dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Pre nekoliko dana u galeriji SANU, povodom naučnog skupa „Mileševa u istoriji
srpskog naroda”, kojim se obeležava 750 godina od osnivanja manastira Mileševe,
otvorena je izložba kopija fresaka.
*
IRO „Vuk Karadžić” najvaljuje u svom izdavačkom planu za 1986. godinu
sabrana dela Stanislava Vinavera u osam knjiga.
*
U zagrebačkom časopisu „Umjetnost riječi” broj 1 (1985) Predrag Jirsak piše o
češkom avangardnom umetničkom pokretu poetizmu.
*
Urednik „Novog dela” daje mi tek štampanu knjigu ove izdavačke kuće, nove
prevode pesama Majakovskog naslovljene „Ja lično”. Knjiga simpatično izgleda, dugo je
prevrćem u rukama ali konačno shvatam da ovog pesnika više ne mogu da čitam.
*
„Često sam opažao da su debla okolnog drveća, voća i drugih stabala, nagnuta
kao da žele da pobegnu od vodene žile, odnosno od njenog zračenja. Dogodi li se da se
podzemna voda nalazi između dve voćke, obe su nagnute – svaka na svoju stranu – a
tamo gde se u dubini sastaje zamišljeni produžetak njihovih debla nalazi se vodena žila.
Često sam se kraj ovakvih prizora uverio da nije samo vetar, ili težnja drveta da se vine
do svetla, razlog njegovog kosog položaja. To se naročito može zapaziti na mestima gde
svako drvo ima dovoljno prostora pa ipak nisu sva nagnuta prema osunčanoj strani, kako
bi se moglo očekivati već na suprotnu... Prilikom traganja za vodom nailazio sam i na
veoma zanimljivu pojavu da završeci grane neke voćke, koji se pružaju iznad podzemne
žile, ne nastavljaju relativno horizontalni rast već se iznenada okomito uspravljaju uvis,
kao da su naišle na nevidljivi zid. Ponekad se u prirodi može videti i spiralno uvrnuto
deblo. I takvo drvo je u blizini vodenog toka. A spiralu su načinile grane koje su 'težile'
da se udalje s područja snažnog zračenja. A mlada, tek posađena voćka iznad vodenog
toka brzo se suši. Kao što se suši i kora drveta na deblu s one strane gde su jaka zračenja.
Ako neko u svom dvorištu ima zakržljalo drvo ranjenog debla i neprirodno savijenih
grana, može mirno da na takvom mestu kopa bunar.”
(Beleške jednog rašljara)
*
„Stalno me prati misao o neizbežnosti odlaska sa ovog sveta, prolaznosti svega
što postoji. Verovatno sam zato napisala toliko ljubavnih pesama, jer se čovek, svaki
čovek, ne samo pesnik, ljubavlju brani od misli da će jednom zauvek otići sa ovog sveta.
Od prirode je data ova biološka odbrana, jer verujemo da ćemo se u detetu produžiti.
Umetnik veruje, ili se nada, da će ga njegovo delo spasti od potpunog nestanka. Ja mislim
da nam mnogo ne pomaže ni jedno ni drugo.”
(Desanka Maksimović)
*
335