dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

*
Nesanica, malaksalost, noćne more, gušenja i opšta bezvoljnost i dalje traju.
*
U Narodnoj biblioteci Srbije festival naučne fantastike FESF. Pokušao s'
Viktorom da odem da gledam „Ratne igre”, nismo uspeli da nabavimo karte.
*
Bio ponovo do „Književnosti” i kao što sam pretpostavio blok posvećen
signalizmu neće ići i junskom broju. Vučko se pravda time što u tom broju objavljuje
materijale sa okruglog stola o Pekićevom delu. Ovog puta nije ni pomenuto kada bi se
signalizam, eventualno, mogao pojaviti ali je izrazito tvrđeno da će tekstovi biti
objavljeni. Nisam imao snage da se posvađam.
*
Iz Niša obaveštenje od Jevtića da mi „Gradina” objavljuje polemički tekst „Niške
animoznosti”, (ne zna u kom broju), i da mi „drugovi” koje sam opajdunuo pripremaju
odgovore.
*
Sedim u parku na stud. Trgu, čekam Viktora koji ima čas engleskog i prelistavam
knjigu „Simbolizam” A. Belog koju sam neposredno pre toga uzeo u biblioteci. Prilazi mi
akademik Dragoslav Mihailović, šeta kerove. Razgovaramo. Hvali moju šatrovačku
poeziju, odvraća me od signalizma. Kažem mu da je i šatrovačka poezija signalizam. Ne
shvata, kao i mnogi drugi, uostalom. Za njega je signalizam oličen samo u vizuelnom.
*
Čiješ li? Glas moj? Iz ledene rose. Odzvanja. Kao plahe ptice. Mostovi i
vodoskoci. Očigledna svežina. Ne Zaboravi. Da postoji. Slepa zemlja. Kraljevstvo
nevidljivo. Talasi i pena. Na vrhu Olimpa. Smušeni bogovi. Vazduh koji plamti. U tvojim
nozdrvama.
*
Za Malarmea čisto pesničko delo podrazumeva izražajno iščeznuće pesnika „koji
prepušta inicijativu rečima stabilizovanim sukobljavanjem njihove nejednakosti.” Te reči
se „pale od međusobnih odsjaja kao moguć vatreni trag po draguljima” zaključuje on.
Petak, 12. april 1985.
Danas na prvim stranicama naše štampe: „Umro Enver Hodža”.
*
„Na Fakaofou, jednom od tri atola ostrvlja Tokelau, u Južnom moru, žive svinje
koje plivaju i love ribu. Tri stotine tih životinja sa atola ulaze u more i u plićaku jedu
199