dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

ustvari jedan korak ka objavljivanju mojih odabranih dela. Dogovorio se s' glavnim
urednikom da fotokopiramo postojeće knjige i tako pripremim rukopis za štampariju.
*
„Pesničko delo ne živi i ne nastaje kao odraz nečeg drugog, već kao u sebi
zatvorena jezička struktura.”
(Volfang Kajzer)
*
(San)
Sa D. prolazim noću pored groblja. Mesečina obasjava ogromne nadgrobne
spomenika. Pokušavam na njima, bezuspešno, da pročitam imena sahranjenih. Iznad
poluizbrisanih i teško čitljivih imena prodorno me gledaju, i kao da pulsiraju, iskaču i
uvlače se u crni mermer, ljubopitljive oči mrtvaca.
Najednom začuje se strašna buka. Nailaze u talasima: haotični zvuci zvona, teška
lomljava stvari, prodorni huk vode koja pada.
D. hvata panika. Ubrzavamo hod. Kraj potočića koji teče ivicom groblja
nailazimo na grupu dečaka. Na licu su im klovnovske maske ali nisu veseli. Pitamo ih
odakle ova buka. Oni ćute.
Nedelja, 10. jun 1984.
Pojavio se dvobroj „Književnosti” 6-7; nema signalizma. Prema obaveštenju što
sam dobio kasnije od sekretarice neće to biti ni u sledećem dvobroju 8-9 koji je u štampi.
Pismo iz Njujorka:
*
67