dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

„Setivši se iznenada da od dana bekstva nije spavao, prestao je da trči. Sada je i
kiša bila umorna od udaranja u zemlju, pa su se kapi lomile i prskale okolo na vetru kao
zrna peska. Ako bude susreo san, san će biti devojka. Poslednje dve noći, dok je hodao i
trčao preko napuštene zemlje, sanjao je o tom susretu. Lezi, reći će ona, daće mu svoju
haljinu da legne na nju i ispružiće se pored njega. Dok je sanjao, a grančice pod njegovim
nogama šuštale kao njena haljina, neprijatelj je vikao po poljma. Trčao je sve dalje
ostavljajući san iza sebe.”
(Dilen Tomas)
Nedelja, 15. decembar 1985.
„Evo me usred moje ćelije koja mi je istovremeno spavaća i radna soba,
floberovska urlaonica, park i pustinja. Ovde mi je dobro, tu se vidim, tu se pronalazim.”
(Leon – Pol Farg)
*
„Stručnjaci za aero i astronautiku sa Univerziteta u Koloradu, SAD, pažljivo
proučavaju let vilinog konjica. Taj tanani insekt može u vazduhu da lebdi, da poleti u
stranu i unatrag, a isto tako, za svoju snagu, neverovatno brzo da krene iz mesta.
Jednovremeno, njegov let izuzetno je ekonomičan, jer s malo snage postiže veliki učinak.
Tajna vilinog konjica je u tome što on može u letu da menja oblik svojih krila i da time
izaziva za let pogodna vazdušna strujanja.
Neobična dinamika leta vilinog konjica, po mišljenju naučnika sa Univerziteta u
Koloradu, otvara aerodinamici sasvim nove vidike. Dodavanjem tankih metalnih traka na
noseće delove aviona, koje bi izazivale slična treperenja kao krila vilinog konjica, mogle
bi se do jedne četvrtine smanjiti površina avionskih krila i tako postići znatna ušteda, ne
samo u materijalu, već i u potrošnji goriva.”
*
Sa Dinkom, Viktorom, i Nadom do Vazarelijeve izložbe. Impresivno, mada nisam
očekivao da me opartistički geometrizam i dalje može oduševljavati.
*
Evo šake. Pune rose. I buba. Iz zelenog bezmerja. Moje telo je pesma. Eksplozija
rađanja. Sev jezika. Iz zmije u procepu. Diže se plamen. I pada. Po tebi. Kao srebrn prah.
Kao nesanica.
*
„Reči, reči – imenice! Potrebno je samo da rašire krila i hiljade godina će izleteti
iz njihovog leta ”
(Gotfrid Ben)
Petak, 20. decembar 1985.
Vitezović mi daje tekst o Viktorovoj knjižici koji ću upotrebiti kao predgovor:
327