dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

U podne, po strašnoj vrućini, do knjižare Matice Srpske u Knez Mihajlovoj da
vidim da li su stigla nova „Polja” sa signalizmom. „Polja” nema, kupim „Bagdalu” sa
Đorđem Kostićem koji govori o nadrealizmu.
*
„Oktobra 1739. godine Engleska je objavila rat Španiji, zato što su španske vlasti
maltretirale britanske državljane. Rat je poznat kao 'rat ušiju', jer je neposredan povod
bilo odsecanje ušiju nekom nesretnom Englezu. U stvari, taj se rat vodio oko kolonija,
konkretno oko neregulisanih graničnih pitanja u Floridi, današnjoj američkoj saveznoj
državi.”
*
U Pionirskom parku ispred Savezne skupštine na jednoj od klupa, krupna, snažna
figura pisca Vlade Stojšina, bivšeg predsednika Udruženja književnika, glavnog i
odgovornog urednika Bigza sada penzionera. Oslovljavam ga prisno sa: „Vlado kako si?”
On diže pognutu glavu i gledajući mutnim pogledom nekako pored mene odgovara jedva
razgovetno: „Strah me, plašim se.”
*
„Verš je kazao, Ti se sada zoveš Bendžamin. Znam zašto se sada zoveš
Bendžamin. Hoće da od tebe naprave rđu s’plavim desnima. MAMI kaže da je u staro
vreme tvoj deda promenio ime jednome crncu, i da je on postao sveštenik, a kad su ga
pogledali, i njegove desni su postale plave. Inače nisu bile plave. A kad bi ga noseće žene
pogledale u oči u vreme punog meseca, deca su im se rađala s’plavim desnima. I jedno
veče, kad se tuda motalo dvanaestak takve dece s’ plavim desnima, više se nije vratio.
Lovci su ga našli u šumi, bile su ostale samo kosti. I znaš ko ga je pojeo? Deca s’plavim
desnima.”
(Fokner)
*
U nozdrvama ti. Tama. I. Goričina. Mlaz mleka. Niz lice. Rosi žednu zemlju.
Pada. Pada sneg. Hladno sečivo Svetovida. Grlim tvoju sen. Večno-žensko. U đavoljem
krilu. Izdan peva. Oko mrtvog sokola. Izluđuje dan.
Sreda, 12. jul 1989.
Čitava noć protkana uzbudljivim erotskim snovima. Ujutru napet i tvrd zornjak.
*
„Nokturno. Poslednja mjesečeva četvrt režanj žute dinje, visi na nevidljivoj niti,
koso. Grozničava rasvjeta richardovske scene. Boja mjesečine krvavi urin. Na tamnom
baršunu noći mjesec Paula Klee-a.”
(Krleža)
*
414