dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

*
Pošiljka sa brojnim radovima mejlartiste Bruna Chiarlonea iz Italije:
*
Za pojedine teoretičare literatura činjenice je: crtica, naučno-umetnička
monografija, fakto-montaža, novinski i časopisni feljton, biografija, memoari,
autobiografija i druga dokumenti, dnevnik, korespodencija, itd.
(San) *
Penjem se uz visoko, razgranato drvo. Stablo mu je debelo i
glatko. Široke grane, bez lišća, pune su divnih, plavih cvetova iz kojih se širi opojan
miris. Negde na samom vrhu drveta, koji se uzdiže kao jarbol broda, visi ogroman plod
sličan narandži. Želim da dođem do ploda, da ga dodirnem, da ga uzmem.
Dan je. Bleštava svetlost kao da kulja iz otvorenog ždrela neba.
Penjanje je naporno i teško. Oprezno se hvatam obema rukama za stablo. Još
opreznije stajem na glatku koru savijenih grana. Opojni miris cvetova sve dublje ulazi u
nozdrve, u pluća i omamljuje.
U jednom trenutku okliznem se, gubim ravnotežu, noge više nemaju oslonac -
počnem da padam. Padanje nije strmoglavo. Slično je blagom lebdenju i poniranju....
Ležim u travi ispod drveta. Iz obližnjeg čestara izlazi mali zeleni jazavac. Čudna
boja njegovog krzna i dlake jedva se razlikuje od boje trave. Oprezno mi prilazi.
Nervozan je. Talasa svojim dugačkim repom. Kada priđe sasvim blizu u njegovoj šiljatoj
glavi i sitnim očicama nazirem meni odnekud poznat lik.A onda iz zapenušene jazavčeve
njuške, umesto groktanja, začuje se tanak, kreštav ljudski glas. ''Pao si! Pao si!'' - kaže,
nekako, zlurado. Taj neprijatan glas odmah otkriva mog posetioca: kritičara, polemičara i
pesnika, neprikosnovenog vođu srpskog nadrealizma.
Petak, 25. avgust 1989.
428