dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

neobična, pravo iznenađenje. U tom trenutku iza njegovih leđa pojavljuju se dve devojke,
donose i ceremonijalno mi predaju u ruke velikog, i od straha svog nakostrešenog mačka.
Ovaj san vezuje se za Ćićevac s` početka pedesetih godina. Stanovali smo u
zapuštenoj seoskoj kući prepunoj miševa. Majka je odnekud donela velikog, žutog
mačka. Svi smo ga zavoleli. Bio je sjajan lovac i oslobađao nas mišije napasti. Posebnu
naklonost mačak je ispoljavao prema meni. Kada sam dolazio iz škole on bi, predosetivši
moj dolazak istrčao na ulicu, više desetine metara ispred kuće, i umiljavajući se
dočekivao me.
Ja, moram da priznam, ponekad nisam baš bio nežan prema našem ljubimcu.
Hvatao bi ga za uši, prislanjao na kućna vrata, i dok se on bespomoćno batrgao i
mjaukao, recitovao bih mu pesme.
Subota, 8. jun, 1985.
Otkrivaju se novi momenti o delovanju ruske avangarde posebno njenih
ekstremnih zagovornika Ilje Zdanevčra i Kručoniha. Pre tri godine (1982) italijanski
rusisti Luiđi Magaroti i Marcio Marcaduri objavili su knjigu „Avangarda u Tiflisu” gde
su otkrili niz novih činjenica vezanih za rusku i gruzijsku avangardu, posebno grupu
„41 0 ” koja počinje sa radom dolaskom Kručoniha i Zdaneviča u ovaj zakavkaski grad.
*
Posle velikih, tropskih vrućina počinju letnje kiše. Sa Viktorom u bioskopu „20
oktobar” gledam jedan glupi horor film gde su i naši producenti umešali prste. Po
završetku filma uzimamo pljeskavice i odlazimo kod baba Stoleta u Dobrinjsku. Uveče
na televiziji košarkaške utakmice.
*
„Lotta Poetica” 23-24 juli-avgust 1984. Najzanimljiviji je intervju Juliena Blainea
(razgovor s' njim vodi A. Arias-Misson), kao i nastavak Kavelinijevih (Cavellini)
memoara „The Life of a Genius”.
*
„Igra ima veoma važno mesto ne samo u čovekovom životu, nego i u životu
životinja. Nesumnjivo je da je igra jedna od ozbiljnih organskih potreba čovekove psihe.”
„Igra je osobena reprodukcija sjedinjenih zakonitih i slučajnih procesa.”
(Lotman)
*
„U bujici postajem jasniji, život me vezuje”
(Paul Kle „Dnevnici” 1898-1918)
*
„Osećao sam miris vlažne zemlje, vrpce korenja su me milovale po čelu i promaja
je sušila moj znoj nalepljen na košulju. Onda je došla svečanost izlaska: ispravio sam se
dok me je sunce polivalo, otro zemlju sa lica, isprašio odelo, daleko od svih zlopaćenja,
228