dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

straži da je njihovu 12 metara dugu jahtu 14. juna napalo 300 mužjaka kitova. Prethodno
je brod opkolilo 200 ženki s mladuncima. Kad su potrošili zalihe, hranili su se mesom
kornjače, koju su uspeli da ulove, i ribom. Najstrašnije je bilo kada je na 30 metara
udaljenosti jedan norveški brod prošao, a da ih nije primetio.”
*
Pismo i nove pesme signaliste Vusa Kosmikusa iz Titograda.
„Misao igra i svuda je u igri.”
*
„Svijet, bitak u postojanju totaliteta, razvija se kao igra vremena. Mišljenje misli
vrijeme u vremenu, sa vremenom.
Ono je vrijeme koje misli.”
(Akselos)
*
„Treba proći kroz šumu već rečenog, kako bi ponovo našli zadovoljstvo da
govorimo neke stvari prvi put.”
(Eko)
*
Razgovor s' Miloslavom Šutićem koji se upravo vratio s' odmora. Od njega
saznajem da je ovih dana otišla u štampu treća knjiga zbornika „Rodovi i vrste” koju
Šutić uređuje u okviru naučno-istraživačke akcije u Institutu za književnost. U zborniku
se nalazi izvanredan Živanov tekst „Žanrovi u signalizmu” čije objavljivanje s'
nestrpljenjem očekujem. Tekstovi iz ovog zbornika (u celini) biće istovremeno objavljeni
i u broju 4 časopisa „Književna kritika”.
*
Nebo i zemlja. Na mojim dlanovima. Tamne. Divlje zveri. Razglobljena sintaksa.
U grlo uranja. Žedan si krvi. Kao bolesni Vergilije. Oči sklapaš. Osvestile se stvari. U
zemlji Hiperborejaca. Mrtve reči. Zlatni zvon. Misterije. Na tvojim se usnama.
Rasplamsava.
*
„Ko upravo završi neko veliko delo, primećuje kako ono formira jedno biće koje
on nije želeo, koje nije izmislio, upravo zato što ga je stvorio, i oseća strašno poniženje
što je postao sin svog dela, što mu pozajmljuje neodbacive crte, sličnost, manije, granicu,
ogledalo; a najgore od svega u ogledalu, jeste videti se omeđen, takav i takav.”
(Valeri)
Nedelja, 27. avgust 1989.
431