dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

U galeriji Kulturnog centra razgledam nova platna Borisa Dogana sa pomešanim
osećanjima, posle razgovor sa vajarom Milijom Nešićem lucidnim čovekom i oštrim,
kritičarem našeg društva. Milija u ovoj galeriji samo što nije postao eksponat, toliko ga
tamo često viđam, povremeno i čuvare zamenjuje.
*
„Čak i stari narodi su znali za antiseptičko dejstvo šećera, što su brazilski naučnici
ovih dana samo potvrdili.
Evo kako se to radi.
Pošto se rana očisti, prekrije se šećerom u prahu.To se čini jedanput u toku 24
časa. Po tvrđenju brazilskih naučnika, nijedna štetna bakterija ne može da se razvije u
gustom šećernom soku u rani.”
*
Pisanje Dnevnika do duboko u noć. Svako moje pisanje, posebno početak pisanja,
skopčano je sa nekom mukom, grčem, krajnjom neodlučnošću i beskonačnim,
iritirajućim odlaganjima i odustajanjma. Ponekad mi se učini da je i čitav moj život samo
jedno veliko odustajanje. Od čega !?? I zbog čega?!!
*
Ka vatri. Ka smrti. Sa mukom. Od zelenog zlata. Plod sam praskozorja. Okovan
znamenjem. Miriše nesanica. Talasi u stakleniku. Tvoja kišna duša. Pobegla iz raja.
Bičevana jezikom. Nežnošću osenčena. Čujem grmljavinu. Zov zemlje vetrovite. Grč i
nagon. Kraljica omamljena. U žbunu joj mirisnom. Bulbul i ljubičice.
Petak, 19. jul, 1985.
Poslednjih nekoliko dana gotovo bolesna nesanica. Iskidan, izmučen njome posle
ceo dan nesposoban za bilo kakav rad.
*
Na Londonskom Vembliju i stadionu „Džon Kenedi” u Filadelfiji održan je
jedinstven pop-festival za pomoć gladnima u Africi. Koncert koji su prenosile televizije
160 zemalja, pratilo je milijardu i po ljudi. Organizator ovog fascinantnog spektakla, irski
pevač Bob Geldof, predložen da dobije Nobelovu nagradu za mir.
*
Misteriozni narod Hazari, čiji je jezik izumro, iza sebe su ostavili jednu jedinu
pisanu reč. Sudeći po 'Velikoj sovjetskoj enciklopediji' ta reč je: 'okurim' – što bi značilo:
'Ja sam čitao'.”
*
„Reči, poezija i književnost suština su života”,
(Borhes)
245