dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

„Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu
njegovu istoriju. I u poslednjem ratu ta nesloga i ta izdaja uvele su srpski narod i Srbiju u
agoniju čije su posledice istorijskom i moralnom smislu prevazilazile fašisitičku agresiju.
Pa i kasnije, kada je formirana socijalistička Jugoslavija, srpski vrh je u toj novoj
zemlji ostao podeljen, sklon kompromisima na štetu sopstvenog naroda. Ustupke koje su
mnogi srpski rukovodioci pravili na račun svog naroda, ni istorijski, ni etički, ne bi
mogao da prihvati nijedan narod na svetu. Pogotovo što Srbi kroz čitavu svoju istoriju
nisu nikada osvajali i eksploatisali druge. Njihovo nacionalno i istorijsko biće kroz čitavu
istoriju i kroz dva svetska rata kao i danas je – oslobodilačko. Oslobađali su večito sebe i,
kad su bili u prilici, pomagali su drugima da se oslobode. A to što su u ovim prostorima
veliki narod, nije nikakav srpski greh, ni sramota. To je prednost, koju oni nisu koristili
protiv drugih. Ali moram da kažem ovde na ovom velikom, legendarnom polju Kosovu,
da Srbi tu prednost što su veliki, nisu nikada koristili ni za sebe.
– Zaslugom svojih vođa i političara i njihovog vazalnog mentaliteta čak su se
zbog toga osećali krivim pred drugima, pa i pred sobom. Nesloga srpskih političara
unazađivala je Srbiju, a njihova inferiornost ponižavala je Srbiju. Tako je bilo
decenijama, godinama. Evo nas danas na polju Kosovu da kažemo – da više nije tako” –
istakao je Milošević u svom govoru.
*
Iz Niša konačno stiže „Vidov dan”. Knjižica grafički sa „signalističkim” knezom
Lazarom na koricama lepo izgleda. Posle čitanja pesama utisak da je to jedna od mojih
boljih zbirki.
*
Za Čarlsa Morisa pojam znaka je fundamentalan za nauku o čoveku „kao što je
pojam atoma za fizičke nauke ili pojam ćelije za biološke nauke”.
*
Novi brojevi časopisa „Koraci” 5–6 sa temom „Kosovska bitka”, šest vekova i
„Gradina” 3 (mart) sa novom redakcijom na čelu sa mlađim niškim pesnikom Goranom
Stankovićem.
*
„Smrt je, kao i rađanje, jedna tajanstvenost, jedna prirodna tajna, novi oblik
sklapanja istih sastojaka. Nema tu baš ništa što bi trebalo da muči čoveka, jer se u tome
ništa ne nalazi što bi činilo odvratnom suštinu jednog svesnog bića, niti pak ružnom
nameru tog novog sklopa.”
„Smrt. Da li razvejavanje? Raspadanje u atome? Potpuno iščeznuće? Gašenje?
Istrebljenje? Prosto premeštanje?”
(Marko Aurelije)
„Marko Aurelije (Marcus Annius Verus 121 – 180, od 161. g. rimski car). Njegov
učenik Fronto (v.) pokušavao je uzalud da ga pridobije za retoriku. U toku poslednjih
godina života, da bi o sebi i vladarskim poslovima položio računa i tako našao podršku i
411