dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

„Pre pet hiljada godina bio sam u Kini sa štapom koji je u svojoj istoriji pripisivan
izvesnom Lao-Tseu, ali ima već dve hiljade godina kako sam bio u Judeji i vrlo dobro se
sećam kako sam tokom tri dana trulio na gomili đubreta gde sam bio bačen kao truplo
crknute životinje, pre toga raščerečen na nečem kao stub, na kome su me policajci i
ondašnja rulja bičevali i ismevali, kao što su to radili i posle u Irskoj, u Avru, u Ruanu i u
Parizu. Štap koji sam u ono doba nosio bio je kroz istoriju pripisivan izvesnom Isusu
Hristu koji je bio jevrejski sveštenik, onovremenski peder i taj štap je čudesno ličio na
štap koji sam imao kada sam u Irsku i na čijoj se jabučici nalazio neizbrisivi trag krvi. Ali
to je moj, Artoov štap a ne tog jevrejskog sveštenika koji se u ono doba zvao, ako se ne
varam, Salem ili Nalpas.”
(Iz Artoovog pisma prijateljima kada se nalazio u duševnoj bolnici u Rodezu,
1942-1946).
*
*
Crtež kao medij kojim se senzibilno osluškuju, otkrivaju i tumače unutarnje
tenzije i energije bića.
*
Da li jedna jedina reč, ili samo jedan stih, kako to pojedini kritičari vole da
istaknu, može da predstavlja „poetsku sintezu umetnikove ličnosti”?
*
Na poziv za saradnju redakcije lista za književnost i kulturu „Brazde” iz Bijeljine
šaljem im tekst „Mejl-art – poštanska umetnost” (treći talas mejl-arta) sa dva vizuelna
priloga u nadi da ih sve to neće isprepadati.
*
392