dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

nastupa posle nekoliko dana. Lečenje streptomicinom daje dobre rezultate i bolesnik se
oporavlja posle nekoliko dana.”
(„Politika”)
*
Iznenadan zimski ledeni udar. Sneg, temperatura ispod nule, jaka košava i kiša
koja ledi dah i krv. Pometnja u gradskom i međugradskom saobraćaju, ne lete avioni,
kasne vozovi i autobusi. Prekidi struje, grejanja, snabdevanja. Još jedan haos u već
haotičnoj Jugoslaviji.
*
Izvanredan broj „Književne reči” posvećen, skoro u celini Velimiru Hlebnjikovu,
povodom stogodišnjice rođenja.
*
„Za poslednjih stotinak godina izumrlo je više evropskih jezika. U baltički
ogranak baltičko-slovenske jezičke grupe, u kojem su sada još litvanski i letonski, spadao
je ranije i pruski jezik. Bio je gotovo potpuno potisnut nemačkim jezikom još u 17.
stoleću, mada se pominje da je poslednji čovek koji je govorio pruski umro u Istočnoj
Pruskoj 1871. godine. Istoričari su takođe zabeležili da je 1889. umro poslednji stanovnik
Dalmacije koji je govorio dalmatinskim jezikom. To je bio samostalan romanski jezik
koji nije smatran dijalektom italijanskog kao npr. mletački. Nedavne, 1969 godine, umro
je poslednji građanin ostrva Men (eng. Man) koji je govorio menski (engl. manx) iz grupe
keltskih jezika. (Reč je o samostalnom ostrvu u Irskom moru koje ima svoj parlament i
zakone i koje je za Britaniju vezano jedino preko suverena.) – S druge strane stvaraju se i
novi jezici. U svetu, naročito u Africi i Aziji zabeleženo je dosad nekoliko desetina tzv.
kreolskih ili pidžin jezika koji su nastali kombinacijama pojedinih domorodačkih jezika s
jezikom bivšeg kolonizatora – engleskim, francuskim itd. Reč pidžin vodi, poreklo od
deformisanog izgovora engleske reči biznis (business.) Jedna varijanta 'pidžin-ingliša'
korišćena je i u Kini, kao 'poslovni jezik'.”
*
Prema svedočenju R. Konstantinovića pesnika Miletu Jakšića „pred kraj života,
opsedali su stari zapisi, anonimnog pisca iz poznog srednjovekovlja, čije odlomke
transkribovane na slog i slovo savremenog pisma, ispisivao je u zaglavlje svojih pesama,
da bi ispod njih, slobodnim stihom, pričao svoj pečal, kao živ sleđen već, i skamenjen, u
dvoglasju sa svojim srednjovekovnim bratom.”
Sreda, 20. novembar 1985.
Prijem Milivoja u Udruženje još jednom odložen. U međuvremenu on mi daje
fotokopiju svoje molbe gde se baš nije pridržavao mog saveta da što manje spominje
signalizam i moju malenkost jer u Komisiji glavnu reč vode Milan Komnenić i Milutin
Petrović.
*
314