dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

„Prema tvrdnji biologa otkada se zna, smrt na čitavoj severnoj polulopti najviše
kosi u januaru i februaru. Oni tu pojavu pripisuju hormonalnim varijacijama. Vreme
snažno utiče na čovečiji organizam. Njegovi mehanizmi deluju ritmično, nalik na talase.
Temperatura tela najviša je posle podneva. Srce se usporava oko petog časa odmora. Jetra
akumulira rezerve šećera početkom noći. Hronobiologija, nauka koja postoji tek
petnaestak godina proučava te životne ritmove.
Prvi su botaničari zapazili da biljke odražavaju svoj dvadeset četvoročasovni
ritam, bez obzira na smenu dana i noći, čak i u mrklom mraku. Zatim su se naučnici
pozabavili životinjama. Utvrdili su da pacovi i u kavezima, zastrtim zavesama, danju
dremaju a noću su živahni. Imaju biološke ritmove, koji se genetski nasleđuju.
Biolozi tvrde da tim ritmovima upravljaju unutrašnji, časovnici, stimulatori, koji
se kod majmuna nalaze u hipotalamusu, kao, verovatno, i u čovekovom mozgu. Oni
deluju i u vanrednim uslovima a u normalnim podešeni su ritmu od 24 sata. Ujutro, na
primer, čitav organizam priprema se za dnevne napore. Srce i pluća maksimalno rade
početkom poslepodneva. Mozak brže reaguje oko podneva. Tokom dana, ritam aktivnosti
se menja ali oko podneva, svi ljudi su skloni dremežu. Tokom dana, kažu stručnjaci
postoji vreme za rad, za odmor pa i za – ljubav.”
*
Plamna je pustoš. Dođe kraj blagdanima. Granitna nesanica. Pod tvrdim
uzglavljem. Režeš. Crni hleb. Kupao sam se. U vodama Jordana. Tamo. Gde zlatno
sunce. Teče. Gramatika moga bića. Iz razjapljenih čeljusti. Neba. Iz psećih lobanja. Kap
kiše. I. Kap meda.
Nedelja, 9. mart 1986.
„Svaki čovek je igrač i igračka što god činio.”
(Akselos)
*
Prema jednom teoretičaru avangarda, po modelu citatnosti, u kojoj različiti
tekstovi jedni druge dopunjavaju i osvetljavaju sasvim slobodno i bez ograničenja,
pripada stilovima i kulturama kao što su antički aleksandrizam, barok i romantizam. I
nadalje ono što avangardni model policitatnosti razlikuje od drugih istog univerzalnog
tipa jeste očekivanje apsolutno novog teksta i nove kulture koja će nastati u tom
međusobnom citiranju, preplitanju i prožimanju različitih tekstova i umetnosti.
*
„Knjiga je ta zvezda, knjige su te zvezde u kojima se materijalizovala moć reči.
Jer, zaista kad se otvore njene korice, njihove korice, šta to zablista ako ne ljudska misao,
skrivene čovekove reči, u kojima su ljudi izrazili svoje snove, svoje strasti, svoja očaranja
i svoja razočaranja, svoj mrak i svoje svetlosti. Kao i zvezde i knjige kruže oko nas.”
(Dušan Matić)
*
360