dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Talasi udaraju u stene, izlokane, večne. Preko puta je hridina a iznad nje borova
šuma gde smo Viktor i ja prošle godine ubili zmiju.
Ljubavni par na pustoj stenovitoj plaži. Prvo se mlako i mlitavo grle a onda
iznenada potpuno nesuvislo izvode nekoliko sklekova i druge gimnastičke vežbe.
Hoće li se pojaviti zvezde ?
Viktor od slomljene suve borove grane zamišlja da je nož, seče njome po
vazduhu, rije suvu prašnjavu zemlju punu iglica, mrava i kamenčića.
*
„Na Veneri je otkriven kanjon dubok 4,8 kilometara, širok 280 i dugačak čak
2250 kilometara.”
*
Šta je život? Krletka u kojoj smo zatvoreni?
*
Na rogovima jelena. Ognjena ptica. Žar zapada. Podario si nam hleb i vino. Na
hrastovom stolu. Ukus. Priče predaka. Između naših očiju. Planinski prevoji. Bela. Ruža
jesenja. Znam. Džinovske borove. Godinu na izmaku. Putovanja nema. Hladna je krv.
Što iz tebe teče.
Subota, 3. avgust 1985.
Prema Elijasu Kanetiju „Princip umetnosti je pronaći više nego što je izgubljeno”.
*
Čitav jučerašnji kišni dan proveli smo u kući. Danas ponovo u moru i kraj mora.
*
Tvorac antipsihijatrije Ronald D. Leing u svojoj knjizi „Činjenice života” iznosi
hipotetičke uspomene iz vremena kada još nije bio rođen.
*
„Istorija traganja za Neptunovim prstenovima počinje 10. maja 1981. godine a
osmatranja izvršena jula prošle godine, po svemu sudeći potvrđuju pretpostavku da ta
planeta ima prstenove. Prstenovi koji okružuju planete sastoje se od čestica ili
'kamenčića' različitih veličina koji kruže oko planete i istovremeno se neprekidno
međusobno sudaraju. To je sasvim prirodna stvar: svako telo koje se nalazi u blzini
planete je izloženo delovanju gravitacionih sila koje su vrlo velike i variraju od tačke do
tačke zato što se ne nalaze na istom rastojanju od planete. Znači da je svako telo izloženo
'cepanju' te je jasno da će, na određenoj udaljenosti od planete, svaki satelit (prirodni i
veštački) biti razbijen na manje komade. Gomilanje materijala je nemoguće zbog tih istih
sila koje deluju poput plime i oseke. Astronome posebno interesuje upravo ta zona u
kojoj se neprekidno sudaraju čestice jer te kolizije vode formiranju diska i prstenova u
ekvatorijalnoj ravni planete, a to znači da se 'na licu mesta' mogu proučavati događaji koji
su odigrali važnu ulogu u formiranju planeta i satelita.
255