dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

utehu, napisao je razmišljanje pod naslovom „Samome sebi” i to na grčkom jeziku.
Osnova je stoička filozofija, čiji se principi iznose bez naročite krutosti i sa rezignacijom.
Marko Aurelije je poslednji značajni stoik. Jezik se približava jednostavnom govornom
izražavanju, oblik izlaganja je aforisitičan, što se može objasniti načinom na koji je delo
nastalo (na carevim pohodima) i samom autorovom prirodom: on nije bilo sklon ni
preteranom ispoljavanju, ni ti pak dugačkom dociranju.”
(Tuskulum leksikon)
„Antonina Pija nasledio je Marko Aurelije koga je on usinio još za Hadrijanovog
života.
Marko Aurelije je pripadao porodici Anijê, koji su vodili poreklo iz Španije.
Rodio se u Rimu i rastao u krugu ljudi bliskih caru Hadrijanu.
Marko Aurelije poznat je kao istaknuti predstavnik stoičke filozofije. Svoje
poglede izložio je u beleškama koje nose naslov „Samome sebi” i koje su nađene i
objavljene posle careve smrti. U osnovi njegove filozofije leži samoanaliza, pomoću koje
čovek treba da nađe put ka samousavršavanju i da vodi život u skladu sa prirodnim
zakonima.
Društveni život svih vremena izgleda Marku Aureliju monoton i jednolik. „Uvek
pamti da sve što se sad dešava, i ranije se dešavalo, i da će se uvek dešavati... Seti se, na
primer, čitavog dvora Hodrijana, i čitavog dvora Antonina, i čitavog dvora Filipa i
Aleksandra i Kreza. Svuda je bilo sve isto, samo što su lica bila druga”. Zamorenost i
sumnja odzvanjaju u njegovim rečima o mogućnosti usavršavanja političkog poretka.
„Ne sanjaj o Platonovoj državi; budi zadovoljan ako ti ma šta pođe za rukom, čak i na taj
uspeh gledaj kao na veliku stvar.” Marko Aurelije vodio je skroman život, odlikovao se
trudoljubivošću, striktnim izvršavanjem svojih obaveza; on je mnogo vremena
posvećivao suđenjima i u poslednjem periodu života mnogo je vremena proveo u
pohodima.”
(iz „Istorije starog Rima”)
*
„U rudnicima na ostrvu Špicberg, u zoni polarnog kruga, pronađena su
ugljenisana stabla palmi, lovorovog drveća i drugog tropskog bilja, što svedoči o velikim
klimatskim promenama u prošlosti naše planete.”
*
„Za svoj film 'Žena na Mesecu' (1930. godine) slavni nemački režiser Fric Lang
tražio je savet konstruktora Hermana Oberta, pa je čak i finansirao izradu modela te
filmske rakete. Obert je nastavio rad na projektu, iz kojeg su kasnije nastale zloglasne
Hitlerove rakete 'Fau 1' i 'Fau 2', koje su razarale London 1943. i 1944. godine.”
*
Čeka nas. Lekovit dan. Jezik jutro iscrtava. Moćni krvotok. Reči. Vrutak svetlosti.
Strepnja treperava. Posrćući. Krenuli smo. K njemu. Nezaustavljiva je večnost. Zvezdani
tragovi. Na pesku. Nebesa sivoplava. Ispod trunja. Gorčine. Rže konj. Trojanski.
Utorak, 4. jul 1989.
412