dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Kod majka Stoleta u sobi (u Domu) još dve starice: jedna Crnogorka u crnini sa
crnom šamijom samo ćuti, kao da je svim ovim uvređena, često je okrenuta prema
prozoru zagledana nekud u daljinu, u tmurna i maglovita Zemunska polja. Druga, inače
najmlađa u sobi (74 godine), teško pokretna, okrugla bezazlena lica, sa naočarima velike
dioptrije nikako da se navikne na dom, neprekidno puši, priča o svom životu a kada joj
neko dođe u posetu odmah zaplače i počne da se žali. Majka Stole se dobro u svemu tome
za sada drži. I ona ima svoju priču ali se ne žali ni na šta, vedra je i često ismeva ili grdi
svoju sobnu koleginicu kad ova počne da plače.
*
Biti planeta. Tek rođena. Maslačak u polju. Tmurni okean. Granice kraljevstva.
Granice rečenica. Topli slogani smrti. Neka vas speru. Žestoki pljuskovi. Krv moja. U
pesmi. Zvezdana krčevina.
Petak, 8. novembar 1985.
Jutro, oko 9 sati. Sam sam u kući Dinka i dete u školi, samo što sam doneo burek,
jogurt i novine, punu jutarnju porciju, zvoni komšija Boško, predsednik kućnog saveta,
penzionisani potpukovnik, sedi dobroćudni čičica sa grlenim mucavim govorom, doneo
obračun za vodu. Pozivam ga unutra, uz rakiju ćaskamo. Po treći put već slušam istu
priču o nekom njegovom profesoru fizike iz niže gimnazije, odnosno današnje osmoljetke
kako sam naglašava. Priča je o radiju a dešava se, navodno, godine 1938!? u nekom
zabitom kutku bivše Jugoslavije (nikad ne kaže gde) a nastavlja tridesetak godina kasnije
u kafani „Moskva” u Beogradu.
Banalna i nezanimljiva priča a trebalo bi, po komšiji Bošku, da bude poučna.
*
„On je naklonost i prisutnost jer je njegov dom otvoren zapenušanoj zimi i
žamoru leta, njega je pročistilo pijanstvo i hrana, njega koji je čarolija i razlog što se gubi
u daljini i nadčovečanska milina kratkih zastanaka. On je privrženost i budućnost, snaga i
ljubav koje mi, ispravni u pomami i u jadu, vidimo kako prolazi u pljusku neba i u
zastavama zanosa.
On je ljubav, mera savršena i bez granica, čudesan i nepredvidljiv um, i večnost:
skup voljenih i kobnih osobenosti.”
(Artir Rembo o geniju)
*
Prema istraživanjima ruskih naučnika čovek odspava trećinu života. Snovi koje
sanja najčešće su neprijatni. Skoro u 80 procenata slučajeva čovek u snu provodi noć u
svetu negativnih emocija. Svega oko dva odsto snova ima pozitivne tonove dok su ostali
neutralnog karaktera.
Opet pismo i materijali iz Italije:
*
303