dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović
dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović
Razmišljao o tome da čitav svoj dalji stvaralački napor usmerim ka pisanju jednog i jedinstvenog dela pod nazivom TEXTUM. Bio bi to novi „Tekstum’’ koji bi obuhvatao poeziju, prozu, fragmente, vizuelne radove i činio kompaktnu celinu. Niz dela koji bi se tokom godina ostvarivao u okviru ovog projekta nosio bi samo brojčane oznake: Textum I, Textum II, Textum III, itd. Ideja nije nova i delimično je već ostvarena u knjizi „Textum’’ (1981) koja bi, sa novim inovativnim momentima, i poslužila kao model za realizovanje ove zamisli. * „Među delima sakupljenim u kolekciji grčkih i latinskih tekstova u biblioteci u Goti, jedan italijanski naučnik je otkrio pesmu velikog srednjovekovnog pesnika i humaniste Frančeska Petrarke za koju se verovalo da je zanavek izgubljena. Rukopis sadrži 142 strofe poeme od koje su bile poznate samo dve. To je pesma koju je umetnik recitovao 8. aprila 1341. godine na rimskom kapitolu. * César Espiosa iz Meksika šalje svoj bilten POSTART / POESIA EN CIRCULACIÓN sa malom antologijom od 15 istočnonemačkih vizuelnih pesnika i mejlartista. Od starih znanaca tu su: Carlfriedriech Claus, Rolf Staeck i Robert Rehfeldt. U kraćem tekstu kao veliki prethodnici i začetnici vizuelne poezije u ovoj zemlji navode se: Georg Grosz, John Heartfield i Kurt Schwitters. Espinoza ujedno poziva i na izložbu: * „Seks bez klasne svesti ne može pružiti pravo zadovoljstvo i uživanje pa makar se ponavljao u beskraj.“ (Aldo Brandirali, funkcioner Italijanske komunističke partije u brošuri „Ponašanje člana Partije“ objavljenoj 1973. godine). * 252
Otisci stopa. U zlatu. U nevremenu. Tvoje srce gori. Nad glavom novorođenčeta. Lavina. Stena. Stablo. Vetar veka nas razvejava. Jutro ljubavi. Zatvorio sam oči. Lice svemira iscrtavam. Plove brodovi misirski. Od mora. Do mora. Svetlost i rastojanje. Hod bezmerni. Tamo. Gde nam se senke. Ukrštaju. Pronađimo izvor. Strepnje. * „Pesnik teži da obuhvati celu vasionu.” „Reč trpi, reč kipi, reč taloži se, reč ostaje.” Sreda, 31. jul 1985. Ulcinj (Vinaver) Čitav jučerašnji dan od 8 sati ujutru kada smo se našli na peronu 1 beogradske železničke stanice, pa do 19h kada smo se istovarili u Baru, provedeno je uglavnom, u vozu, prepunom, prljavom, zahuktalom pod vrelim julskim suncem. Iz tunela u tunel, umor, žeđ, iščekivanje mora. U Ulcinju čišćenje garsonjere, proveravanje instalacija, mala opravka struje, obavezno prijavljivanje. Viktorov i moj momački život trajaće ovde dvadesetak dana. Prvi dan provodimo u šetnji i razgledanju grada u kome već šestu godinu uzastopce letujemo. Registrujemo novoizgrađene objekte, komentarišemo. * „U kosmosu su nađeni mnogi neorganski i organski molekuli, kao što su molekuli vode, amonijaka, formaldehida ili cijanovodonika, neki radikali (molekuli sa jednim nesparenim elektronom) i molekularni joni. Stalno se otkrivaju i novi molekuli. Tako su 1982. godine, radioastronomi u Hercbergovom institutu za astrofiziku u Otavi, u Kanadi, u oblaku koji okružuje jednu zvezdu (CW Leonis) ustanovili jedan visoko nezasićeni molekul (sadrži šest trostrukih veza) sastavljen od 13 atoma: od po jednog atoma vodonika i azota i 11 atoma ugljenika. Taj egzotični molekul, hemijskog naziva cijanodekapentain, najsloženija je hemijska jedinka do danas pronađena u kosmosu.” („Politika”) * Uveče nema više Ulcinjskih ćukova ili ih barem mi ne čujemo. Mašina za rezanje drvene građe iz privatne pilane ispod naše stambene zgrade nesnosno zavija. Rezak zvuk pile koja ulazi ili izlazi iz drveta, kao bleštav plameni nož zariva se i svrdla po najskrivenijim uglovima mozga. Gde je ta „metafizička tišina” malih primorskih gradova? * Moćne kandže. U jetri. Prometeja. Zlatna tišina. Večeri. Da li me shvataš? Zvoni žensko telo. Kristalna nedođija. Cvet i med. Kotrljaju se. U moje grlo. U moj drob. Žustra srna uskače. Trčali smo. Prema severu. Crni stubovi. Na granicama. Praskozorja. Mutan sjaj plavetnila. Jedem hleb. Isposnički. Pijem. Gorku vodu. 253
- Page 202 and 203: Jakobsona koju je ovaj još kao dev
- Page 204 and 205: mogla da preživi u takvim uslovima
- Page 206 and 207: Iako crveni pomak ovog kvazara izno
- Page 208 and 209: * „Najviši vodopad na svetu nala
- Page 210 and 211: Jugoslavije. Valjevac Jejo sa hitle
- Page 212 and 213: * „Sve je planirano, precizirano.
- Page 214 and 215: „U SR Nemačkoj veći broj ljudi
- Page 216 and 217: profesionalno nonšalantna, strplji
- Page 218 and 219: * Na molbu Spasoja Vlajića da napi
- Page 220 and 221: to ona povremeno pada u tešku depr
- Page 222 and 223: maternjem jeziku. Bljuje svežu krv
- Page 224 and 225: naime, čekala sam priliku da Vam s
- Page 226 and 227: odmah zatim i uginula. Veterinarski
- Page 228 and 229: neobična, pravo iznenađenje. U to
- Page 230 and 231: * KAKO JE POSTAO MESEC (Najnovija s
- Page 232 and 233: „U suštini, tajna života sastoj
- Page 234 and 235: * ARA SIGMA OTAC PAMIR NOS ALAMAN I
- Page 236 and 237: * Pojavila se „Književna kritika
- Page 238 and 239: Naravno, signalizam je isto kao i d
- Page 240 and 241: Sastajem se sa Svetom Lukićem. Obo
- Page 242 and 243: * Majka Stole konačno, posle svih
- Page 244 and 245: U podne odneo majci u dom stvari ko
- Page 246 and 247: * Odneo majci u Dom nove stvari: 1.
- Page 248 and 249: * „Narodna mudrost kaže da pona
- Page 250 and 251: Kao posledica, koža se smežurava,
- Page 254 and 255: Četvrtak, 1. avgust 1985. NA DANA
- Page 256 and 257: Zanimljivo je saznanje da su sva č
- Page 258 and 259: Ponedeljak, 5. avgust 1985. Mrav vu
- Page 260 and 261: Brodovi na vidiku. Noževi krvožed
- Page 262 and 263: „Život na Zemlji nije potekao iz
- Page 264 and 265: (donekle i Albaniji). Srpskohrvatsk
- Page 266 and 267: * „Ako muž i njegova naravno zak
- Page 268 and 269: Galerija „Sebastian” poziva me
- Page 270 and 271: * Strah od zmija. Strah od gromova.
- Page 272 and 273: * „Prema zvaničnom saopštenju p
- Page 274 and 275: Na desnoj obali Save nizvodno od Ja
- Page 276 and 277: Od „Grafosa” uzmem deset primer
- Page 278 and 279: istraživanja u najrazličitijim ar
- Page 280 and 281: Stvaralačka, i uopšte duhovna i z
- Page 282 and 283: Dok čekam da mi otvore sa strane n
- Page 284 and 285: pisanje romana Dva carstva i Pokoš
- Page 286 and 287: Van generacijskih grupa i drugih ko
- Page 288 and 289: Brankove knjige, rukopisi, pisaća
- Page 290 and 291: piramida, kojih nema u krečnjaku k
- Page 292 and 293: Na glavi. Divlji kalem. Sijanje. Č
- Page 294 and 295: „Strast za rušenjem je stvarala
- Page 296 and 297: * Planeta u previranju. Probudio sa
- Page 298 and 299: Filieri šalje, zaista, lepu knjiž
- Page 300 and 301: * Danas popodne stupio, telefonom u
Otisci stopa. U zlatu. U nevremenu. Tvoje srce gori. Nad glavom novorođenčeta.<br />
Lavina. Stena. Stablo. Vetar veka nas razvejava. Jutro ljubavi. Zatvorio sam oči. Lice<br />
svemira iscrtavam. Plove brodovi misirski. Od mora. Do mora. Svetlost i rastojanje. Hod<br />
bezmerni. Tamo. Gde nam se senke. Ukrštaju. Pronađimo izvor. Strepnje.<br />
*<br />
„Pesnik teži da obuhvati celu vasionu.”<br />
„Reč trpi, reč kipi, reč taloži se, reč ostaje.”<br />
Sreda, 31. jul 1985. Ulcinj<br />
(Vinaver)<br />
Čitav jučerašnji dan od 8 sati ujutru kada smo se našli na peronu 1 beogradske<br />
železničke stanice, pa do 19h kada smo se istovarili u Baru, provedeno je uglavnom, u<br />
vozu, prepunom, prljavom, zahuktalom pod vrelim julskim suncem. Iz tunela u tunel,<br />
umor, žeđ, iščekivanje mora.<br />
U Ulcinju čišćenje garsonjere, proveravanje instalacija, mala opravka struje,<br />
obavezno prijavljivanje. Viktorov i moj momački život trajaće ovde dvadesetak dana.<br />
Prvi dan provodimo u šetnji i razgledanju grada u kome već šestu godinu<br />
uzastopce letujemo. Registrujemo novoizgrađene objekte, komentarišemo.<br />
*<br />
„U kosmosu su nađeni mnogi neorganski i organski molekuli, kao što su molekuli<br />
vode, amonijaka, formaldehida ili cijanovodonika, neki radikali (molekuli sa jednim<br />
nesparenim elektronom) i molekularni joni. Stalno se otkrivaju i novi molekuli. Tako su<br />
1982. godine, radioastronomi u Hercbergovom institutu za astrofiziku u Otavi, u Kanadi,<br />
u oblaku koji okružuje jednu zvezdu (CW Leonis) ustanovili jedan visoko nezasićeni<br />
molekul (sadrži šest trostrukih veza) sastavljen od 13 atoma: od po jednog atoma<br />
vodonika i azota i 11 atoma ugljenika. Taj egzotični molekul, hemijskog naziva<br />
cijanodekapentain, najsloženija je hemijska jedinka do danas pronađena u kosmosu.”<br />
(„Politika”)<br />
*<br />
Uveče nema više Ulcinjskih ćukova ili ih barem mi ne čujemo. Mašina za rezanje<br />
drvene građe iz privatne pilane ispod naše stambene zgrade nesnosno zavija. Rezak zvuk<br />
pile koja ulazi ili izlazi iz drveta, kao bleštav plameni nož zariva se i svrdla po<br />
najskrivenijim uglovima mozga. Gde je ta „metafizička tišina” malih primorskih<br />
gradova?<br />
*<br />
Moćne kandže. U jetri. Prometeja. Zlatna tišina. Večeri. Da li me shvataš? Zvoni<br />
žensko telo. Kristalna nedođija. Cvet i med. Kotrljaju se. U moje grlo. U moj drob.<br />
Žustra srna uskače. Trčali smo. Prema severu. Crni stubovi. Na granicama. Praskozorja.<br />
Mutan sjaj plavetnila. Jedem hleb. Isposnički. Pijem. Gorku vodu.<br />
253
Change language