dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

(San)
Noć je. U šumi sam. Ležim u isprepletenoj krošnji tri drveta kao u ptičijem
gnezdu. Ovaj deo šume je na stenovitoj litici. Ispod mene je ambis, strmoglavi kanjon iz
koga se čuje bučni huk vode.
Drveće u šumi je čudnovato. Stabla su od nekakve plazmatične mase,
poluprovidna, grane glatke, savitljive sa mekim, paperjastim listovima. Gnezdo u kome
sam, načinjeno od grančica i lišća, prostrano je i udobno.
Na nebu je puno zvezda. Mnogo su veće nego u stvarnosti. Bleštave, vatrene lopte
kao da su prikovane o tamni nebeski svod. Najednom jedna od tih zvezda počinje da se
kreće. Približava se Zemlji. Sve je veća i veća. Njena pulsirajuća svetlost uskoro obasjava
čitavu šumu.
Jasno mi je da to nije zvezda već NLO. Ustajem, mašem rukama, vičem. NLO
zastaje tik iznad moga staništa. Vidim njegovu unutrašnjost: prostorije obasjane
mlečnobelom svetlošću, mašine i mala čovekolika bića koja se užurbano kreću.
Veoma sam uzbuđen. Hteo bih da im skrenem pažnju na sebe, da im priđem bliže.
U tom uzbuđenju i strci neoprezno stajem na ivicu gnezda, okliznem se i strmoglavim u
provaliju ispod šume.
*
„San pokušava – i on: da čudo u nama i oko nas – objasni.”
Utorak, 19. novembar 1985.
(Vinaver)
Preksinoć porodično, na rođendanu kćerke O. K-a (puni 16 godina) koji, kao
venčani kum, nisam mogao nikako da izbegnem. Na ovom skupu mlađi pripovedač V. R.,
inače zemljak O. K-a sa ženom i decom, žena epizodnog glumca A. Č-a iz susedstva i
pesnik i akademik, sekretar Crnogorske akademije nauka R. V. sa uvaženom suprugom.
Akademika oslovljavam sa Akademiče, on snishodljivo odvraća da se eto „Akademija i
akademika u Jugoslaviji podosta namnožilo”. Ne znam da li je to kritika ili samokritika?
Domaćica, inače, propala filmska kritičarka, s' kraja šezdesetih sada radi u Skupštini
grada u komisiji za ispitivanje porekla imovine služi đakonije i piće. S' mlađim
pripovedačem odbijam sva pića sem piva, koje potom delimo iz jedne flaše, on vozi a ja
se vadim na reumu. Razgovori, uglavnom, o političkoj i privrednoj situaciji u zemlji.
Akademik, borac sa Sutjeske, priča neke dogodovštine iz rata veoma kritički se osvrće na
situaciju u Jugoslaviji, žali što se toliko okrećemo Americi i što smo protiv Rusije, plaši
se kontrarevolucije i „desnog udara”. Domaćin ga u svemu podržava a u mnogo čemu je i
312