dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

*
„A jezik, može li on da bruji? Govor, izgleda, ostaje osuđen na zamuckivanje;
pisanje – na tišinu i razmicanje znakova: svakako, uvek ostaje suviše smisla da bi jezik
ispunio neki užitak koji bi bio svojstven njegovoj materiji. Ali, ono što je nemogućno nije
neverovatno: brujanje jezika formira izvesnu utopiju.”
(Rolan Bart)
*
„Prigodilo jutro kada zora sveže poli i oteče kroz guste šume borove; da lečnik
reče; iziđi od raba božja, od vrha, od glave, od temena, od čela, od očiju, od nosa, od
ušiju, od šije, od ramena, od pleća, od ruku, od prstiju, od noktiju, od prsiju, od srca, od
pluća, od jetre, od creva, od rebra, od leđa, od bedra, od kolena, od golena, od kostiju, od
žila i od krvi i od svih sastava unutrašnjih.”
(Rastko Petrović)
*
Pre dva dana zove M. K. Konačno se zaposlila na Televiziji. Ne radi više u Kinooku
već u emisiji kulture Petkom u 22. Predložila je uredniku Zori Korać da obave
razgovor sa mnom. Pita me da li gledam emisiju. Iskreno odgovaram: Ne. Dinka je,
međutim, gleda i hvali. Kažem M. da razgovor otpada i odmah predložim da ona i Živan
govore o signalizmu a da ja uz prikazivanje vizuelnih radove izgovorim nekoliko pesama.
Predlog je prihvaćen.
Danas M. ponovo zove. Hitno je. Htela bi da dogovoreni deo o signalizmu već za
ovaj petak snime. Morao bi sa Živanom doći u studio večeras u 18 30 h.
Taj studio 3, i vreme od 18 30 do 21 30 ostaće mi u sećanju kao svojevrsno
mučilište. Za jedan televizijski trenutak od 5 minuta mrcvarili smo se tri sata. M.
215