dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

(donekle i Albaniji). Srpskohrvatski (hrvatskosrpski) govori 17 miliona ljudi, što ga čini
brojnijim od mađarskog, portugalskog, češkog, grčkog i albanskog jezika.”
*
Viktor hvata vilinog konjica na nekom smetilištu. Čudi se kako ga je lako ulovio i
kako se ovaj nije uplašio. Vilin konjic se povremeno trza i lepeće jednim oslobođenim
krilom, njegove ogromne buljave oči gledaju nekud u prazno. Oslobađamo ga i bacamo
da poleti ali on samo malo lebdi u vazduhu i odmah sleće ili pada na zemlju.
*
Gde započinje vrt? Zeleno ograšje. U sumornom razdanju. Gnojište gradova.
Poranio si. S' kišom i plavim narcisima. Kao zvezdani čun. Uz jutarnju rumen. Opevaj
tišinu. Smokvu na kamenu. Granu koja pupi. Krticu. I ljubičicu.
Sreda, 11. septembar 1985. Beograd
Iz ULUPUS-a pozivaju da donesem radove za „Zlatno pero 85”. Malo se nećkam
(izložba će biti u okviru Sajma knjiga), a onda pravim jedan mejl-art rad i odnosim
simpatičnoj sekretarici Vesni.
*
Moma Dimić uzeo Viktorov rukopis „I onda cvetić počne da ima noge” da ga
pogleda i eventualno recenzira. Možda ćemo ga izdati u „Novom delu”.
*
Odneti majci u dom: dve majice kratkih rukava, kutiju nane i kamilice, kratki
kaput bez postave, kombinezon i jedno ručno ogledalo.
*
U ULUS-u (Baba Višnjina 19) razgovor sa predsednikom Bobom Stankovićem
oko mogućnosti da majčin stan u Dobrinjskoj registrujem kao atelje. Ujedno se i
zvanično prijavljujem za Sekciju proširenih medija.
*
Dogfish (Kalamazoo, SAD) šalje poštansku kartu načičkanu svojim markama i
pečatima.
*
Karta Marijana Čekolja iz Dubrovnika.
*
Nova knjiga Jaroslava Supeka „Mail-Art Book’’ načinjena od povezanih
(spojenih) poštanskih koverata u tiražu od 100 primeraka. Dobio sam primerak broj 42.
*
264