dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

*
„Utvrđeno je da biljke emituju u atmosferu hiljade hemijskih jedinjenja čija svrha
dosad nije bila proučavana. Grupa naučnika sa univerziteta u Vašingtonu i Pensilvaniji,
posle trogodišnjih istraživanja listova, utvrdila je, da se stabla međusobno
sporazumevaju, naročito u borbi protiv insekata i raznih parazita. Grupa sadnica jablana
sa oštećenim listovima držana je u istoj prostoriji s grupom neoštećenih sadnica. Posle 52
sata pojavila su se na listovima obe grupe jedinjenja fenola koja odvraćaju insekte.
Povređene sadnice obavestile su nepovređene o opasnosti! Na grupi sadnica u udaljenijoj
prostoriji naime, uopšte nije došlo do promena. Slična zapažanja utvrđena su u jednom
drugom pokusu s vrbama od kojih su neke bile zaražene gusenicama. I zaražene kao i
obližnje nezaražene vrbe, posle 14 dana, zakitile su svoje lišće hemikalijama, zbog kojih
ga insekti teško vare, što koči njihov razvoj.”
(„Politika”)
*
Kupujem na nekim rasprodajama odabrana dela Laze Kostića (koga ponovo sa
uživanjem čitam), Isidoru Sekulić, izbor iz naše književnosti feudalnog doba, „Sedam
lirskih krugova” Momčila Nastasijevića u izboru i sa predgovorom Vaska Pope. Između
ostalog, posle dužeg vremena, opet pažljivo prolistavam knjigu Tragedija genija. Knjiga
je interesantna isključivo zbog obilja biografskih podataka, posebno onih patografskih.
*
Juče ujutru, oko pola osam, javlja se Milivoje telefonom i obaveštava da se u
„Borbi pojavio prikaz M. S. P-a na „Štep”. To je zaista išlo ekspresno. Popodne se javlja i
prikazivač, poslaće mi prvi broj novog časopisa „Smederevo” gde uređuje književnost,
traži „Gejaka” koga nema. Prikaz mu je, inače, dosta šućmurast. Ne sviđa mi se što toliko
pominje D. Andrića s' čijim vickaroškim knjigama i prevodima nisam baš ponajbolje
upoznat a koji je kao što je poznato, „Rečnik žargona” objavio dve godine posle mog
„Gejaka”. Da dodam i to da me je ovaj „jezikoslovac’’ više puta posle objavljivanja
zbirke u Prosveti zvao telefonom i gnjavio da mu objašnjavam i tumačim pojedine
žargonske reči i izraze.
*
„Najveća kajgana je spravljena od 20 hiljada i 117 jaja i pržila se u divovskom
tiganju, razmere 9, 1 x 3 metra. Ovaj pažnje vredan događaj se zbio 27. juna 1981, u
kanadskom gradu Kalgariju.”
*
Odem na otvaranje izložbe „Branko Miljković - njim samim”, puno sveta ali meni
uglavnom, nepoznatog. Nema Brankovih prijatelja iz tog vremena pogotovu nema onih
čiji se likovi prepoznaju na fotografijama sa ove izložbe (Dragan Jeremić, Žika Lazić, M.
Danojlić, D. Kolundžija, B. V. Radičević). U jednom uglu Brankovi roditelji, stari,
smireni dostojanstveni. Buca Mirković u svom poznatom maniru nadahnuto govori o
pesniku. Petar Kralj veoma loše, bar po meni, čita Brankove pesme. Naviknut sam na
patetiku Miljkovićevih stihova, posebno u „Baladi ohridskim trubadurima” i sada mi
užasno smeta, gotovo me vređa, govorna nonšalancija Kralja. Na izložbi u vitrinama
287