dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

U podne odneo majci u dom stvari koje mi je telefonom tražila: novac
(desetohiljadarke); sat – budilnik (koji ona poslednjih godina obožava a meni se činilo da
sa svakim njegovim bučnim otkucajem ističe neko njeno vreme; oligovit, makaze,
„Kremansko proročanstvo”, kilogram bresaka, olovke i hartiju, telefone njene braće
Dušana i Sretena, tri držača (ofingera ) za odelo, naočare, čaj protiv zatvora, kilogram
meda i jednu kašičicu.
*
Prema Umbertu Eku:
„Iz naslova knjige zrači utisak koji vlada čitavim štivom. Ako čitaš Crveno i crno,
teško ćeš moći da se odupreš sugestiji ovoga naslova. Da je Danteova Komedija nazvana
Tragedijom, šta bi bilo sa teologijom spasa koju ova knjiga nosi?”
*
Razgledao fasciklu s’ rukopisom „Dnevnik avangarde”. Prema beleškama u
fascikli on se kuva još od jeseni 1980, tada sam već imao u glavi viziju te knjige. Činiće
je tri dela: prvi „Signalizam u akciji” sa nosećim tekstom koji još nije završen,
„Signalizam i srpsko pesništvo sedamdesetih godina”, u drugom delu biće sakupljeni,
uglavnom, tekstovi o mejl-artu, dok će treći nositi naziv „Dnevnik avangarde”. U njemu
će biti one stvari (beleške) koje sam objavljivao u „K. reči” i „K. novinama” o avangardi
i još neki neobjavljeni dnevnički zapisi. Knjigu bi trebalo dobro ilustrovati mejl-art i
drugim materijalima.
Razmišljao o svom daljem radu. On bi se sav morao okrenuti poeziji i samo
poeziji. Nova istraživanja u jeziku, nova poezija koja bi činila deo mene, mog
svakodnevnog življenja. Potpuno se predati poeziji, sve iskazivati pesmom. Izuzetak bi
bili samo fragmenti o signalizmu na kojima bih povremeno radio i koji bi predstavljali
neodvojivi deo od poezije kao i ovaj Dnevnik koji, izgleda više nemam hrabrosti da
prekinem.
*
Strast, žudnja, nemir, rezignacija – odblesci jedne kreativne čarolije.
Ka samom vrelu stvaralačke imaginacije probijajući poznate (ustaljene) granice
ljudskog iskustva.
Prema Rolanu Bartu istraživanje jezika tek počinje i ono pruža beskrajno bogate
mogućnosti stvaranja ne samo u poeziji već i u prozi jer, kako on naglašava, „čitava
književnost je, u stvari, problematika jezika”.
„Nedorečenost sistema označavanja” je za Barta najzrelija forma književnosti.
*
Uveče šetnja, za ove julske, godišnjeodmorske dane, ne baš tako praznim gradom.
Svuda prašina, prljavština i osećaj i nekakve porazne obamrlosti, pomirenosti sa zlom
sudbinom. U izlozima izabrana dela M. Pavića (među kojima dominira „Hazarski
rečnik”), nove pesme Oskara Daviča, „Prosvetina” edicija domaće proze na čelu sa
Selenićevim „Očevima i ocima”, itd.
244