dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

laboratoriji nisu izostali. Otkrivajući 'algerbarsku prirodu jezika' Vlajić je uspeo da dođe
do onih slojeva u biću jezika gde su se ocrtavali obrisi jednog mogućeg univerzalnog,
odnosno planetarnog govora. Vrhunac napora ovog lucidnog signalističkog istraživača
predstavlja svetlosna formula kojom je on uspeo da na egzaktan, ali i na jedan pesnički
intuitivan način pokaže i dokaže kako 'nazivi dele kosmičku odiseju imenovanih pojava'.”
*
U Čelarevu blizu Novog Sada pronađeno je ogromno groblje iz 8. i 9. veka naše
ere u kojem su uz svojevrsne obrede i ritual sahranjivani pripadnici jednog za ovaj
prostor neobičnog i nepoznatog naroda najverovatnije mongolskog porekla. Ono što je
najinteresantnije ovaj narod je još ranije primio jevrejsku veru mada nešto izmenjenu.
Zbunjeni naučnici za sada jedino znaju da se ne radi ni o Avarima ni o Hazarima.
*
„U Institutu za jezike Akademije nauka SSSR priprema se jedna višetomna
enciklopedija pod naslovom 'Jezici sveta'.
Tvorci ove enciklopedije nastoje da podrobno opišu oko 7.000 jezika, koliko ih
ima u svetu, njihovu istoriju, geografski i međusobni uticaj, i tako dalje.
Predviđa se da će posao na ovoj enciklopediji potrajati više godina, ako ne i
decenija.”
*
Pet – šest minuta o mojoj poeziji i signalizmu na televizijiu u emisiji Petkom u 22,
sa svim svojim svetlosnim i zvučnim efektima posle onog snimateljskog šoka i mučenja u
utorak delovali su večeras kao melem na još nezalečenu ranu.
*
Želim da saznam. Kraj i krv. Zglasje reči. U cvetu. Matici. Žud i sumnju. Vetar
kao bič. Iz tvoje bezdanice. Plivaj. Plivaj. Ka rastočenoj knjizi. Ka svome taborištu.
Moćnoj Aleksandriji. Znak sam vremena. Dub i stud. U vilin svet se vraćam. Zelena
zmija. Iz tvoje užarene kičme.
*
U tim mojim stihovima sve je gotovo slučajno, toliko to lebdi. Uistinu, osnovan
mi je utisak da to nije slučaj, nego snovna harmonija.”
(Vinaver)
Sreda, 29. maj 1985.
Posle neuspešnog pokušaja da majku smestim u bolnicu na gerijatrijsko odeljenje,
bila je potrebna, kao i za sve u ovom ćoravom društvu, debela veza, razgovarao sam sa
socijalnim radnikom da joj obezbede mesto u staračkom domu.
Majka Stole je sada sa kičmom relativno dobro, nema jakih bolova, ali zato
uobražava da joj komšije prete i „drmaju krevet zracima”, čuje kao je iza zida vređaju
mada je u međuvremenu gotovo potpuno ogluvela pa se jedva sporazumevamo. Uza sve
219