dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

mnoga mesta dobila su ime po lipi: Lipovac, Lipar, Lipovica, Lipolist, Lipova gora,
Lipovačka šuma, Lipov gaj i drugi.”
san.”
*
Kafkin „Proces” kao trnovito i mučno traganje za Bogom.
*
„Telo je poslednja teskoba i dubina nužnosti, ono nosi predosećanje, ono sanja
(Gotfrid Ben)
*
„Mermerni stub sa natpisom despota Stefana Lazarevića ponovo je na Kosovu
Polju u blizini Spomenika kosovskim junacima. Prema zamisli arhitekte Zorana
Petrovića, koji je autor projekta celokupnog uređenja kompleksa Gazi Mestana, stub je
isklesan od belog venčačkog mermera i sastoji se iz dva dela. Visok je 3,5 metara, a širok
metar i po. Osim originalnog teksta na srpskoslovenskom, koji se nalazi na prednjoj
strani stuba, sa zadnje strane je i prevod Đorđa Trifunovića. Stub je isklesan za tri nedelje
danonoćnim radom klesara iz Aranđelovca. Iznad oba natpisa sa prednje i zadnje strane
isklesan je krst koji je na bočnim stranama uvećan i predstavlja kopiju krsta sa stuba koji
obeležava mesto smrti despota Stefana Lazarevića u Markovcu kod Mladenovca.
Mermerni kosovski stub bio je jedan od najranijih svedočanstava pogibije srpske i
turske vojske u boju na Kosovu. Prvi zapisi o ovom obeležju nalaze se u hronici
'Janičareve uspomene' iz 1496. godine. Pretpostavlja se da je despot Stefan Lazarević
autor natpisa na stubu.”
*
Evo me opet. Pred licem. Njegovim. Sa podignutim rukama. Iz noći. U noć. Poniru
reči. U miris plamena. U narandže žar. Spavam na oprezu. Pred talasima. Tame. Košmar.
I nesanica. Pesme mi na usnama. Govor. Začarane zemlje.
Nedelja, 25. jun 1989.
Velika arhijerejska liturgija u čast 600-godišnjice Kosovske bitke U Hramu
Svetog Save. Liturgiji je prisustvovalo oko 150 hiljada ljudi iz zemlje i sveta. Bio sa
Dinkom i Viktorom. Zasenjen i potresen do dna bića pevanjem hora (oko 600 pevača,
dela Mokranjca, Stankovića, Marinkovića, Tajčevića.....), i crkvenim propovedima.
*
„Pre dve godine je i srpska komunistička partija na sopstveni način počela da
pruža otpor i preobrazila se u nacionalnu i nacionalističko-komunističku partiju. Borba za
nacionalno jedinstvo sada se kombinuje sa autoritarnom vladavinom: spontani i
organizovani masovni zborovi odličan su način za sprovođenje političkog pritiska. Tako
su raspuštene uspavane partije u Vojvodini i Crnoj Gori, i uzdrmane osnove celog
političkog sistema – titoističko zdanje leži u ruševinama.”
(Iz Đilasovog napisa u jednom norveškom listu koji prenosi „Borba”)
409