dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

*
Planeta u previranju. Probudio sam se. Večna noć. Čupa utrobu čovekovu. U
bodljama čkalja. Tajna knjiga. Mongola. Ti si crveni bik. Stvaran i nestvaran. Plod.
Kataklizmatične evolucije. Nimfe napuštaju. Svoje zlatne izvore. Tiho kopni sneg.
*
Zemaljski hodočasnik – vaseljenski putnik.
Vizija pesničkog dela oslobođena vremensko-perspektivnih privida.
Unutrašnje podudaranje jezičkog oblika i značenja.
Ritmički, zvučni i ikonički prostori apejronističke pesme.
Subota, 2. novembar 1985.
Zgrada na nekom planinskom vencu, visoko među oblacima. To je, u stvari,
granica a zgrada je carinarnica.
Nalazim se u sobi sa policama prepunim knjiga. Kroz širom otvorena vrata sobe
posmatram gomilu ljudi koji stoje pred velikom rampom čekajući da budu pušteni na
drugu stranu. U toj gomili prepoznam svog druga iz gimnazije „Stevan Sremac” u Nišu.
Bio je mršav, plav, skoro albino. Zvali smo ga Beli. Prilazim mu. Prepoznaje me i izlazi
iz gomile. Ulazimo u sobu. Sa polica skidam jednu od svojih knjiga. Želim da mu je
poklonim s’posvetom. Držim otvorenu knjigu u levoj ruci. U desnoj mi je olovka.
Pognute glave pokušavam da se setim imena i prezimena svog druga ali mi to nikako, i
pored ogromnog napora, ne polazi za rukom.
Budim se.
*
„Duševna slika je određen slučaj među psihičkim slikama, koje stvara nesvesno.
Kao što se persona, spoljašni stav, u snovima predstavlja slikama izvesnih lica koja
odnosne osobine imaju u naročito izraženom obliku, tako se i duša, unutrašnji stav, u
nesvesnom predstavlja određenim licima koja imaju s' dušom podudarne osobine. Takva
slika se zove duševna slika.”
(Jung)
*
Krajem oktobra u novinama, dosta neupadljivo; preminuo Pavle Stefanović
poznati muzički kritičar i pisac. Sećam se negde, čini mi se u ovo vreme, s' jeseni 1961.
džonjam pred Pravnim fakultetom. Čekam nekog ili samo gledam kako svet prolazi
Bulevarom i Beogradskom. Odjednom, Brana Petrović zove me s' druge strane Bulevara.
Pretrčim, pozdravimo se. Kaže mi, po nalogu redakcije „Vidika”, čiji je član tada bio sa
Danilom Kišom, Simovićem, itd, ide do Pavla Stefanovića da uzme ili naruči neki esej.
Pavle stanuje tu u blizini u ulici Prote Mateje, pita me hoću li s' njim. Pristajem, naravno,
296