dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Iako crveni pomak ovog kvazara iznosi 3,4 – to jest, ubraja se među najjače
poznate (te se, prema tome, na ogromnoj daljini užasno brzo udaljava od Zemlje), njegov
sjaj je ipak neshvatljivo velik: 16,5 magnitude, što u ovom slučaju znači 3 x 10 41 vati.
Reč je, dakle, o dosad najsjajnijem otkrivenom kvazaru, odnosno, o najsjajnijem
nebeskom objektu uopšte, čiji sjaj može da se poredi sa sjajem 10.000 galaktičkih
sistema, sastavljenih od zvezda prosečne veličine.”
(„Politika”)
*
Prema rečima dr. Jovana Deretića na 22 sednici Centralnog komiteta SK Srbije:
„Dezintegracioni procesi koji zahvatili naše društvo udaljili su ne samo narode od naroda
nego i delove istih naroda jedne od drugih. A sve se to ispoljilo i tamo gde bi se najmanje
moglo očekivati, u kulturi. Logika tog razvoja u našoj Republici je dovela u pitanje, na
primer, jedinstvo srpske kulture. Osporava se legitimnost svakog povezivanja na
nacionalnoj osnovi, a to faktički znači da srpska kultura u SR Srbiji ne može
funkcionisati kao jedna nacionalna kultura, već i ona mora postojati na jedan način na
užem području Republike, a na drugi u pokrajinama”.
*
Iz Mađarske poziv na otvaranje izložbe A DUNÁNAL.
*
„Izbor vizantijskog cara 'božanskom odlukom' značila je da nije moglo da bude
ustavnog regulisanja tog pitanja. A ono što je 'bog dao', to je mogao i da 'uzme', pa se
događalo da car bude nepredviđeno i naglo lišen prestola, uz odmazdu isto tako strašnu
kao da je pokušao da presto bespravno prigrabi. Svrgnutog Andronika I Komnina, 1185.
godine su danima držali vezanog za stub srama i strahovito tukli. Zube su mu izbili
čekićima, a jednu ruku odsekli. Zatim su ga vezali na leđa kamile i prikazivali po
carigradskim ulicama. Pošto su mu lice polili vrelom vodom i iskopali mu jedno oko
obešen je na hipodromu radi daljih mučenja. Najzad je dočekao 'spas' od mača, kojim su
mu proboli utrobu.”
(„Politika”)
*
Uveče sa Dušanom Đokićem, na otvaranju jubilarne izložbe ULUS-a „Proleće
1985”. Ogroman broj učesnika, paviljon „Cvijeta Zuzorić” pun kao oko. Izložba, inače,
standardna.
*
Sanjam kuću u Mačvanskoj 10 u Nišu. Sa majkom i sestrom sam, ali nismo u
stanu već u nekoj prostoriji izdugnutoj iznad krova kuće. Prostorija je načinjena od
staklastog, providnog materijala. Pred nama, kao na dlanu, vidi se obližnji park i
pozorište sa trgom, iza nas su Nišava i Tvrđava.
Ja stojim, majka sedi na stolici skrštenih ruku, sestra je za klavirom. Ćutimo. Ne
vidim sestrino lice samo njene ruke koje hito preleću po dirkama. Zvuci klavira se ne
čuju. Prilazim joj. Ona podiže glavu. U očima joj neka radost, neka svetlost. Presrećan
206