dnevnik signalizma - 1984-1989 - Miroljub Todorović

navodnjavanja, uglavnom ostao isti, i zavisi umnogome od ljudske, a i stočne radne
snage.
*
Prožet melanholičnim osećanjem nepomirljivog sukoba sa stvarnošću.
*
„Pravi pravcati nezasit je Mišel Lotito, iz Grenobla, u Francuskoj. Od svoje
devete godine je počeo da konzumira metal i staklo, a lekari koji su ga pregledali nisu
našli objašnjenje za njegovu doista neobičnu sklonost. U međuvremenu on je pojeo
sedam bicikala, jedna kolica iz samousluge (prazna), sedam TV- prijemnika i – kao
vrhunac – sportski avion tipa : 'cesna'.’’
*
„Univerzitetska biblioteka ‘Svetozar Marković’ u Beogradu nedavno je javnosti
pokazala jedan dragocen legat: Dimitrije Mitrinović (1887. Donja Potplata kod Stoca –
Ričmond, 1953) zaveštao je deo svoje bogate biblioteke ovoj instituciji. To je jedan od
najdragocenijih darova koje je biblioteka primila – skoro svaka kniga je dragocenost. Jer,
to su prva izdanja Kanta, Bekona, Šopenhauera, Pastera, ali i Marksa i Engelsa, Lenjina,
Staljina, Lukača, a posebno dela psihoanalitičara, kao što su Frojd, Jung i Adler.
Ova biblioteka je, po rečima Stanije Gligorijević, upravnika, svedočanstvo jednog
svetskog, nemirnog i tragalačkog duha kakav je bio Dimitrije Mitrinović. Jer, među ovih
2200 knjiga, koliko je stiglo iz Londona u Beograd, nalaze se mnoge dragocene knjige iz
istočne filozofije i religije, sa Mitrinovićevim opaskama, zatim mnogobrojni rečnici, od
sanskritskog do koptskog, ili pak, uporedni rečnici indoevropskih jezika. U ovom
poklonu su i vredne knjige iz naše prošlosti, štampane u XVIII i XIX veku, ali i studija
Mihaila Petrovića Alasa o matematičkoj fenomenologiji, Flora kneževine Srbije Josifa
Pančića, celokupna dela Vojislava Ilića, pesme Sibeta Miličića, Milutina Bojića,
Momčila Nastasijevića, Svetislava Stefanovića ili nadrealistička knjiga Koče Popovića i
Marka Ristića Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog.
Rođeni Hercegovac, Mitrinović je prvi svoj književni rad objavio 1905. godine.
Bio je jedan od zapaženijih saradnika u Bosanskoj vili i Brankovom kolu, a još kao
srednjoškolac u Sarajevu bio je oduševljen nacionalno-revolucionarnim radom, tako da je
Mitrinović, po rečima njegovog savremenika Ive Andrića, bio jedan od najvatrenijih
pristalica 'Mlade Bosne'. Studirao je filozofiju u Zagrebu, oduševljavao se delima Ivana
Meštrovića, sa strašću pisao o ovom vajaru, ali o Ruđeru Boškoviću, Heleni Keler,
Marku Aureliu, Vladimiru Vidriću, Veljku Petroviću, pa o muzici, slikarstvu, itd.”
(„Politika’’)
157