dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

dan, sve niže sjeda nad gričke krovove goruća božja zvijezda nad našim glavama ,
cvrkuću laste oko Krstinog atelijera, toplo veče, hlebinska rakija, ostarjeli smo, sve
klepeće koštunjavo, ogroman prostor atelijera je reumatično prazan.”
(Krleža, Dnevnik, avgust, 1967)
*
„Čitav naš sunčani sistem i sva živa bića stvorio je veliki Tvorac u sasvim kratko
vrijeme. Mi to zovemo trenutno stvaranje svijeta i života i to energično suprotstavljamo
teorijama evolucionista koji tvrde da je za stvaranje onog što danas vidimo u živom i
neživom svijetu trebalo pet milijardi godina.... Naša teorija nije u suprotnosti s
Einsteinovom teorijom. Znamo koliko je mnogo vremena potrebno da se konstruira i
proizvede atomska bomba. Pa ipak, razaranja što ih ona stvori kad eksplodira su
trenutačna. Masa se naprosto 'u hipu' pretvori u energiju. Tvorčevo stvaranje svijeta u
hipu za koje se mi zalažemo je suprotan proces: pretvaranje energije u materiju. A to se
pretvaranje obavilo voljom Velikog Tvorca i bilo je trenutačno.....”
(Dorothy Allford, 1978, kalifornijska znanstvenica i autorica)
Čekam pred šalterom opštine da overim važna dokumenta.
Veliki je red. Ljudi ćutke i strpljivo stoje dok službenica na šalteru užurbano, i ne
gledajući u njih, potpisuje i udara pečate na papire.
Nesnosna je vrućina. Teško se diše. Sve je više pridošlica.
Posle dosta napornog čekanja već sam blizu šaltera.
Iz gomile tek pristiglih ljudi, sa repa reda, prilazi mi
*
mlađi čovek sa gomilom papira u rukama. Ima čudnu glavu, izbuljene, unezverene oči,
usta pretvorena u ptičiji kljun. Otvara ih. Iz njih piskav, isprekidan glas sličan šištanju
zmije. Traži da ga pustim preko reda na šalter. Hitno mu je. Zgužvanim papirima, preteći,
maše mi ispred lica.
Uplašen, budim se.
Ponedeljak, 29. jul 1985
„ Dospevamo li u područje 'noćne tišine'? Ili sviće dan – i jezik jednog novog
zvezdanog hoda?” (Akselos)
*
251