dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

U četvrtak u Udruženju, dok razgovaram s' prevodiocem Juganom Stojanović,
prilazi mi Aca Sekulić i daje svoju najnoviju knjigu pesama „Ovo vam je za ono”. U
knjizi posveta: „Dragi Miroljube, naše prijateljstvo je takvo i toliko dugo traje da nam ne
smeta ni eventualni 'antagonizam' klokotrizma i signalizma”.
Prijateljski Aca Sekulić.
10/10/1985 Beograd
Što se mene tiče nigde i nikada, čini mi se, nisam ispoljio antagonizam prema
klokotrizmu.
*
„Od svih sisara čovek (Homo sapiens) ima najduži životni vek. Ni jedan kit ili
slon, kod kojih su utvrđene starosti od 80 - 100 godina, ne može da se meri sa najstarijim
ljudima. Kod ljudi postoje dokumentovani slučajevi starosti od preko 115 godina, a i
veliki broj staraca od navodno 130 i više godina.”
*
Iz prekjučerašnje štampe: umrli velikani američkog i svetskog filma Jul Briner i
Orson Vels.
*
Dok ovo beležim kod suseda na spratu sat otkucava ponoć.
*
„Možda u govoru postoji neko suštinsko srodstvo između smrti, beskonačnog
stremljenja i samoreprezentacije jezika. Možda je figura ogledala okrenutog prema
beskraju, uspravljenog uz crni zid smrti, fundamentalna za svaki jezik od časa kad odluči
da ostavi trag svog pronalaska. Jezik nije tek posle pronalaska pisma pretendovao da sebe
sledi do u beskraj; ali nije ni zbog svog straha od smrti jednog dana rešio da se otelovi u
obliku vidljivih i trajnih znakova. Štaviše, mora da se, nešto pre pronalaska pisma, desilo
promena koja će otvoriti prostor gde bi pismo moglo da teče i da sebe ustanovi, promena
- nju u svojem najizvornijem obliku simboliše Homer - koji predstavlja jedan od
najpresudnijih ontoloških događaja jezika.”
(Mišel Fuko)
*
Posadi drvo. Zvezdani gromobran. Reči više nemam. Otvaraju se rane. Iz
pukotina. Izmile riđovke. Zaledila se krv. Ti mirno spavaš. Aljaska podrhtava. Pod mojim
poljupcima. Zlatni sunčev čun.
(San)
*
Stojim pred visokom, gvozdenom kapijom nekakvog širokog, zamračenog
prostora, ograđenog debelim kamenim zidom. Naslućujem da se, možda, tu, iza te kapije,
iza tog zida, nalazi ono za čim godinama tragam i žudim.
281