dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

na jednom od zidova, ugledam i svoje radove. Tu su, iz vizuelne poeme
''Lunomer'' izdvojeni i dosta uvećani, dete s mesečevom glavom i Armstrongova noga
kad stupa na Mesec.
Ne znam kako su se ovi radovi našli na izložbi. Niko mi ništa nije tražio, niti me
je obavestio.
Dok zastajem i posmatram svoje eksponate sa leve strane prilaze mi momak i
devojka. Devojka je visoka, vitka sa dugom crnom kosom u skoro providnoj ružičastoj
haljini. Za trenutak učini mi se da veoma liči na Marinu Abramović iz vremena kada smo
se upoznali i kada je ušla u signalizam.
Zagledam se u devojku. Moj znatiželjni pogled, po svoj prilici, nije se dopao
momku i iznervirao ga je. Ljuti se, dobacuje nešto ružno i pokazuje na moje radove.
Prilazim mu. Devojka se odmiče. Momak zauzima borben, bokserski stav.
Pokušavam da ga iznenadim i udarim desnom nogom u onaj najosetljiviji
donji deo stomaka. To mi ne uspeva. Od zamaha gubim ravnotežu, padam na pod
i budim se.
*
Posmatrao sam. Sa obronka. Zvezdani grad. Ljude i mudrace. Bogove. S' hlebom
u ustima. Raspevala se voda. Kopne snegovi. Skrivene stope putara. Zmijin svlak. Na
tvome licu. Postojim od praiskona. Čarobnjak. I zver. Slomljeno krilo anđela. Na
nebesnoj poljani.
Četvrtak, 8. maj 1986.
Već nedelju dana čitav svet je u grozničavom uzbuđenju i gotovo paničnom
strahu nakon katastrife atomske centrale u Černobilu (Ukrajina). Svakog sata meri se
radijacija , novine, radio, televizija prepuni su obaveštenja, saopštenja, saveta. Dinka u
školi u svom fizičkom kabinetu, gajgerovim brojačem kontroliše zračenje kose, đonova
od cipela svojih učenika, hrane. Ne jedemo salatu, mladu boraniju sa pijace. Neki od
naših poznanika u neurotičnom strahu uopšte ne izlaze iz svojih stanova. Svet se iznenada
suočio sa mogućim krajem.
*
Sinoć u Domu knjige i umetnosti Narodne knjige predstavljena su prozna izdanja
Književne zajednice „Novo delo” među njima i Viktorova knjižica. O njoj je izvanredno
govorio Živan. Pričice je čitala Jelena Žigon a i Viktor je imao svojih pet minuta.
*
Kako otkrivati skrivenu prirodu jezika?
Aktiviranje magije jezičke onostranosti i poetske višeznačnosti u apejronističkoj
pesmi.
*
Prema nekim novijim tumačenjima fenomena citatnosti avangarda nam se
pokazuje kao horizontalna policitatna kultura. U sistemu avangardne umetnosti nailazimo
na različite mogućnosti citiranja:
374