dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Ponedeljak, 5. avgust 1985.
Mrav vuče mrtvog insekta bar tri četiri puta većeg od njega samog. Prebacuje ga
preko borovih iglica i kamenčića, pada i ponovo se diže, vetar ga vraća na početnu
poziciju, poništava sav njegov prethodni napor ali on je uporan i uprkos svemu ide dalje.
*
Da li je moj život, kao što ovog trenutka mislim, život bezbroj propuštenih
mogućnosti.
(Na suvoj i posnoj zemlji, u borovoj šumi, pod suncem i vetrom)
*
Artur Lovel, Fred Hejz i Džon Svajgert, američki astronauti – članovi posade
„Apola XIII”, su ljudi koji su se najviše udaljili od Zemlje. Petnaestog aprila 1970. oni su
od naše planete bili udaljeni čitavih 400.187 kilometara, dok su obletali Mesec.
*
Pod naletima vetra sa borova padaju prošlogodišnje osušene iglice. Neprestano
zasipaju zemlju, dušek na kome ležim, kosu, prijatno poskoče i bocnu opušteno telo.
*
Svetski rekord u klackanju na stolici drži Engleskinja Morin Veston. Ova
paralizovana domaćica je izdržala preko dve nedelje, odnosno 336 časova, neprekidno se
ljuljajući u svojoj klackalici, ne spavajući i razgovarajući sa prijateljima.
*
U kafani žamor glasova, prljavi stolnjaci, dim, trka kelnera. Kraj šanka brdo
sanduka sa flašama koka kole i piva; na zidu sat koji petnaest minuta ide napred, u teške
ramove uramljene kič slike nasmejane ciganke i nekog imaginarnog (?) predela. Devet je
sati i trideset i pet minuta. Sa gomilom ljudi, žena i dece čekamo da počne „Dinastija”.
*
Senke planina. Ja sam oblak nebeski. Telo mi se topi. Nad gradovima. Nad
progalinama. Harfa vaseljenje. Ja sam zora. Ja sam zemlja. Vetruška nad visitorom.
Crvene jabuke. Padaju mi u krilo. Bog je žudnja. Istekla. Iz zažarenih žlezda.
*
(San)
Na velikom sam brodu usred mirnog, nepreglednog mora. Brod je star, jedrenjak,
sa lepim jedrima srebrnastosive boje.
Nema vetra. Nema talasa. Brod stoji. Morska voda je, začudo, snežnobela, slična
mleku, puna riba koje jatimice iskaču iznad površine mora obasjane poslednjim zracima
zalazećeg sunca.
Na brodu je čudno društvo. Mali ljudi slični pingvinima. Glava im je bez kose,
lice ljudsko sa živim, radoznalim očima. Nemaju ruke već izdužena peraja na čijem je
kraju nešto nalik na šaku sa tri prsta.
258