dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

drugi, ja ću biti ovdje, neću ništa reći, postojat će tamo neka priča, netko će pokušati da
ispriča jednu priču. Da, opovrgavanja ima kao pljeve, sve je lažno, nema nikog,
razumljivo nema ničeg, fraza kao pljeve, budimo prevareni vremenom, svim vremenima,
očekujući da to prođe, da glasovi umuknu, sve su to sami glasovi, same podvale. Ovdje,
krenuti odavde i otići drugdje, ili ostati ovdje, ali odlaziti i dolaziti.”
(Beket)
Nedelja, 10. septembar 1989.
Svete mošti kneza Lazara, posle putovanja dugog više od godinu dana, od
Saborne crkve u Beogradu kroz manastire u Srbiji, konačno su stigle u njegovu
zadužbinu manastir Ravanicu.
U letopisnim beleškama kaluđera Daskala Stefana o velikoj seobi Srba 1690.
godine zapisano je kako su ove mošti pre skoro trista godina krenule iz manastira.
„Malo našeg naroda dade se u bekstvo gore uz Dunav, jedni na lađama, drugi na
konjima i kolima, a neki peške, kao i ja siromah. Četrdeset dana smo putovali i dođosmo
do Budima grada. Tamo (stiže) i svetejši patrijarh Arsenije Čarnojević i nekoliko vladika
i kaluđera od mnogih manastira i narod mnogih iz sve zemlje, srpske, muško i žensko.
Tako i mi žitelji manastira Ravanice s moštima svetoga kneza Lazara srpskoga.”
Odiseja s' ovim nije završena.
„Mošti kneza Lazara ostale su u Sentandreji četiri godine, a zatim prenete na
Frušku goru u manastir Ravanicu, kome su kaluđeri dali ime po ovoj Ravanici u Ćupriji.
Kao nekad u moravsku Ravanicu, Srbi su dolazili u Vrdnik da se poklone moštima kneza
Lazara.
U vreme akcije za istrebljenje Srba u 'Nezavisnoj Državi Hrvatskoj' ustaše nisu
poštedele ni mošti svetitelja u fruškogorskim manastirima. Zato je nastojatelj manastira
vrdničkog Ravanice arhimandrid Longin, potonji vladika zvorničko – tuzlanski, uz
pomoć nemačkih oficira i vojnika 1942. godine preneo mošti kneza Lazara u Sabornu
crkvu u Beogradu.”
*
U julskom broju „Književne reči” prevodilac Biserka Rajčić predstavljajući
Julijana Kornhauzera beleži: „Julijan Kornhauzer, poljski pesnik, romanopisac, kritičar,
prevodilac i jugoslavista naš je stari poznanik. Najbolje ga poznajemo kao pesnika i
jugoslavistu. Kao pesnik ušao je u antologiju Petra Vujičića „Savremena poljska
poezija”, objavljenu u Bigzu 1985. godine. Pesme su mu objavljivane i u nizu časopisa.
Kao jugoslavista poznat nam je po studijama o srpskom nadrealizmu, hrvatskom
modernizmu, jugoslovenskom ekspresionizmu, dadaizmu, a posebno po knjizi o
signalizmu, poslednjem pravom pravcu u našoj savremenoj poeziji.”
*
Poziv iz Meksika da učestvujem na III INTERNATIONAL BIENNIAL OF
VISUAL /EXPERIMENTAL/ ALTERNATIVE POETRY. Tema ovog bijenala je: „The
last decade: 1980 – 1990 – 2000.”
*
438