dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Svaki pesnik je na ovaj ili onaj način sluga ideja ili stihija. Često samo stihija. Ali
i u ovom poslednjem slučaju, on je ipak nečije prvo nisko nebo: istih stihija, strasti. Preko
stihije reči koja je jedina od svih stihija oduvek osmišljena, to jest produhovljena, nisko
blisko zemaljsko nebo. (...)
U odnosu na duhovni svet – umetnost je neki fizički svet duhovnosti.
U odnosu na fizički svet – umetnost je neki duhovni svet fizičkog.
Stvaralački trenutak je halucinantno stanje. Pre nego što počne obsession – dok ne
završi – posession. Nešto, neko prodire u tebe, tvoja ruka nije tvoj izvršilac. Ko je on?
Ono što hoće da postoji kroz tebe.”
(Marina Cvetajeva)
*
Viktoru kupljen prvi sat – srećan je kao vrabac.
*
Živan izmenio naslov svoje knjige „Svedočanstva o signalizmu” u „Orbite
signalizma” Pored toga znatno je proširio uvodni deo (prolog autora). Knjizi je dodao još
dva, u međuvremenu napisana teksta, „Korak ka izvoru stvari” (prikaz „Dana na
devičnjaku”) i „Šatrovaška poezija Miroljuba Todorovića”.
*
Kiš u intervjuu na televiziji govori čak „o neophodnosti autocenzure, koja je (za
njega) putokaz ka metafori i književnom izražavanju, za razliku od direktnih iskaza.”
*
Evo jednog u čijoj zemlji, kako stvari stoje, „nema autocenzure”, pa znači ni
metafora, jer su svi pod „velikim vođom” (bratom) srećni i jednodušni.
„Predsednik Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Il Sung dobio je sto
posto glasova na provincijskim i lokalnim izborima, javlja danas severnokorejska
novinska agencija (KCNA). Prema tom izveštaju, na birališta su juče izašli svi glasači,
osim onih koji se trenutno nalaze van zemlje.”
*
Mladi niški pesnik Goran Stanković, u jednom razgovoru pokušava da definiše
fizizam, književni pravac koji je sa još nekolicinom svojih drugova osnovao:
„Posmatrajući fizizam sa ove distance od nekoliko godina došli smo do zaključka,
ja i oni koji su ga pokrenuli Stevan Bošnjak i Zoran Pešić – Sigma , da je to na jedan
način projekat utopijske misli. To je bio ironijski pokušaj gledanja na svet, pokušaj da se
mehanizam sveta drugačije objasni, izvan ustaljenih estetskih gledišta, izvan sadašnjeg
represivnog pogleda na svet.”
*
Prema Solomonu Markusu preimućstvo pesničkog jezika nad naučnim ogleda se i
u proučavanju sekundarnih smislova, koji su posebno važni u poeziji. Tu on misli „na
jednu od najznačajnijih suprotnosti između naučnog i pesničkog jezika, na suprotnost
između denotacije i konotacije”.
178