dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

3. Zvati Ranka Mitrovića.
*
U subotnjoj „Politici” napad Bandića na roman „Grešnik” Dobrice Ćosića. Prema
mnogobrojnim komentarima ovaj napad podseća na posleratne (1948, 1950, 1952)
obračune s' pojedinim piscima i njihovim nepoćudnim delima.
*
„Reganova votka”, proizvedena u Sovjetskom Savezu i prvobitno namenjena
američkom tržištu, pojavila se u više moskovskih velikih trgovina, na veliko iznenađenje
i zadovoljstvo potrošača. Potrošači su novu votku prekrstili u ‚‚reganovku”. Za razliku od
votke koja se uobičajeno može naći na sovjetskom tržištu, čija jačina iznosi 40 stepeni,
„reganovka” ima 45 stepeni. Cena joj je 12 rubalja. Ako je verovati poštovaocima votke,
„reganovka” je bolja od drugih votki, uključujući i ‚‚andropovku”, koju su Sovjeti tako
prozvali zato što se pojavila za života bivšeg sovjetskog predsednika Jurija Andropova.
*
Japanski časopis za konkretnu i vizuelnu poeziju SHISHI broj 12.
*
Kanadski umetnik Gerard P. Pās šalje mi dve pozivnice za svoju izložbu BEAST /
BEAUTY u Mercer Union, Toronto od 25. februara do 23 marta 1985.
„U intervjuu pariskom 'Mondu' Alen Rob-Grije, čija autobiografija uskoro treba
da se pojavi u francuskim knjižarama, govori o svom shvatanju ove književne vrste:
'Klasična autobiografija' – Šatobrijanova ili De Golova – to je statua od armiranog
betona. Nasuprot tome, jedan Bart piše fragmente koji uzimaju oblik aforizama. Ja želim
da stvorim strukturu u pokretu.”
*
„Ležala sam jedared teško bolesna, u vatri i zanosu groznice. Priviđalo mi se da
nema ni tavanice ni krova, i da iz velike visine, brzo, i okrećući se oko svoje osovine,
pada neka grdna svetla metalna lopta. Odjedared se zaustavila, zaglavila, zastala, lebdeći
u vazduhu. Zatim, u pravcu jednog meridijana, načinila se uska pukotina, a mene nešto
podiglo, i, kao da sam perce, utisnulo me kroz usku pukotinu u loptu, i lopta se opet
zatvorila.”
(Isidora Sekulić)
*
Kako stvaralački delovati u ovom i ovakvom svetu?
Stvarajući čak i najfantasmogoričnije slike i svetove, relacije, odnose i likove
književnost se, najvećim delom, mora osloniti na stvarnost koja je njen permanentni
kreativni izvor i poticaj.
169