dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

morati da se lakiraju jer se skida boja. Knjiga, inače, izgleda jednostavno i lepo. Živan je
srećan a i ja sam, čini mi se uzbuđeniji nego kad su se pojavljivale moje knjige poslednjih
godina.
*
Teškoće sa prevođenjem jednog teksta („Kompjuterska poezija”) iz
Kornhauzerove knjige za „Bagdalu”. Biserki se, izgleda, više ne prevodi, pokušavam kod
Đoleta ali i on nešto prezauzet, upućuje me na Ljubicu Rosić.
*
Telefoniram Latkoviću u Nolit i pitam šta je sa „Rečnikom književnih termina”
pošto sam se i na njega pretplatio. Kaže mi da je „Rečnik” štampan i da će ovih dana
pretplatnici moći da ga dobiju.
*
„Jednoj običnoj divljoj lisici mogu zahvaliti mađarski arheolozi za otkriće
avarskog groblja iz sedmog stoleća. Lukava i oblaporna zverka, prokopala je, jazbinu pod
kućom majstora Reineka, kod mesta Kehida, u okrugu Zala, da bi bila bliže spremištu sa
hranom. Pri tom je slučajno otkrila nepoznatu grobnicu u kojoj su arheolozi, na poziv
vlasnika kuće, našli ostatke drevnog oružja i oruđa nomadskog plemena. Pre toga su
morali da oteraju lisicu – pronalazača, koja je srećno pobegla.”
*
„U staroj Grčkoj idiotom je bila nazivana osoba kojoj se ne poveravaju bilo kakvi
javni, državni poslovi i koja je neuka i neobrazovana. Postojao je izraz 'ili sveštenik ili
idiot' (u smislu laik, nestručnjak). U starom Rimu idiot je takođe bio neko ko se ne bavi
državnim poslovima, a današnje značenje te reči nastalo je tek mnogo kasnije.”
*
Snovi se neverovatno brzo zaboravljaju, trebalo bih ih zapisivati odmah posle
spavanja. Već za par sati oni sasvim izblede iz pamćenja tako da ih nikakav dodatni
napor i rekonstrukcija, na osnovu par maglovitih ostataka, ne mogu vratiti.
*
„Najteži izmeren mozak pripadao je – za života ruskom književniku Ivanu
Turgenjevu (1818 - 1883), a težio je čak 2012 grama.”
*
„U svakom slučaju osobenost današnje svetske literarne ekspanzije, ako je
tačna pretpostavka da ona postoji, - bila bi zapravo njena nepreglednost. Mislim da time
literatura izlazi iz književnoistorijskih koncepata. Postaje nemoguće, čak i u okviru
pojedinih jezika, srediti, kodifikovati, vrednovati, katalogizovati, sve ono što se javlja u
ukupnom literarnom fenomenu poslednjih decenija.”
(Miodrag Pavlović)
309