dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

Signalizam i jezik, Književna reč, 26. IV 1976.; Denis Poniž Eksperimentalno i
avangardno u signalizmu, Gradina 1980, 8; Mila Kostić Igra oblicima ili oblik igre?,
Književne novine, 4. II 1982.; Signalizam – pitanja i odgovori, Koraci 1982, 1-2; Ljubiša
Jocić Pozicije signalizma, Književna reč, 10. III 1982.; Živan S. Živković Signalistička
poezija – nova pesnička avangarda, Književnost i jezik 1984, 1; Signalizam, Književna
kritika 1984, 2.
*
„Ljudski mozak postaje sve teži i teži. Postmortalna istraživanja su ustanovila da
je prosečna težina mozga odraslog muškarca za poslednjih 120 godina porasla sa 1372
grama na današnjih 1424 grama. I mozgovi u glavicama lepšeg pola su otežali – sa
nekadašnjih 1242 na današnjih 1265 grama. U proseku – naravno.”
*
Pismo iz Udruženja kojim me pozivaju da, kao član Komisije za statutarna
pitanja, neodložno dođem na sastanak Komisije zakazan za sredu 23. januara u 9 sati u
prostorijama UKS-a.
*
Kuru, ili bolest smeha, napada isključivo pleme Fore, na Novoj Gvineji i od nje
umire skoro svaki oboleli. Opaka bolest je posledica ljudožderskog običaja da se
proždere mozak ubijenog neprijatelja – a tako se prenose i smrtonosne klice.
*
Živan je predao knjigu „Svedočanstva o signalizmu” - „Noveli”. Recenziju je
dosta brzo i dosta dobro napisao M. P. Njegov predlog da se izmeni i nađe „atraktivniji”
naslov, Živan je kategorički odbio. Ja sam ga, moram priznati, u tome svesrdno podržao.
*
„Viljem Fokner je želeo da mu na grobu stoji epitaf: 'Napisao je svoje knjige i
umro'. Sličnu želju je imao i T. S. Eliot čija je povučenost bila gotovo legendarna. Ali
jedna kritička biografija koja se pojavila krajem prošle godine razrešila je mnoge enigme
u vezi s ovom džinovskom figurom književnog modernizma. 'Želeo sam da izbegnem
svaku simplicističku jednačinu između života i umetnosti – tvrdi Piter Akrojd, Eliotov
biograf. Mislim da se usamljenost i nesreća reflektuju u poeziji, ali o tome ne bih
određenije govorio…' Sudeći po ovoj biografiji, koja je na obe strane Atlantika dočekana
kao prvorazredni književni događaj, sterilnost Puste zemlje manje je podstaknuta
propašću Zapada, a više katastrofalnim bilansom Eliotovog prvog braka u kojem gotovo
da nije imao intimne odnose sa ženom.”
*
Kazunori Murakami iz Hyogo-Kena (Japan) šalje nekoliko lepih crteža i kolaža.
Koverat njegove pošiljke načičkan markama i umetničkim pečatima verovatno ću
obraditi u okviru jednog svog mejl-art rada.
162