оваквих речи не може- 

мо се ослонити на њихов изговор него на сродне 

облике и речи у којима проналазимо основу на 

сугласник ј, , који се овог пута много боље чује. 

б) Између самогласника а-и пише се ј кад се 

у 

нађе на крају суперлативног префикса нај- у при- 

девским и прилошким облицима: најиздржљи- 

вија, најизразитија; најискреније. 

в) Именица херој чува ј у свим падежима (хе- 

херој, хероји али 

роја, хероју, хероји…) и у изведеницама херојски, ј 

хероизам 

херојство, али код именица хероина, хероизам, 

хероика не пише се ј. . Нема ј ни у сложеним и из- 

веденим речима које садрже окрњену основу именица 

на -ија: артериосклероза (иако је артерија, 

артеријом), потенциометар (али потенција), 

комедиограф (али комедија); еволуциони (према 

еволуција), пропорционалан (према пропорција), 

амбиција, амбицијом, 

амбициозан (према амбиција), ија), импресионизам, 

ионизам, 

али амбициозан 

импресионирати ионирати 

(према импресија). 

У оба случаја, између о-и 

и и-о, не пише се ј 

зато што се не јавља у датим речима ни у језици- 

ма из којих су преузете. 

г) Сугласник ј, , који припада основи, треба пи- 

иј + ски: хемијски, 

сати код придева и прилога изведених суфиксом медијски 

-ски 

од именица на -ија и -иј: индустрија – ин- 

медијKlett 

телевизијKlett 

дустријски, , телевизија – телевизијски, хемија 

историјKlett 

– хемијски, 

армија – армијски, историја – историјски, 

Шумадија – шумадијски, медиј (чешћи је 

множински облик медији) – медијски. 

шумадијKlett 

ј између а-и 

суперлативу: 

најиздржљивија 

, д) Слово ј пише се између два 

и, мада се у из- 

ј између два и: 

ситуацијKlett 

говору углавном губи: ситуацији, линији, змији, линији, медији, Илијин, 

Ћуприји, Југославији; медији, таксији, радији кутијица, старији 

(множина); Илији, Илијин, Марији, Маријин; 

кутији, кутијици, ракији, ракијица; чији, нечији, 

свачији, богатији, старији, спремнији. У 

армијKlett 

–Klett 

–Klett 

-Klett 

-ијKlett 


Klettа-и 

Klettу у 

о-и и 

ија и иј: 

ски, а 

а – 

а – ски, 

) – 

медијиKlett 

импресијаKlett 

еволуциоKlett 


и)Klett 

ија).Klett 







ј се губи у низу ији: 

комшиница (од 

комшијиница), Илић (од 

Илијић) (али Цвијић) 

ији = ји: мачији – мачји, 

овчији – овчји 

иј у императиву: криј, 

, 

кријмо, кријте 

ствари, сугласник ј уноси се из основе, из сродних 

облика у којима се јасно изговара. Према ситуација, 

ситуацију 

у 

пише се 

ситуацији, према 

Марија, Марију у – Марији, 

и, Маријин, према чија, 

чију – чији итд. 

ђ) До губљења сугласника ј 

у низу ији и са- 

жимања два и у једно долази код именица изве- 

дених суфиксом -ица, који се додаје на придев- 

ски суфикс -ин: комшиница, судиница (од ком- 

шијин-ица, судијин-ица) и код презимена типа 

Илић, Терзић Илиј-ић и Терзиј-ић). Илијић, 

Терзијић. Цвијић Цвиј-о) 

и у 

и. 

(мачији, божији, 

мишији, козији; гушчији, овчији) могу да се 

(мачји, божји, 

мишји, козји; гушчји, овчји). -ији (овчији), а у 

-ји (мачји). 

криј, кријмо, 

кријте; пиј, пијмо, пијте; не убиј, не убијмо, не 

убијте; налиј, налијмо, налијте; бриј, бријмо, 

бријте гриј, гријмо, гријте (у екавском: греј, 

грејмо, грејте), сиј, сијмо, сијте (у екавском: сеј, 

сејмо, сејте), разумиј, разумијмо, разумијте (у 

разумеј, разумејмо, разумејте) и др. 

-иј, -ијмо, -ијте ј се не изгова- 

криј, кријмо, кријте према 

крију, затим гриј, гријмо, гријте према 

гријем, грију и сл. 

ј нађе на крају пуне или окрњене основе 

Klettиница 

(од Илиј-а, 

ић 

Ретки су несажети облици: Klettтерзиј-а, 

KlettИлији 

Klettи . А презиме (од Цвиј-а и 

разликује се од њих по неким особинама (акце- 

нат на првоме и из низа и завршеци - 

основној речи) и ј се увек пише између два 

е) Придеви са суфиксом -ији 

ији, пишу и у облику са суфиксом -ји 

Иза групе сугла- 

сника нешто је чешћи суфикс 

осталим случајевима краћа форма 

ж) Ј 

се пише у облицима императива на крају 

речи иза и и испред сугласника: 

итд. Само у ијекавском изговору јављају 

облици:Klett 

се облици: екавском: У завршецима ра или се врло слабо чује, али се пише по угледу 

на облике презента: 

кријем, Кад се 

речи, оно се пише и у оним облицима и речима 

у којима се једва чује или се уопште не изговара. 

KlettЦвиј-о 

У таквом положају ј се пише између и-о, а-и, е-и, 

о-и, у-и, и-и и у низу иј. Изузеци су ретки. 

сKlett 

сејтеKlett 

гријуKlett 

грKlett 

пKlett 

налKlett 

ијKlett Klettј у 

Klettница (од 

Klett) и 

Klett, 

KlettИлиј 

Klettиј- 

Klett-и 

Klettић 

Klettћ и 

Klettији 

ијте; уб ; 

ејмо, 

ејмо, , гријем, 

(од сKlett 

сејмоKlett 

грKlett 

брKlett 

ијтеKlett 

убKlett 

ијтеKlett 

ЈKlett 





коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

грејмоKlett 

бријтеKlett 

убијтеKlett


34. – У личним именима и презименима може 

да се пише сугласник ј место самогласника и, нпр.: 

Михаило – Михајло, Михаиловић – Михајловић. 

Михаило и Михајло као 

различита имена 

Наравно, и поред велике сличности у изговору 

ова два гласа, реч је о посебним именима и презименима. 

35. – У речима страног 

Klettј порекла некад се пише ј е-а: идеја, али 

ј између е и а: идеја, турнеја, епопеја, еја, орхидеја, 

, идеал 

Кореја, плејада, а некад не пише: идеал, идеалан, 

океан, ген. купеа, бифеа, Борнеа, Дантеа 

и др. 

Klettизмеђу 

Klett 

Klettј 

Klettе- 

Klett-а 

Klettа: 

Klett: ид 

Klettидеа 

Klettеал

Pravopis srpskog jezika_flip_optimized

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?