dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

nekoliko najznačajnijih bosanskohercegovačkih ćiriličkih epigrafa. Po oblicima slova, po
jezičkim terminima i podacima iz istorijskih izvora, a posebno po tome što je Vlatko bio
dvorjanin Pavla Radenovića, najverovatnije je da ovaj epitaf potječe s početka XV v,
svakako prije 1415. godine, kada je Pavle tragično završio život.”
(Šefik Bešlagić)
*
Kada sam svojevremeno video platna Gabrijela Stupice u stalnoj postavci MSU
veoma su mi se dopala, sada njegove monohromne neveste u Sebastijanu izgledaju mi
istrošeno, naivno (u lošem smislu) i neinventivno. Jednostavno iz umetnika je, izgleda,
iscurela prvobitna stvaralačko-imaginativna energija i on se neprekidno ponavlja tonući u
sve veće sivilo.
*
Senke sna. Euridika u ogledalu. I on. Kao Bog. Zaustavljena nepogoda. Gde je
zlatokosi dečak? Opsednut beskonačnošću. Eksplozija zore. Na istucalim usnama.
Panteistička projekcija. Sveta. Obajnici i jasnovidci. Pometeni pesmom.
*
Prema Vigotskom misao se ne izražava rečju, već se u njoj ostvaruje. „Misao i reč
nisu međusobno povezane iskonskom vezom. Ta veza nastaje, menja se i raste tokom
samog razvitka misli i reči” tvrdi on.
Utorak, 26. novembar 1985.
Voja Krasić iz Prokuplja, šalje „Lirsku Vandeju” Radeta Drainca obećanu još pre
par meseci. Knjiga što se tehničkog uređenja tiče, izgleda provincijski stameno i čvrsto
ali sa slovnim greškama, i to u pesmama, koje mogu da obeshrabre. Podiđe me mala jeza
kada pomislim na blok o signalizmu koji se baš ovih dana slaže u zimskom broju
prokupačkog „Toka”.
*
Razgovor sa Srbom da se u „Savremeniku” objavi jedan blok kojim bi se kritički
osvetlio signalizam. Na pitanje koje kritičare imam u vidu odgovaram: Svetu Lukića,
Živana Živkovića, njega (Srbu) i Kornhauzera (odlomak iz disertacije). Srba me moli da
o svemu ovome detaljnije porazgovaramo početkom januara kada bismo eventualno i
precizirali objavljivanja bloka.
*
„Talog od kafe nemojte bacati jer ga možete koristiti za negu ruku. Svake večeri
protrljajte ruke talogom kafe, a zatim ih operite i izmasirajte sa malo glicerina. Ovako
negovane ruke neće biti crvene i rapave.”
*
Ovaj Dnevnik je samo jedno bekstvo od pisanja, od pravog pisanja, od poezije.
Kako ga se otarasiti?
318