dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

*
„Pisca pre svega zanima pisanje. On ne bi imao ništa protiv ni da svet propadne,
ako bi bio siguran da bi njegova knjiga o toj temi mogla ugledati svetlo dana.”
(Breht)
*
Katalog sa izložbe NEMOA NOTHING DOING MAIL ART SHOW koju je
organizovao R. Comings iz Willits-a SAD.
Subota, 26. maj 1984
Šaljem marke, (artists postage stamps) Lőbachu na poziv još od marta. Ne znam
da li sam zakasnio, nije mi označio rok do kog moram poslati. Uz uobičajene štampane
marke još dva originala u boji.
*
Film (negativ) moja fotografija na kompjuterskim karticama iz „Algola”, za Hipe
World Hq, Njujork; pripremaju knjigu fotografija.
*
Tri poštanske karte za Budimpeštu – mejl-art izložba septembra.
*
„Dve hiljade svetlosnih godina daleko od Zemlje postoji nešto ogromno i retko
vidljivo. Zna se da postoji jer svakih 27 godina pomračuje svetlost Epsilon Aurige,
zvezde koja je 250 puta veća i 50 hiljada puta sjajniji od Sunca. Niko još nezna da li je to
neki oblak meteorita, gas, crna rupa ili maglina iz koje se rađa neki novi sunčev sistem.
Čini se da je poslednja hipoteza ipak najverovatnija, mada će se o svemu saznati nešto
više kad prođe poslednje pomračenje, koje traje već dve godine, i kad Epsilon povrati
svoj sjaj. Jer, ono što se događa u dubini svemira, u ovom trenutku pomno prati 55
astronoma iz 12 zemalja.
Osmatranje uz pomoć ultravioletnih i infracrvenih zraka navode na zaključak da
je ova maglina u stvari veoma zgusnuti disk, prečnika milijardu i po kilometara i debljine
150 miliona kilometara, koji se okreće velikom brzinom, spreman da svakog trenutka
počne da emutuje hladne balone gasa iz kojih se rađaju zvezde.
Astrofizičar NASE Robert Stensel kaže da će upređivanjem podataka iz čitavog
sveta moći da se utvrdi kakvo je središte ovog diska – toplo ili hladno, ili možda u njemu
nema ničeg. U svakom slučaju, ono što bude otkriveno ima šanse da bude i potvrđeno tek
2009. godine, kad dođe do novog pomračenja Epsilon Aurige.”
*
„Kanadski naučnici nameravaju da uz pomoć genetskog inženjeringa uzgoje
džinovsku potočnu pastrmku koja bi, kako veruju biolozi, mogla da predstavlja hranu
budućnosti i bogat izvor proteina. Biolozi sa kanadskog univerziteta Makmaster, u
Hamiltonu, nameravaju da kloniranjem gena hormona rasta obične potočne pastrmke i
58