dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Ludi vir je mrtvaja Velike Morave gde smo često išli da se kupamo, beremo
lokvanje i pecamo ribu.
Nedelja, 16. februar 1986.
IZ ISTORIJE UKUSA
Branislav Petronijević i Bertrand Rasl, odnosno sećanje je ono što želimo da
zapamtimo.
„Rasl (Bertrand Russell) je bio najpre profesor u Kembridžu, pa se zatim povukao
u privatan život. Naslednik je lordovske titule Rasl, na koju ne polaže mnogo. Pisac je
matematičkih i filozofskih dela od kojih su najčuvenija Principles of mathematics,
Principia matematica (delo pisano ne rečima, već logističkim znacima) i Analyses of
Matter (1927). On je najznatniji živi predstavnik tzv. matematičke logike (ili logistike),
koja ima sledbenika u svim zemljama. Rasl je pisac referata na prvu svesku Principa
metafizike, koji je izašao u Mind-y; u tom referatu on novu doktrinu, iako joj priznaje
izvesne formalne strane, odbacuje (što nije čudo od strane jednog tipičnog zastupnika
Kantorove teorije transfinitivnih brojeva). Za vreme svoga bavljenja u Londonu 1916. i
1917. posetio sam ga dvaput. Prvi put smo govorili francuski (kojim on neobično dobro
vlada), a drugi put (posle pet meseci) engleski. Više smo govorili o političkoj situaciji
stvorenoj izbijanjem svetskog rata nego o filozofskim i matematičkim temama.”
Branislav Petronijević
O vrednostima života,
„Nolit”, Beograd, 1983. str. 80.
„Čovjek koji me je impresionirao, ne toliko svojom sposobnošću, koliko svojom
odlučnom apsorbiranošću filozofijom, čak i pod najtežim okolnostima, bio je jedini
jugoslovenski filozof našeg vremena koji se zove Branislav Petronijević. Susreo sam ga
jednom, 1917. godine. Jedini jezik koji smo obojica znali bio je njemački, pa smo se
morali služiti njime, iako je to navodilo ljude na ulici da nas sumnjičavo pogledavaju.
Srbi su nedavno bili izvršili svoje herojsko masovno povlačenje pred njemačkim
invadorima i meni je bilo jako stalo da od njega dobijem izvještaj iz prve ruke o tome
povlačenju, ali on je samo htio da izloži svoju doktrinu da je broj točaka u prostoru
konačan i može se procijeniti razmatranjima izvedenim iz teorije brojeva. Posljedica te
razlike u našim interesima bila je pomalo čudnovata konverzacija. Ja sam rekao: 'Jeste li
bili u velikom povlačenju?', a on je odgovorio: 'Da, ali znate, način da se izračuna broj
točaka u prostoru jest ...' Ja sam rekao: 'Jeste li išli pješke?' a on je kazao: 'Da, znate, broj
mora biti prost broj.' Ja sam upitao: 'Zar niste pokušali doći do konja', a on je odvratio:
'Pošao sam na konju, ali sam s njega pao i ne bi bilo teško pronaći koji je to prost broj.'
Uprkos svim mojom naporima nisam od njega mogao saznati ništa više o nečem tako
trivijalnom kao što je svjetski rat. Divio sam se njegovoj sposobnosti za duhovnu
ravnodušnost prema slučajnostima vlastite tjelesne egzistencije, sposobnosti u kojoj bi
mu, kako sam osjetio, mogli konkurisati samo neki stari stoici. Poslije prvog svjetskog
rata jugoslovenska vlada zaposlila ga je da izda veličanstveno izdanje jugoslovenskog
346