dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

*
Čopor od petnaestak hijena može za svega dva časa da u potpunosti proždere
antlopu ili drugu sličnu životinju. Od nesretne žrtve ostanu na kraju samo rogovi i kopita.
Hijene svojim snažnim zubima samelju čak i najtvrđe kosti.
*
„Predmet mora biti na određen način preoblikovan u svesti da bi postao predmet
estetike. Estetsko 'lepo', resp. 'ružno' traži posebnu orjentaciju, ne osećajnu, ili
idealizovanu, nego orjentaciju sui generis. Stvarno estetskih predmeta u smislu
objektivne stvarnosti koja se faktički poima ili misli – nema.”
(N. Žinkin)
*
(San)
Provlačim se kroz gusto šiblje omanjeg šumarka. Sav sam izgreban. Razmičući
bodljikave grane tek olistalog žbuna, nađem se pred niskom polurazrušenom ogradom od
cigala.
Uz ogradu, okrenut leđima, omanji čovek veoma nalik satiru iz grčkih mitova sa
dlakavim jarećim nogama i kratkim repom koji se vrti u ritmu tela. Ispod čoveka, na zidu,
belasaju se razmaknute, oble i punačke ženske noge. Na jednoj nozi vise smaknute
gaćice.
Čovek, čuvši krckanje i lom grana, okreće glavu. Lice mu je crveno, zrači
zadovoljstvom, na čelu krupne graške znoja, iz otvorenih usta visi bala. U njemu
prepoznajem O. D., velikog srpskog pesnika i još većeg ljubitelja ženskog sveta.
– Čuj! – kaže on smešeći se i još dahćući nakon obavljenog posla – ako hoćeš
ajde i ti. – I pokazuje mi na ženu ispod sebe.
398