dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

dela pisaca angažovanih u 'antisocijalističkoj kampanji' i povezanih sa 'centrima
antipoljske diverzije'”
Na sličnom savetovanju, održanom još u junu 1983, poljskim izdavačima su
'jasno određene granice otvorenosti izdavačke politike'. Uprkos tome, u planovima za
1984. godinu našli su se autori sa liste 'nepoželjnih' među koje su ubrojani Miloš Prorok,
bivši predsednik Saveza književnika J. J. Ščepanjski, Kornhauzer, Konvicki Kot,
Vorošilski � ukupno 28 pisaca sa 43 naslova (dvaput više nego 1983).”
U međuvremenu Biserka Rajčić javlja telefonom da joj je Kornhauzer poslao
svoju novu knjigu eseja Wspolny jezyk koja se pojavila u Katovicama krajem prošle
godine. Jedan od najdužih tekstova u knjizi prema rečima Biserke, je Sygnalistyczna
poezja Miroljuba Todorovića (pp. 171-243).
*
Čekolj dopisnicom odlaže svoj dolazak u Beograd za neku drugu priliku.
*
Iz Majami Biča ponovo se pismom javlja kolekcionar konkretne i vizuelne
poezije Marvin Sackner. Moraću konačno nešto da mu odgovorim.
*
Etienne Bellee iz Bricquebec-a, Francuska poziva me da učestvujem u njegovom
mail-art projektu. Potrebno je da mu pošaljem svoju poštansku kartu do septembra 1984.
*
Čitao sam, s velikim naporom i uz pomoć apaurina, deo recenzije koju sam
prethodnog dana poslao Slobi Pavićeviću za „Korake”.
*
„Te noći putovaše bez prestanka kroz šumu. Konj mu je zastajkivao od umora i
zazirao od senki. Tada i on sam poče da posmatra čudne oblike usamljenih panjeva i
njihovih sjenki u svijetloj noći bez vidljiva mjeseca. Prezaše i zaobilažaše one koji su
imali opasan i čudan stav. Najednom mu se učini kao da uz svaki oblik ide i naročit glas,
šapat, doziv, ili pjevanje; tihi jedva čujni glasovi koji se izmjenjuju i preplću s’oblicima.
Svi utonuše u pucanju kandžije kojom je šibao konja. Ali čim bi prestao da šiba stadoše
glasovi da se roje i navaljuju.”
(Ivo Andrić)
27