dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

političara, ministara kulture i ponekih Ristićevih poštovalaca i sledbenika iz redova
književnika. Sećajući se svog prvog kontakta s' Markom Ristićem, ranih pedesetih
godina, Petar Džadžić će u subotičkoj „Politici” (14 jula) zabeležiti sledeće:
„Književni ideolog i kritičar, esejist i komentator književnosti, pesnik i autor
nadahnutih dnevnika, koji je već imao više od trideset godina književnog rada za sobom i
koji je tada bio u punoj životnoj snazi, tek prešavši pedesetu godinu, uistinu nije osetio
radost kritičnog prihvatanja, pa čak ni oporost negacije zasnovane na primernoj analizi a
ne na vulgarnoj netrpeljivosti i ideološkoj idiosinkraziji. (...)
Novi nesporazumi se umnožavaju: zadojen duhom Bretonove 'legendarne
intrasigentnosti' a formiran u vremenu kojim nije dominirao duh intelektualne
tolerantnosti, navikao da deli udarce na isti način na koji ih je i primao, Ristić će svoj
negativni odnos prema Momčilu Nastasijeviću, Vinaveru ili prema Antologiji srpske
poezije Miodraga Pavlovića pretvoriti u diskvalifikaciju, u osudu, u presudu. Reskost i
neopozivost tih osuda neće dobro odjeknuti u vremenu koje razložnu analizu
pretpostavlja grubim a pojednostavljenim tvrdnjama.
Uvažavajući Ristićev antikonzervatizam i antitradicionalizam, moram istaći da
Ristić ne samo da nije imao ljubavi za našu književnu tradiciju, pa i da je nije dovoljno ni
poznavao. Upšte, njegova književna interesovanja bila su u izvesnoj meri sužena . U žiži
su bili evropski romantizam i, naravno, njegov izdanak – nadrealizam.
Kao pisac memoara, Ristić je značajan svedok vremena i zbivanja u vremenu, ali i
narcisoidni zagovornik 'svog slučaja' i slučaja ljudi najbližih u generaciji (i u
nadrealističkom pokretu). Kao pesniku, Ristiću se događalo isto što i mnogim drugim
teoretičarima: veliko poznavanje načela stvaranja nije urodilo i stvaranjem velike
poezije.”
VAŽNIJA DELA MARKA RISTIĆA
1. Od sreće i od sna, Beograd, S. B. Cvijanović, 1925.
2. Bez mere, Beograd, S. B. Cvijanović, 1928.
3. Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog (u saradnji sa
Kočom Popovićem), Beograd, Nadrealistička izdanja,
1931.
4. Koje su pobude i kakvi su uspesi školske filozofije.
Povodom jedne kritike na Nacrt za jednu fenomenologiju
iracionalnog, Beograd, Nadrealistička izdanja, 1932.
5. Anti-zid. Prilog za pravilnije shvatanje nadrealizma (u
saradnji sa vanom Borom), Beograd, Nadrealistička
izdanja 1932.
6. Predgovor za nekoliko nanapisanih romana, Zagreb, astra
klub, 1936.
7. Turpituda, paranojačko-didaktička rapsodija, sa crtežima
Krste Hegeduši-ća, Zagreb, 1938. (Zaplenjeno)
8. Smrt fašizmu – sloboda narodu, Beograd, Prosveta, 1946.
9. Književna politika. Članci i pamfleti, Beograd, Prosveta.
1952.
10. Prostor – vreme. Eseji i članci. Zagreb, Zora, 1952.
11. Ljudi u nevremenu. Ogledi i članci. Zageb, Kultura, 1956.
87