dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Sve ovo, međutim, odigraće se bez samog Beketa. On će se tih dana možda
zatvoriti u svoj stan na bulevaru Sen Žak, sa čijih prozora gleda u mračne zidine zatvora
Sante, ili će možda utočište potražiti u svojoj seoskoj kući u Usiju. Možda se ni tu neće
smatrati bezbednim od novinara , fotografa i javnosti uopšte, pa će pobeći još dalje kao
što je učinio 1969. kada mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Da bi izbegao
publicitet, on se tada sakrio z zabitom selu u Tunisu.”
(Nin)
*
U nebeskom oku. Slomio se dan. Tiho je. Samo zov krtice. Iz tamnila. Ja sam
zlatna. Mesečeva kugla. Na izboranoj koži hrasta. Rastrči se šumo. Potoke svoje pomešaj.
Kremenom vatru zaiskri. Imaš zemlju na dlanu. Grozničavu. Žednu. Bude se životinje. S'
penom u ustima. Roj pčela. I zora.
Sreda, 30. april 1986.
Zove me sekretarica redakcije „Književnosti” stigao majski broj ovog časopisa sa
prvim od četiri ili pet nastavaka mog „antibarbarusa”. U rubrici „Polemike”, između
tekstova Predraga Matvejevića, intervjua Vlade Veličkovića i proze Eriha Koša
„sređujem” Zorana Mišića i B. A. P.-a. U sledećem broju, koji je u štampi, na redu su
Prota Brada i Milan Komnenić.
*
Pripremam rukopis knjige „Zaćutim, jeza, jezik, jezgro” (odavno nastao), svodim
ga na 64 strane kako bi bio objavljen. Objaviće ga „Novo delo”, štampaće „Jaroslav
Černi”. Obzirom da veći deo knjige čine crteži (i pesme su ukomponovane u crteže) ideja
je da sve bude ispisano rukom od korica preko podataka o autoru do uobičajenih
podataka o izdanju i izdavaču.
*
U prošlu sredu, na putu za Budimpeštu, iz Njujorka navratio J. P. Jacob. Preneo
mi pozdrava Ričarda Kostaleneca i Dika Higinsa. Mlad čovek zaokupljen fotografijom. U
Dobrinjskoj impresioniran mojim knjigama, dokumentacionim materijalom i posebno
ogromnim mail-art dnevnikom iz 1979 godine koji je s' velikom pažnjom i komentarima
prelistavao.
*
„Francuski kardinal i državnik Rišelje zakonom je zabranio izradu i uvoz noževa
za jelo sa šiljatim vrhom. On je sa gađenjem posmatrao kako dvorske zvanice, posle
carskih gozbi, vrhovima noževa čačkaju zube. Od tada se na trpezama nalaze samo
zarupljeni noževi.”
*
Nalazim se u velikoj svetloj dvorani zasvođenoj mlečnobelom kupolom. Puno je
sveta. Pompezno otvaranje neke medijski izvikane izložbe. Na zidovima brojne slike,
crteži, kolaži.
Provlačeći se kroz gomilu ljudi, na svoje veliko iznenađenje,
373