dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Udruženje književnika Srbije
*
Sasvim slučajno u novom broju „Vidika” (2, 3, 4, 1985), koji sam bio kupio zbog
bloka posvećenog nemačkom anarhizmu, ugledam tekst, o meni do sada nepoznate
kritičarke Ljiljane Gerasimović, pod naslovom „Signalizam - umetnički eksperiment”.
Ista autorka u istom broju potpisuje i tekst „Ekspresionizam i sumatraizam u Seobama
Miloša Crnjanskog”.
*
Ponešto od „umstvenih bisera” V. M-a iz poslednjeg broja skadarlijskog lista
„Pesnik”:
„Ko sam ja? Ja sam Vulkan V. M. Gladan sam života, ljubavi, pesme. Onakav
sam kakav hoću da sam. Ne umem da postojim mlako, na tihan način. Zemaljska kugla,
nebo, zvezde, beskraj - moja su veličanstvena igrališta. Na njima igram sve svoje
veličanstvene igre duha.
Ja pišem, ja postojim, drsko i ponosno. Niko ne shvata koliko sam mudar i vešt u
pesničkom poslu. (....)
Ja sam, uvek, više voleo umnu snagu od telesne, više blagi sjaj istine i čoveštva
od bleska laži i nepoštenja. Kad god sam zapadao u nevolje, u velike vlastite pustoši, u
unutrašnje praznine, u poeziji sam nalazio leka. To se vidi iz mojih pesama. Pomoću njih
sam sebi mir i sigurnost osiguravao. (....)
U početku stvaranja, u mladosti, kad tek kušah prve slasti besmrtnosti, u mojim
rečima beše puno plemenite nevinosti. Tad kao krilati skakač preskakah bezdan. Na
sredini stvaralačkog puta, u prvoj zrelosti, kad um stavljah ispred svega u svetu, tad u
sebi otkrih mudraca, čudesnog kovača snažnih reči i zanosa. Na kraju, daleko, u dubini
svoga stvaralačkog hoda, kad sva semena moga uma veličanstvenog ploda davahu, tad u
meni se javi nekakva nedefinisana metafizička sila, gladna sveobuhvata i čuda. Odakle
potiče ta snaga, ta zaraza novog, zagonetnog stvaranja, ja zaista ne znam. Ona je u meni,
daleka, nedosegnuta, kao tajanstvena ruka Boga.”
*
„Velik dio muškog sjemena dolazi ravno iz mozga.”
(Ambroise Paré, francuski liječnik i kirurg u djelu De hominis geneatione 1573).
*
Nisko nebo ravnice. Na tajnim večerama. Iz kamena. Iz ognja. Lipti krv. Svuda
samo pitanja. Napolju. Puca led. Ružičasti đavoli. Oživljavaju uspomene. Okusio si
otrov. Napuštenih domova. Uz prljavi zid. Sanjaš. Pogibeljno.
Subota, 5. oktobar 1985.
Sa Viktorom do majke u starački dom. Ona se fizički i psihički dosta oporavila.
Dočekuje nas sa velikim oduševljenjem, posebno Viktora.
*
275