dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

„Biblija se može posmatrati i kao medicinski rečnik u kojem ima mesta i za sidu.
Britanski hemičar koji radi u Njujorku tvrdi da čitavog života proučava bibliju sa
medicinskog stanovišta i da je dosad pronašao 'zapanjujuće paralele' biblijskih i današnjih
bolesti. U knjizi brojeva u Starom zavetu piše da je kuga pogodila narod Izrailja pošto je
muškinje opštilo s prostitutkama. Bolest je bila zarazna i seksualno se prenosila, mada se
ne može dokazati da je to sida – kaže Džon Gvilt.
*
Sve je u pokretu. Šum kestenovog lišća. Ostrva u Sredozemlju. Slepi kamen. U
otvorenom prostoru. Energija prirode. Ti mirno spavaš. Stražar. Kule rušne. Opijen
ljubavlju. Pesnik je istraživač. Ružičaste planine. Sa zlatom. Međ zubima. Krtica. Pod
zemljom.
Subota, 21. decembar 1985.
„Što bismo mi mogli imati zajedničkog s pupoljkom ruže koji dršće jer mu je kap
rose pala na list?”
„Što ti je jednom rekao Zaratustra? Da pjesnici i suviše lažu? – Ali i Zaratustra je
pjesnik.”
„Ah, ima tako mnogo stvari između neba i zemlje o čemu su nešto mogli sanjati
samo pjesnici!”
(Niče)
*
Najkonciznija prepiska je zabeležena između francuskog pisca Viktora Igoa i
njegovih izdavača. U leto 1862. Igo je sa letovanja poslao pismo, interesujući se za
prodaju upravo izašlog romana Jadnici, sledećeg sadržaja: '?'. Odgovor je bio u istom
stilu: '!'.
*
Prelistavao dnevnike, sveske, fascikle od ranijih godina. Mnogo započetog,
ostavljenog, zaboravljenog, onog što traži vreme, inspiraciju i koncentraciju. Nezavršena
knjiga „Dnevnik avangarde”, odavno zamišljeni i započeti „Fragmenti o signalizmu”,
rasute sirove pesme, po dnevnicima i drugde, što zahtevaju ponovno čitanje, doterivanje,
(za mene mnogo teži rad) i sabiranje. Poslednji redovi polemike napisani su još u junu....
*
„Ne mislim da čovek ne treba da govori o svojim namerama. Naprotiv, mislim da
je govor o namerama veoma putokazan, tim pre što su namere, bar kod pravih pisaca, po
pravilu promašene. Istinska knjiga je ne samo nešto drugo, nego i nešto više od ovih
namera: ona je ostvarenje tih namera njihovim preobražajem. Misao ne postoji pre jezika.
Kad pišem, ja ne prepisujem tu misao. Kad pišem, ta misao se rađa, ona postaje.
Svakako, ja sam taj koji omogućava, sa svim svojim namerama i iskustvima, ali ona ako
je istinita, tek u ostvarivanju, dakle tek u jeziku, otkriva samu sebe, i to svojom
332