dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

pljuskovima. Ovo, međutim, ima svoju realnu osnovu. Ona spava u kuhinji gde su glavne
odvodne i dovodne kanalizacione cevi. Ove cevi su, izgleda, neispravne pa često stvaraju
jaku buku (klokotanje, vode, šištanje) što bi i zdravog čoveka uznemirilo.
*
„Slika koja se pripisuje poznatom španskom slikaru grčkog porekla El Greku i
koja je ukradena iz crkve u selu Titulsija u blizini Madrida u novembru prošle godine,
pronađena je zavijena u plastiku na jednom đubrištu 300 kilometara od Titulsije. Veruje
se da je slika, koja prikazuje bogorodično vaznesenje, nastala između 1607. i 1609.
godine, tokom poslednjih godina El Grekovog života. Ona će kako je saopštilo špansko
Ministarstvo kulture, biti restaurirana i stavljena na sigurno mesto.”
*
U utorak 18-og bio kraće vreme na prepodnevnoj sednici naučnog skupa
posvećenog delu Stanislava Vinavera. Zanimljivo izlaganje Novice Petkovića.
Kornhauzer nije došao.
*
Meksički filolog Roberto Salinas Prajs uzbudio je našu i svetsku javnost svojom
knjigom „Homerova slepa publika” u kojoj tvrdi da se Troja nije nalazila u Maloj Aziji
već na ušću Neretve u Jadransko more gde je sada selo Gabela.
*
Paket sa knjigama i pismo italijanskoj kritičarki:
22. VI 1985.
Beograd
Draga koleginice Parmeggiani,
Moram odmah da kažem da me je Vaše pismo obradovalo pošto sam, na neki
način, već izgubio nadu da će te se javiti. Drago mi je što ste se zainteresovali za
signalizam a posebno što ste već na osnovu prvih čitanja zaključili da postoje bliske i
inspirativne veze između futurizma i signalizma.
Signalizam je, inače, veoma kompleksan stvaralački pokret koji je prema nekim
mišljenjima odigrao prekretničku (revolucionarnu) ulogu u srpskoj poeziji krajem
šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Ovo se pre svega odnosi na signalistička
istraživanja i inovacije u jeziku i sa jezikom jer postoji, u našoj literaturi, opasna
tendencija da se signalizam u celini izjednačava sa signalističkom vizuelnom poezijom i
kao takav eliminiše iz književnosti. Upravo ovih dana dovršavam jednu veoma oštru
polemiku u kojoj ću se obračunati sa srpskim tradicionalizmom i neotradicionizmom čiji
zagovornici nedvosmisleno kritvore istoriju srpskog pesništva protekle decenije
umanjujući, ili čak prećutkujući, presudnu ulogu signalizma, u kako je to već jednom
prilikom lepo rečeno, menjanju „estetskog kôda srpske književnosti i umetnosti”.
Revolucija koju je signalizam izvršio u pesničkom jeziku, stvarajući istovremeno nove
pesničke postupke, slična je onoj revoluciji koju je ruski futurizam (Hlebnjikov,
Kručonih, Majakovski) izvršio u okviru ruske literature, pa i znatno šire.
237